Predsednik Srbije u Institutu za voćarstvo

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je poznat kao ozbiljan proizvođač rakije, posadio je prošle godine 2.300 sadnica čačanskih sorti šljive.

On je to otkrio prilikom posete Institutu za voćarstvo u Čačku, koji je danas proslavio značajan jubilej – 70 godina postojanja.

– U svojim zasadima imam i ’’čačansku rodnu’’ i ’’čačansku lepoticu’’. Prvo sam sadio jednu stranu sortu, pokazalo se da može da se jede, ali nije baš najbolja za rakiju, tako da sam prešao na čačanske sorte. Prošle godine godine posadio sam oko 2.300 sadnica – rekao je Nikolić.

On se nije izjašnjavao o tome koliko će ’’tomovače’’ biti ispečeno tokom ove godine.

U Institutu za voćarstvo u Čačku tokom 70 godina postojanja stvorena je 41 nova sorta kontinentalnih vrsta voćaka, od toga 15 sorti šljive.

– U ukupno zasađenih 40 miliona stabala šljive u Srbiji, 12 miliona su sadnice sa čačanskim sortama. Sorte poput ’’čačanske lepotice’’, ’’rane’’ i ’’najbolje’’ gaje se u mnogim evropskim državama, a posebno u Nemačkoj. Kada se u toj zemlji pravi bilans koja je sorta postigla najvišu cenu i koja je najbolje ocenjena od strane potrošača i proizvođača, uvek je na najvišim pozicijama ’’čačanska lepotica’’ – kaže naučna saradnica Instituta dr Svetlana Paunović.

Predsednik Nikolić osvrnuo se i na problem raketnih stanica i odbijanje protivgradnih strelaca da dejstvuju zbog neisplaćenih ili mizernih naknada za taj posao.

– Koliko je to na savest države koja nije platila raketaše, toliko su i raketaši odgovorni. Oni treba da znaju da su time, što iz nekog revolta nisu izašli na raketnu stanicu, oštetili mnoge ljude za koje ne znaju kako će da prežive godinu posle toga – istakao je Nkilić i predložio jednu inovaciju:

– Zašto policija ne bi bila na raketni stanicama. Zašto ne bi obučeni policajac otišao sa ’’ladom nivom’’ na lansirnu stanicu i ispalio raketu? Zašto deo obuke vatrogasaca ne bi bio i to da ispaljuju protivgradne rakete? Ako nekko hoće da spasava rod, ima načina – zaključio je predsednik.

Centralna proslava održana je u Muzičkoj školi, gde su priređeni kulturno – umetnički program, koktel, kao i dodela javnih priznanja onima koji su značajno doprineli ostvarivanju ciljeva i uspeha Instituta. Nakon himne Bože pravde, koju su otpevala braća Teofilović, gostima u sali Muzičke škole obratio se direktor Instituta Milan Lukić.

– Uvođenjem savremenih metoda naučno istraživačkog rada u oblasti voćarstva, stvorena je 41 sorta kontinentalnih vrsta voćaka. Konstantno usavršavanje kadrova, uvođenje savremenih tehnologija proizvodnje sadnog materijala, inteziviranje saradnje sa fizičkim i pravnim licima iz oblasti voćarstva, samo su neka od sjajnih dostignuća Instituta – naglasio je Lukić, zaključivši da će se konstantnom promocijom ove ustanove, ona nametnuti u rešavanju složenih zahteva voćarske proizvodnje, što je i cilj ove renomirane ustanove.

Predsednik Nikolić je od direktora Lukića dobio plaketu za pomoć u razvoju Instituta, nakon čega se obratio gostima, ističući da moderni naučni centar za voćarstvo slavi 70 godina postojanja, ali da njegovo osnivanje seže više od jednog veka unazad, što je dokaz da je naša država uvek imala svest o značaju razvoja voćarstva. Kako je rekao Nikolić, zbog toga je odlučio da Institut bude odlikovan Sretenjskim ordenom trećeg stepena.

– U ovom dugom peridu rada, od jabuke i kruške, kojima je na početku bila posvećena najveća pažnja, došlo se do naučne ustanove Instituta za voćarstvo. Za sve to vreme svest o značaju unapređivanja naučnih dostignuća i voćarstva nije jenjavala. Naprotiv, razvijala se toliko da danas ponosno govorimo o instituciji koja je prerasla okvire svoje države i postala ugledni član međunarodne naučne zajednice – rekao je predsednik Nikolić, ističući i da je za državu od velike važnosti segment licencne zaštite sorti voća, jer je na taj način prepoznatljivost srpskih sorti postala nezaobilazni brend naše zemlje u svetu.

Institut za voćarstvo napoznatiji je po sadnom materijalu, pre svega šljiva, i to čačanske rodne, čačanske lepotice i čačanske najbolje. Kako je naglasila naučna saradnica Svetlana Paunović, veliki devizni priliv Srbija ostvaruje upravo prodajom ovog sadnog materijala.