Naopačke: Udomiti kritiku

Muzej savremene umetnosti iz Beograda u saradnji sa Gradskom galerijom umetnosti Ljubljana / MGML organizuje međunarodnu izložbu „Naopačke: Udomiti kritiku“ u prostoru zgrade Muzeja grada Beograda u Resavskoj 40b. Na izložbi učestvuje preko 30 domaćih i stranih umetnika, a planirani su i performansi i panel diskusije u prvim danima nakon otvaranja izložbe.

Otvaranje izložbe je u petak, 24. juna u 19 časova, i otvprena je do 25. jula 2016. godine, svakog dana od 12 do 20 časova, osim utorkom. Ulaz je besplatan.

Umetnici: Azra Akšamija, Lučezar Bojadžijev, Jane Čalovski & Hristina Ivanoska, Vlasta Delimar, Goran Đorđević, Mikloš Erhart, Stano Filko, Fokus Grupa, Liljana Gjuzelova & Sašo Stanojkovik, Jusuf Hadžifejzović, IRWIN, Sanja Iveković, Dalibor Martinis, Mladen Miljanović, Aleks Mlinarčik, Ivan Mudov, Ilona Nemet, Elif Ener, Dan Peržovski, Lia Peržovski, Tadej Pogačar, Zoran Popović, Vladan Radovanović, Tamaš Sentjobi, Škart, Apolonija Šušteršič & Bojana Kunst, Raša Todosijević, Goran Trbuljak, Nomeda & Gediminas Urbonas i GVS grupa, Martin Zet.

Prateći program:

Performansi tokom otvaranja, 24. jun 2016, 19.15 h:

Ivan Mudov: Rumunski trik

Jusuf Hadžifejzović: Vlasništvo praznine (posle otvaranja, performans će se održavati tokom narednih sedam dana)

Performans od 25. do 27. juna, od 12 do 20 h:

Mladen Miljanović: Taksi do Muzeja (posle otvaranja izložbe, umetnik će naredna tri dana biti na raspolaganju da, posle SMS-a upućenog na broj 061-1335-406, publici pruži besplatnu „taksi” vožnju do Muzeja, tokom radnog vremena)

Panel diskusije, 25. jun 2016:

13 – 14.30 h Panel 1:

Obrnuto/Naopačke – Obrnuto gledanje na odnos između institucija i umetnika: ispitivanje različitih istorijskih, društveno-političkih i kultirnih uslova s obe strane institucionalnih „zidova”.

Učesnici: Fokus Grupa (Iva Kovač), IRWIN (Andrej Savski), Dalibor Martinis, Dan Peržovski

Moderatori: Alenka Gregorič i Vladimir Vidmar

14.45 – 16.00 h Performans – Lučezar Bojadžijev: Zlurado javno vođenje

16.30 – 18.00 h Panel 2:

Osvrt na budućnost: ispitivanje da li institucionalna kritika pretpostavlja različite tipove posvećenosti umetnika u post-socijalističkom kontekstu prilikom definisanja savremenosti.

Učesnici: Fokus grupa (Elvis Krstulović), Ivan Mudov, Lia Peržovski, Tadej Pogačar, Škart

Moderatori: Vit Havranek i Raluka Vojnea

Integralni deo projekta jeste Privremena radna soba koja se sastoji od tri sekcije:

Sekcija I, već razvijena u Ljubljani za izložbu „Obrnuto – Ne tako bela kocka”, predstavlja istraživački arhiv različitih umetničkih inicijativa i projekata, prostora koje vode umetnici, zamišljenih i konceptualizovanih ali ne legalizovanih institucija, kao alternativnih i kritičkih prostora za izlaganje različitih umetničkih praksi i promovisanje novih umetničkih diskursa. U središtu ove sekcije su studije slučaja izložbi, institucija koje vode umetnici i umetničkih inicijativa koje nadomeštaju druge institucije i drugačije institucionalne uloge.

Studije slučaja: „Jugoslovenska dokumenta” (1984–1989), Sarajevo; „Oprez! Radovi!” – Sarajevo SCCA, 1999; „Hosting Moderna Galerija!”, Ljubljana, (2007–2009); Centar za istraživanje umetnosti „Artpool”, Budimpešta; „Podroom” (1978–80), Zagreb; Mikloš Erdelji & „Indigo” grupa, Budimpešta; itd.   

