Epidemija bolesti gajenih biljaka

Piše: Drago Milošević, Agronomski fakultet Čačak

Зашто је и ове године дошло до појаве епидеије болести неких гајених биљака? Добар познавалац услова, поред присуства парогена проузроковача болести и осетљивих сората и хибрида за појаву болести епидемијских размера, је могао да од почетка вегетационе сезоне 2016. године да предвиди без посебних уређаја којих је данас све више који прогнозирају појаву масовне инфекције и појаве болести биљака, да су се створили скоро идеални услови за масовне инфекције и појаву болести на великом броју биљака неких биљних врста.

И поред бројних регистрованих пестицида – фунгицина у нашој земљи и исто толико препарата који се могу купити у свим пољопривредним апотекама пламељача кромпира је, за пар дана, потпуно зауставила вегетацију кромпира у многим регионима у Србији као и на територији града Чачка. Чују се коментари од произвођача, чак и од агронома, да су криви пестициди односно сумња се у квалитет фунгицида. О чему се ради и да ли је то могуће? Наравно да је све могуће, а да ли је тако као што тврде произвођачи, не бих се сложио.

Пламењача кромпира је једна од економски најштетнијих болести које се могу врло поуздано предвиђати (прогнозирати). Данас је усавршена технологија прогнозе ове као и других болести биљака. Већ су многи усеви завршили вегетацију због масовне појаве пламењаче и поред толико препарата на нашем тржишту који успешно сузбијају ову болест али само ако се примене у моменту стицаља услова за инфекцију.

Па шта се то десило да пламељача и ове године причини велике штете код неких произвођача? Сматрам да вредни произвођачи познају много тога у технологији производње, а ако мањка знања онда је то у области заштите. Није исто штитити кромпир од пламењаче у неким сезонма са умереном количином падавина и у сушнијим условима и у периоду честих падавина како је било у првом делу вегетационе сезоне 2016 или напр. 2014, 1999 и сл. Када су присутне вредности чинилаца спољне средине који омогућавају инфекцију и настанак болести у дужем временском интервалу тада је неопходно слушати прогнозну службу која има задатак да прати и извештава произвођаче о настанку услова за инфекцију и појаву болести. То је сигнал да одмах треба да се усев третира ради заштите од инфекције и настанка болести. Кашњења у третману не сме да буде, а он се мора спровести одмах пошро се може ући у усев и извршити третирање. Важно је напоменути да смо ове године радили истраживања у Чачку где смо третман сорти кромпира различите осетљивости вршили у зависности од препоруке прогнозне службе и да смо са једним контактним препаратом са четири третмана до пре петнаест дана успели заштитити кромпир док су неки произвођачи извели већи број третмана, вероватно не у складу са прогнозом и где је пламењача потпуно уништила усев кромпра.

Град Чачак је пре неколико година реализовао пројекат „Развој система интегралне заштите пољопривредне производње од болести, штеточина и елементарних непогода“ (Exchange 3). Као резултат тог пројекта је набавка осам аутоматских метеоролошких станица које са одоварајућим софтверима могу да врше прогнозу појаве болести. Распоређене су на целој територији града Чачка. Велику борбу сам водио као човек из струке и тадашњи председник Савета за пољопривреду у Скупштини града Чачка (2012-2015) да се систем станица да у функцију. И поред великог броја одговорних који су се ставили у функцију кочничара изборио сам се да коначно систем проради. ПССС у Чачку то ове године успешно ради. Наравно, систем прогнозе на локалу треба и даље, дорађивати и усавршавати (одмах) на бази овогодишњег искуства како би произвођачи квалитетно заштитили своје усеве (кромпир) и засаде (јабука). Најважније је да се путем едукације произвођачи увере у корисност овог система у заштити биљака. Град Чачак треба, као што је то случај и ове године, и даље финансира из Буџета града, у шта не сумњам, систем прогнозе важнијих болести биљака јер је то једна од најефикаснијих субвенција нашој пољопривреди, велика помоћ произвођачу, висок и стабилан принос и сигурност у производњи.

Мини као човеку и као стручљаку из заштите биља је велико задовољство да констатујем да смо нешто паметно урадили уз захвалност свима онима који су ово подржавали.

Вероватно се некима неће допасти моја констатација да за неуспехе у заштити нису криви препарати, а на томе ћемо радити да и то проверавамо у наредном периоду, већ ми који нисмо извршили третман у оном тренутку када је то потребно. То је много важније него број третмана. Сетиће се и они произвођачи кромпира, који нису признавали сопствени пропуст, када сам 2014. године говорио да у већини случајева није била крива поплаве већ идеални услови за инфекцију и изостанак третмана када је то било неопходно.