Vlada Srbije je mašina za pljačku

Moj motiv da napišem ovu knjigu bio je šok koji sam doživeo kada smo ušli u Vladu. To je kao kada lično vidite zločin o kojem ste ranije samo slušali. 

To iskustvo vam promeni percepciju. Mnogo toga što sam video u Ministarstvu privrede nije bilo novo za mene, jer sam o svemu tome ranije čitao, ali je nivo percepcije bio potpuno novi. Tada sam shvatio da sve to moram negde da zabeležim“. Ovim rečima je Dušan Pavlović, jedan od najbližih saradnika bivšeg ministra privrede Saše Radulovića, na jučerašnjoj tribini pokušao da javnosti objasni razloge koji su ga vodili da napiše svoju najnoviju knjigu „Mašina za rasipanje para“, u izdanju Dangrafa, osnivača lista Danas.

Konstatujući da su „političari uglavnom ljudi koji gledaju svoj interes“ i stvari podešavaju tako da korist za njih ide preko leđa naroda, Pavlović je podsetio na primere Fonda za razvoj i agencije SIEPA u kojima je poslovanje bilo tako organizovano da „omogući malom broju ljudi da se obogate, a da to, preko poreza, plate svi građani zajedno“.

– Kada neko raspolaže tuđim novcem, njegov odnos prema tom novcu je potpuno drugačiji nego kada troši sopstveni novac. Upravo zato pravila moraju da budu takva kao da su na funkcijama sami đavoli, tako da se onemoguće zloupotrebe. Kada je Ministarstvo privrede, dok smo mi bili u njemu, prvi put poslalo ekipu u SIEPA da proveri kako se tamo potpisuju ugovori i odobravaju subvencije i kada su ih pitali postoji li ikakva kontrola preduzeća kojima se daje novac, dobijen je odgovor „ne“. Zašto ne? „Pa mi to ne radimo“. Sve to može da prođe samo zato što veliki broj ljudi ne zna da stvari tako funkcionišu, već misle da neko u državi ipak kontroliše kako se novcem upravlja – kaže Pavlović.

Jedan od učesnika tribine, poznati ekonomski novinar Mijat Lakićević, ocenio je da se Pavlovićeva knjiga „čita kao krimi roman“ i da se „guta lako i brzo“, ali da čitaocima pruža uvid u „neodgovornost, javašluk i trošenje para poreskih obveznika“.

Kao savetnik Saše Radulovića, koji je na mestu ministra privrede proveo četiri meseca i 23 dana, Pavlović je bio u dobroj poziciji da iz prvog reda posmatra kako se zaista kreira ekonomska politika u Srbiji, kako se odlučuje kome ide novac i kakvi su odnosi u Vladi Srbije. Svoje viđenje svih tih dešavanja je sada preneo i na papir, čime su građani po prvi put dobili uvid u rad Vučićeve vlade iznutra.

Zapravo, Radulović je bio ministar u kabinetu Ivice Dačića u kojem je Aleksandar Vučić bio prvi potpredsednik Vlade, ali kako primećuje Lakićević, citirajući delove iz knjige, „Saša Radulović se uvek obraćao Vučiću, jer Dačić kao premijer praktično nije postojao“.

– U knjizi se na delu vidi partijska država, nenavikla na bilo kakvu kontrolu – dodao je Lakićević, izrazivši žaljenje što se u knjizi ne prenose dijalozi Radulovića sa Vučićem, iako su navedeni mnogi dijalozi sa drugim funkcionerima.

Osvrćući se na Pavlovićevu konstataciju u knjizi vezanu za ulogu Dačića u Vladi, Radulović je na tribini ispričao kakva je uglavnom bila atmosfera na sednicama u Nemanjinoj 11.
– Dačić se uglavnom nije mešao u svoj posao. On na početku sednice ispriča neki vic, a onda Vučić kratko brunda o nečemu što mu smeta. Recimo, u to vreme su mu često smetali putni troškovi za letove u Litvaniju. Tada ga Dačić tiho podseti da je Litvanija u to vreme predsedavala Evropskom unijom, ali Vučić to do sledeće sednice zaboravi i onda opet pominje te troškove, dok ga Dačić opet ne podseti – rekao je Radulović.