Sekcija II  je razvijena za kontekst beogradske izložbe, gde je bilo potrebno da se promišlja situacija trajne krize s kojom je institucija-domaćin, MSU Beograd, bila suočena tokom poslednjih devet godina zbog nedovršene rekonstrukcije njene glavne zgrade. Predstavljeni projekti prikazuju vremenski raspon koji je sledio posle „novog početka” institucije 2001. godine, tj. nakon političkih promena u Srbiji i „resetovanja” razorene institucije; takođe, prikazuju i reakciju na nezavršenu rekonstrukciju glavne muzejske zgrade, koja je zavisila od političke volje brojnih ministara kulture, kao i od njihovih neispunjenih obećanja. Oba slučaja su predstavljena kao „samorefleksija” institucije.

Projekti: „Recycle Bin”, MSUB, 2001; „Šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti?”, MSUB, 2012.

Sekcija III pokreće raspravu o muzejima umetnika kao važnom fenomenu, koji je globalno prisutan a istovremeno lokalno vrlo relevantan i, pretpostavlja se, povezan sa institucionalnim i društveno-političkim kontekstom krize. U ovoj sekciji se pokazuje izbor važnih muzeja pojedinih umetnika, u rasponu od virtualnih, „kućnih”, tematskih i muzeja zasnovanih na projektima, do anti-muzeja, kojima se problematizuje uloga i potreba umetnika da formiraju vlastite projekte tog profila.

Muzeji umetnika: Anti-muzej (Vladimir Dodig Trokut); Mauzolej istorije umetnosti Beograd; Metafizički muzej (Nenad Bračić); Muzej američke umetnosti Berlin; Muzej detinjstva (Vladimir Perić); Muzej zeca (Nikola Džafo); P.A.R.A.Z.I.T. Muzej (Tadej Pogačar);

UM [(Unutrašnji muzej) (Dragan Papić)]; Yugomuzej (Mrđan Bajić)

Izložba „Naopačke: Udomiti kritiku” se razvila iz dugoročnog kustoskog i istraživačkog projekta „Obrnuto”, koji su inicirale Alenka Gregorič i Suzana Milevska 2004. godine. One su bile kustoskinje prve izložbe pod nazivom „Obrnuto – Ne tako bela kocka”, koja je održana u Gradskoj galeriji umetnosti Ljubljana / MGML, od 24. septembra do 27. novembra 2015. http://www.mgml.si/en/city-art-gallery/current-exhibition/inside-out-not-so-white-cube/

Posle realizovanja prve izložbe, publikacije i konferencije u Ljubljani, doneta je odluka o formiranju tima od šest kustosa-istraživača (Zoran Erić, Alenka Gregorič, VitHavranek, Suzana Milevska, Vladimir Vidmar i Raluka Vojnea), kojima je ponuđeno da ravnopravno učestvuju u konceptualizovanju modifikovane izložbe prilagođene kontekstu Beograda. Primarni fokus kustosko-istraživačkog tima je usmeren na poziciju muzeja, temu podvučenu na izložbi u Beogradu.

 „Naopačke: Udomiti kritiku” je ko-kustoska među-disciplinarna izložba čija je glavna tema transformacija uloge muzeja, galerija i drugih javnih institucija za produkciju, predstavljanje i prikupljanje savremene umetnosti u periodu tranzicije, kao i transformacija uloge umetnika i nezavisnih prostora koje vode umetnici unutar ovih procesa.

