70 godina Instituta za voćarstvo
Proslava obeležavanja 70 godina od osnivanja Instituta za voćarstvo će se održati u četvrtak, 23. juna 2016. godine, u Koncertnoj sali Muzičke škole „dr Vojislav Vučković“ (sa početkom u 12 časova).
Institut za voćarstvo, Čačak, je istraživačko-razvojni institut, ustanova, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, koji ove godine sa ponosom obeležava značajan jubilej ‒ 70 godina postojanja i uspešnog rada u oblasti voćarstva. Dosadašnji rezultati ove renomirane naučne institucije predstavljaju imperativ razvoja ove oblasti u našoj zemlji, jer je prepoznatlјiva i jedinstvena ustanova u oblasti voćarstva koja je uspostavila pravu liniju između prioritetnih istraživanja i razvoja privrede.
Visoko pozicionirano mesto Instituta za voćarstvo u našoj zemlјi, ali i šire, je zahvalјujući kontinuiranom radu, viziji i misiji okrenutoj ka budućnosti, kao i stalnom traganju za novim naučnim rezultatima i tehnološkim inovacijama koje vode ka krajnjem cilјu, odnosno povećanju konkurentnosti našeg voćarstva na globalnom svetskom tržištu.
Institut za voćarstvo je formiran 17. jula, 1946. godine odlukom Ministarstva za polјoprivredu NR Srbije, kao Zavod za voćarstvo i preradu voća. Nјegovi koreni sežu do davne 1898. godine kada je u Čačku ukazom kralјa Aleksandra Obrenovića formiran prvi državni voćno-lozni rasadnik u Srbiji.
Izvršno veće NR Srbije ga je 1954. godine, proglasilo republičkom naučnom ustanovom, pod nazivom Institut za voćarstvo. Od 1986. godine Institutu je pripojen Zavod za vinogradarstvo i vinarstvo iz Niša.
Velikom reorganizacijom naučno-istraživačke delatnosti, odnosno integracijom nekoliko instituta iz oblasti biotehnike, tada Institut za voćarstvo i vinogradarstvo, 1991. godine postaje jedan od 8 centara Instituta za istraživanja u polјoprivredi SRBIJA sa sedištem u Beogradu. Od 14. septembra, 2006. godine Institut za voćarstvo, Čačak, opet posluje kao samostalno pravno lice Odlukom Vlade RS 05 broj: 022-8481/2006.
Osnovna delatnost Instituta, naučnoistraživački rad, je organizovana u okviru 5 odelјenja. U cilјu što bržeg uvođenja u proizvodnju novostvorenih sorti Instituta, ali i inostranih sorti koje su u našim agroekološkim uslovima dale dobre rezultate, Institut je 60-tih godina osnovao sopstveni rasadnik i ima lidersku poziciju u stvaranju i održavanju predosnovnog i osnovnog sertifikovanog sadnog materijala voćaka, kao i sortnoj i zdravstvenoj kontroli proizvodnje standardnog sadnog materijala voćaka.
Posebna pažnja je usmerena na proizvodnju zdravog reprodukcionog materijala, odnosno kalem grančica kontinentalnih vrsta voćaka za sopstvene potrebe, kao i za druge rasadnike. Započeta je i sertifikovana proizvodnja maline metodom kulture tkiva.
Danas je u Institutu zaposleno 53 radnika, od kojih su 19 naučni radnici – istraživači (18 doktora nauka i 1 magistar, istraživač-saradnik).
Stvorena je i priznata 41 sorta različitih vrsta voćaka (od kojih 15 sorti šlјiva koje su poznate, priznate i raširene u celom svetu). Brojni su i drugi vrhunski rezultati koje su postigli saradnici Instituta u svim oblastima koje pokriva naučnoistraživačka delatnost.
Saradnici Instituta su učestvovali na brojnim naučnim i stručnim skupovima u zemlјi i inostranstvu gde su prezentovali svoje rezultate, a realizovani su/realizuju se mnogi nacionalni i međunarodni projekti.
Institut je dobitnik brojnih priznanja za ostvarene rezultate, među kojima je nekada prestižna nagrada AVNOJ-a, 1974. godine za stvaralaštvo i rad od opšteg značaja za razvitak SFRJ u oblasti poljoprivrede (voćarstva).
Osnovna misija i delatnost Instituta je proširivanje granica naučnih saznanja u oblasti biotehničkih nauka i u tom cilјu postignute rezultate i nova tehnološka rešenja, Institut pruža na raspolaganje naučnoj javnosti i društvu kroz transfer znanja i tehnologija krajnjim korisnicima, voćarima, njihovim udruženjima, prerađivačima voća i rasadničarima, što vodi ka unapređenju proizvodnje voća i proizvoda od voća kontrolisanog kvaliteta, zdravstveno bezbedne i kvalitetne hrane.
__________________________________________________________________
Покојни проф АСЕН СТАНЧЕВИЋ пред своју смрт јавно је признао. Створили смо много нових сорти ал смо зато уништили наше домаће аутохтоне сорте које су давале квалитетније плодове и здравије за исхрану.У чем је поента.Старе сорте садржавале су у својим плодовима више воде односно воћног сока као носача хранљивих материја.Организам воду најлакше усваја и метаболише.Нове сорте насупрот имају много суве материје коју организам тешко метаболише.Наравно све је настало из потребе задовољавања гладних очију за лепотом и џепова за профитом.Важно је да буде тврд леп и дуготрајан, мислим на плод.
Bila je to nekada institucija! A sada se samo pišu radovi i objavljuju u časopisima sa SCI liste. A to sorta, to ne treba nikome……….
Rasprodali autorska prava pa sada uvozimo sadni materijal čačanskih sorti šljive.
Sve cestitke sadasnjem direktoru Milanu Lukicu ,sto je ovoj indtituciji vratio slavu i ugled.
Iskrene cestitke na uspehu!