Lider pokreta „Dosta je bilo“ je na pitanje moderatora tribine Radeta Radovanovića iz Danasa, objasnio i zašto je uopšte pristao da uđe u Vučićevu vladu.

– Ja sam pre ulaska u vladu radio sa Miroslavom Milenović (finansijskom forenzičarkom) na obučavanju tužilaštva i policije za borbu sa privrednim kriminalom. Radli smo i istragu sve 24 sporne privatizacije sa spiska EU i pronašli smo sve one malverzacije koje je prethodno pronašla i Verica Barać iz Saveta za borbu protiv korupcije. Kad me je Vučić pozvao u Vladu, mislili smo da on time želi da nas skloni s tih poslova sa tužilaštvom, a pošto je doveo i Lazara Krstića, mislili smo da hoće da nas sve upotrebi u marketinške svrhe kako bi pokazao da je spreman na reforme. Zato smo, pošto smo bili uvereni da ako hoće da nas skloni iz tužilaštva, da će to i uraditi na jedan ili drugi način, odlučili da uđemo u Vladu i da pokušamo da u njoj nešto postignemo. Ja sam Vučiću dostavio spisak reformskih mera i on ih je sve, bez jedne reči, prihvatio. Ja sam u toj Vladi ostao dok i poslednji reformski zakon nije otpao. To je bilo četiri meseca i 23 dana. Tada sam podneo ostavku – rekao je Radulović.

“Mašina za pljačku”

Profesor Miroslav Prokopijević, recezent Pavlovićeve knjige, rekao je da bi bolji naslov bio „Mašina za pljačku“ te da je knjiga najkorisnija u dokumentarnom smislu, jer tera ljude da se zamisle ko su ljudi koji vode državu i zašto država mora da bude tako skupa.
Prokopijević je, međutim, imao zamerki na teorijski deo knjige, koji je „kao nalepljen“ na ostatak, kao i na pojedine teorijske zaključke, savetujući autoru da to u narednim izdanjima „dotera“.

Incidenti tokom trajanja tribine

Tokom trajanja tribine došlo je do incidenta kada je bivši funkcioner pokreta Dosta je bilo sa Vračara Branislav Klanišček optužio Radulovića da je falsifikovao izborni spisak grupe građana na Vračaru, „i time izneverio sve one građane koji nisu glasali za kumove i rođake“, za koje tvrdi da ih je Radulović doveo na listu. Klanišček je pokazivao dokumenta za koje je tvrdio da dokazuju njegove navode i tražio da Radulović objasni zašto je to učinio.
Na poziv moderatora, Radulović je konstatovao da je Klanišček „bivši član DJB, koji je na prevaru pokušao da se domogne prvog mesta na listi, što smo mi otkrili pa on sada podržava LDP… sama činjenica da ga prenose Pink i Studio B dovoljno govori o njemu“.
Klanišček se ubacio da njega prenosi i (kritički nastrojen) N1 i dodao da Radulović nije odgovorio na njegovo pitanje.
Tu ipak nije bio kraj incidentu, jer je kasnije i novinar Studija B tražio da Radulović pojasni situaciju oko liste na Vračaru, na šta je lider DJB rekao da Studio B „nije medij“, što je novinara te televizije navelo da Raduloviću poruči da „ne vređa nijedan medij u Srbiji“. Zatim su se u raspravu uključili i pojedinci iz publike, uzastopno vičući „Studio B nije medij“, na šta su Radulović i ostali iz publike počeli da tapšu, i onda je uz razne povike, opšte komešanje i ponavljanje novinara nekada gradske televizije da se „ne vređa nijedan medij“, tribina završena.