Prethodni članak
Od vlažnog vazduha „prokuvamo” kao motor automobila
Iako je temperatura juče jedva za koji stepen premašila 30. podeok Celzijusove skale, dan je bio težak i za mlade i zdrave, a posebno za starije i hronične bolesnike. Vlažnost vazduha od oko 60 procenata i pritisak od 1007 milibara od ranih prepodnevnih časova mučili su žitelje Beograda i većine gradova centralne Srbije.
Pri ovakvim parametrima, organizam „ključa” i pregreva se kao motor automobila. Hlađenje tela kroz isparavanje znoja je zakazalo pa su mnogi izgledali kao da su izašli ispod tuša, izmoždeni i razdražljivi.
Kome smeta visoka vlaga
Hronično obolelim od:– visokog krvnog pritiska– poremećaja periferne cirkulacije– šećerne bolesti– gojaznosti– cerebrovaskularnih oboljenja– opstruktivne bolesti pluća– alkoholizama– oboljenja kože koja remete rad znojnih žlezdiVisoka vlažnost vazduha je rizik po zdravlje za:– malu decu– poljoprivrednike– zaposlene u industriji gde su izloženi dejstvu veštačkih izvora toplote– zaposlene u neprovetrenim prostorijama– profesionalne sportiste i rekreativce.
Dr Željko Baćević, specijalista urgentne medicine i načelnik smene u beogradskoj Hitnoj pomoći, objašnjava da je najgore za zdravlje kada se vrednosti vlažnosti, atmosferskog pritiska i temperatura vazduha osciliraju. Kod zdavih osoba to utiče na promenu raspoloženja, dok se oni koji imaju slabo srce žale na gušenje i teskobu u grudima, a asmatičari se doslovno bore za dah.
Kardiolog prof. dr Branislav Stefanović iz Kliničkog centra Srbije upozorava da meteorološke prilike poput ovih kakve su nas zadesile poslednjih dana mogu da dovedu do poremećaja ravnoteže metabolizma i drastičnih promena vrednosti krvnog pritiska, koje mogu biti opasne, pa čak i kobne.
– Nagle vremenske promene su, naravno, najveći rizik za hronične pacijente, ali oni znaju kako da žive sa svojom bolešću i oprezni su. Ali oscilacije meteoroloških parametara opasne su i za one koji sebe smatraju zdravima. Njima se mogu dogoditi takvi poremećaji krvnog pritiska i rada srca koji dovode do naprasne smrti, na sred ulice ili na radnom mestu – kaže dr Stefanović.
Tegobe koje ukazuju da se u organizmu nešto događa veoma su individualne. Kod osoba koje pate od visok pritiska mogu da se jave glavobolje, vrtoglavice i nesanica, ali i pospanost, ako dođe do naglog pada krvnog pritiska, upozorava dr Stefanović.
On dodaje da lekar u slučaju pogoršanja zdravlja pacijenta mora da uzima u obzir i meteorološke uslove, naročito ako pogoršanju nije prethodilo preterivanje sa slanom ishranom, pušenjem ili fizičkim naporom.
Lekari Instituta za javno zdravlje „Batut” objašnjavaju da se o toplotnom talasu govori tek kada je temperatura vazduha tri i više dana iznad 32 stepena uz visoku vlažnost. Najveća opasnost preti od poremećaja termoregulacije, odnosno procesa znojenja, koji je praktično jedini fiziološki način gubitka toplote iz tela kada je temperatura vazduha viša u odnosu na telesnu temperaturu. Ali kada je vlaga visoka, odavanje toplote iz tela je smanjeno, znoj teže isparava ili uopšte ne isparava. Svako od nas to može da oseti: umesto da znoj ispari, kapi i graške se slivaju po licu, vratu, kosa je mokra i slepljena, na odeći izbijaju fleke…
Politika