Izložba „Naopačke: Udomiti kritiku” jeste pokušaj analiziranja umetničkih praksi sa ciljem kritikovanja postojećih modela institucija, njihovih programa i uslova rada koje one pružaju za umetničku produkciju; pored toga, cilj je usredsređivanje na hitnost iznalaženja i primenjivanja novih alternativnih među- i trans-institucionalnih modela, strategija i uloga institucija umetnosti. Glavna istraživačka pitanja projekta jesu: na koji način su institucije uticale jedna na drugu i kako su se međusobno menjale prilikom zajedničkog delovanja i saradnje tokom prelaska sa centralizovane ekonomije na ekonomiju slobodnog tržišta, kao i kakav je bio učinak umetnika i umetničkih projekata na takvu transformaciju. Projekat, zapravo, ispituje ishode i granice institucionalne kritike i neo-institucionalizma (kako su oni izvorno definisani u kontekstu Zapadne umetnosti) i različitih metoda koje su upotrebljavali umetnici kritikujući institucije u različitim istorijskim, društveno-političkim, ekonomskim i kulturnim kontekstima. Ključno pitanje jeste: da li umetničke prakse mogu proizvesti specifične argumente u prilog istraživanja i analize u situaciji u kojoj pojedinci i institucije često rade u istim prekarnim uslovima, pri čemu su suprotstavljene hegemonije i hijerarhije u skladu s vrlo osobenim i neizvesnim kriterijumima. Specifično razumevanje uloge umetnosti u društvu, i njenog odnosa prema radu, radnoj snazi i proizvodnom procesu, kao i sveukupna sistemska razlika u post-socijalističkim zemljama, indukovale su specifičnost institucija umetnosti u takvom kontekstu i temeljno uticale na nju. Akcenat je na konkretnim umetničkim praksama koje su fokusirane na kritiku postojećih institucija umetnosti i na hitnost pronalaženja i primene novih modela, strategija i uloga za te institucije. Na izložbi će biti predstavljeni radovi i projekti nastali u različitim socijalističkim i post-socijalističkim kontekstima, sa fokusom kako na primere iz sedamdesetih godina XX tako i na one iz prvih decenija XXI veka.

Predstavljeni projekti iz sedamdesetih bili su od ključnog značaja za debate koje su vođene u različitim kontekstima tadašnjih socijalističkih zemalja, čak i pre pojave „institucionalne kritike” u umetnosti SAD i Zapadne Evrope, a često i bez obzira na nju. Društveno-politički i ekonomski uslovi u socijalističkom i post-socijalističkom institucionalnom kontekstu suštinski su se razlikovali, i proizveli su potpuno različitu mrežu i obrazac odnosa između institucija, umetnika, nezavisnih kustosa, itd.

U situaciji u kojoj se mnoge regionalne institucije ozbiljno bave redefinisanjem vlastite uloge, odnosno osnovnim preduslovima za njihovo dolično funkcionisanje, zadatak ove izložbe jeste da predstavi i preispita različita kritička promišljanja o postojećim organizacionim modelima institucija. Pravo pitanje novog institucionalizma i post-institucionalne kritike jeste na koji način se razne umetničke institucije mogu analizirati unutar većih društveno-političkih i sistemsko-ekonomskih struktura i okvira. U ovom trenutku, kada se posle devet godina odugovlačenja Muzej savremene umetnosti u Beogradu priprema za poslednju fazu rekonstrukcije glavne zgrade, nameću se sledeća pitanja: kakva će biti buduća uloga institucije koja bi prilikom promišljanja društvenih procesa trebalo da neguje koncept savremenosti, i kako MSUB može da izbegne reprodukovanje dominantnih ideoloških modela u društvu, već naprotiv, da otvori prostor za kritički dijalog u sferi kulture i umetnosti.

Zbog dugotrajne institucionalne krize na beogradskoj sceni, gde su dva najvažnija muzeja zatvorena zbog rekonstrukcije, izuzetno je značajno da se iznova razmotri potencijal institucije muzeja pri proizvođenju kulturne javne sfere. Mogući model kritičkog Muzeja, kojem MSUB teži, zahteva stvaranje platforme za kritički dijalog i promišljanje društvene transformacije kojom je kultura u potpunosti marginalizovana. U ovoj situaciji, plodno je reflektovati sámu instituciju, njen potencijal da udomi radikalno kritičke umetničke prakse i da promišlja libidinalne zaplete između umetnika, institucija (muzej) i države. I dalje je aktuelno pitanje da li su muzeji sposobni za proizvođenje „agonističke (kulturne) javne sfere”, nasuprot dominantnoj kulturi spektakla i festivalizacije, kojima je javnost preplavljena u medijima.

Podrška: Republika Srbija. Ministarstvo kulture i informisanja; Grad Ljubljana; Ambasada Republike Slovenije u Beogradu; transit.cz

________________________________________________________________