Proizvođači nezadovoljni otkupnom cenom šljiva

U čačanskom kraju je počela berba ranih sorti šljiva, pre svega lepotice. Rod je dobar baš kao i kvalitet ali je u šljivicima umesto radosti, zabrinutost. Proizvođači su nezadovoljni otkupnom cenom od oko 15 dinara budući da se početkom nedelje za kilogram tog voća davalo duplo više. Hladnjačari kažu da nemaju mesta za skladištenje, da su ruski kupci po konzumnu šljivu otišli u Moldaviju gde je rod takođe dobar. Imamo li recept za voćku po kojoj volimo da nas prepoznaju u svetu?

Osim za pesme i narodna predanja, Srbiji je šljiva važna i zbog izvoznog bilansa. Stranih kupaca, ima manje nego ranijih godina, a nema ni dovoljno mesta u hladnjačama. Zato je i cena, kažu proizvođači, niska.

„To će morati da se skine samo da ne truli na drvetu po nekoj mizernoj ceni od 12 dinara. To je ispod svih kriterijuma“, kaže Tiosav Salemović, voćar iz Lipnice kod Čačka.

Godišnje proizvedemo oko 400.000 tona šljive, a od 70 odsto roda napravimo rakiju, manjim delom pekmez ili slatko, uglavnom za domaće potrebe. Iako od nje najbolje zaradimo, osušimo svega pet odsto šljive.

Budući da se predviđa manje interesovanje stranog kupca za visokokvalitetne konzumne sorte, savet stručnjaka je da tamo gde nema hladnjača, šljiva poput čačanske lepotice, ode u sušaru.

„Mi smo pravili eksperiment sa ovom sortom i ona se može sušiti, ima krupnoću za sušenje, međutim njen problem je neodgovarajuća suva materija jer ipak se ona gaji kao stona šljiva, znači kao šljiva za upotrebu u svežem stanju“, kaže dr Olga Mitrović iz Instituta za voćarstvo Čačak

U privrednoj komori Srbije kažu da je rano za strah od toga da ruski kupac neće doći po svežu šljivu.

„Ja mislim da je rano za takve neke analize, s obzirom na to da je prošle godine izvezeno 11 miliona dolara sveže šljive u Rusku federaciju i dva miliona vrednosti suve šljive, mislim da je to još uvek dobar potencijal“, ističe Nenad Budimović iz PKS.

Sa 4.500 tona izvezene suve šljive lane smo zaradili koliko i sa 18.000 tona svežeg ploda. Srbija ima mnogo malih sušara koje rade po različitim standardima iako strani kupac traži velike količine robe istog kvaliteta. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su izdvojili i sredstva za usaglašavanje standarda prerade.

„Ministarstvo je za 2016. godinu predvidelo za izgradnju ali i za opremanje sušara za voće, i u tom smislu subvencionišu se sušare sa 40 od 50 odsto u sredstava u odnosu na ukupnu vrednost investicije“, kaže Kolinda Hrehorović iz Ministarstva poljoprivrede.

Poslednjih godine se je više modernih zasada sorti za jelo i sušenje, stručnjaci kažu da ni ih trebalo sačuvati od virusa koji preti iz starijih šljivika.

RTS