Smenjen da se ne bi otkrio ubica novinara!

Dragan Kecmana, juče smenjeni šefa beogradske Uprave kriminalističke policije, poslao je danas pismo javnosti u kome iznosi moguće razloge za svoju smenu. Kecman, kao mogući razlog svoje smene navodi da nekome smeta što je istraga na korak od rešenja slučaja ubijenog novinara Milana Pantića. Reakciju Dragana Kecmana na njegovu smenu objavljujemo u celini.

Na osnovu reagovanja dela nezavisnih medija javnost je saznala da sam jutros, rešenjem ministra policije u tehničkoj vladi, Nebojše Stefanovića, razrešen pozicije načelnika UKP za grad Beograd i raspoređen, bolje rečeno degradiran na drugo, izvršilačko radno mesto.

Pročitavši pažljivo suvoparno Rešenje koje mi je jutros uručeno, uočio sam da se ono često, gotovo ritualno poziva na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta MUP-a (kao na citate Svetog pisma ili Njegoševog Gorskog vijenca). Što sam duže čitao, jasnije sam shvatao da nisam razrešen funkcije zbog nekog svog propusta, krivice, prekoračenja nadležnosti ili loših rezultata, već zbog „potrebe službe, procesa i organizacije rada”, što je isto kao da sam žrtva slučajnosti, prirodne stihije ili dejstva „više sile”.

Kao profesionalac, ćutke bih prihvatio novonastalu situaciju da se u medijima nisu pojavile insinuacije da moja smena ima veze sa slučajem Savamala. Jedan od naslova tvrdi: „Smene u policiji nezvanično – razlog Savamala”, a nedugo potom drugi, u tekstu „Smenjen načelnik UKP Beograd”, direktno opovrgava rečenicom: „Iako je prema prvim informacijama do smene došlo zbog rušenja u Savamali, on nije smenjen iz tog razloga.„

Oprečne informacije su me primorale da se oglasim demantijem, na šta kao građanin imam pravo.

Nisam učestvovao u slučaju Savamala. Apsurd je da se pojave i najbezazlenije spekulacije u vezi sa tim. Odmah nakon rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u noći 25. aprila, koja je ujedno bila i prva postizborna noć, insistirao sam (jedini ukazivao) na potrebu da se izvrši uviđaj na licu mesta i da se postupi u skladu sa pravnim normama, o čemu postoji pisani trag, službena dokumentacija koju mediji mogu dobiti na uvid. Ne mogu da dozvolim da me predstavnik sindikata policije nazove „kolateralnom štetom”, jer nisam pripadao tamnoj strani struke, pa ne mogu da odgovaram za grehe onih koji su je okaljali.

Kao član Komisije za istraživanje ubistava novinara nastojao sam da utvrdim istinu. Izgleda da nekome smeta što je istraga na korak od rešenja slučaja ubijenog novinara Milana Pantića. Da li je moje Razrešenje poruka ubicama novinara i građana ove zemlje da sada opet mogu bez ikakvih prepreka i komplikacija da likvidiraju one koji drugačije misle?

Da li sam odgovoran što je moj naslednik, meni nametnuti zamenik, često, mimo moje saglasnosti, a na osnovu direktive iz vrha MUP-a, vodio slučajeve umesto mene? Pitam se za šta je on danas nagrađen, činom mog razrešenja? Za koje konkretne profesionalne uspehe? Za rijaliti istragu ubistva pevačice Jelene Krsmanović? Za bahato preskakanje hijerarhije, odsustvo timskog rada, amaterizam? Nije on iz najdublje senke i dobre zaleđine rešavao nerešene slučajeve, i one novijeg datuma i u prethodnih 20-tak godina. To sam učinio ja, Dragan Kecman. Iako je i moja lična i bezbednost moje porodice često bila Damoklov mač, koji se klatio nad mojom glavom, ni u jednom trenutku nisam ustuknuo, zataškao, zažmurio na istinu. Ne osećam se odgovornim za njegove, i tuđe neuspehe i propuste, na koje sam blagovremeno ukazivao, predlažući mere za uspešno i profesionalno razrešenje ćorsokaka neuspešnih istraga, o čemu takođe postoji interna dokumentacija.

Stanje bezbednosti i rezultati rada UKP Beograd nikada nisu bili bolji, nego u poslednjih godinu dana. O tome govori statistika. Ne znam zašto sam razrešen. To je na vama novinarima da utvrdite.

Dragan Kecman