Rukovodilac stanuje o trošku firme!
Uzmi sve što ti firma pruža! Pored toga što rukovodioci u Železnicama Srbije i firmama ćerkama troše novac te državne kompanije šakom i kapom po restoranima i hotelima, oni i stanuju o trošku firme. Tako je samo jedan od rukovodilaca napravio dug za rentu stana od čak 800.000 dinara!
Kako „Alo!” saznaje, Perica Đorđević, član Skupštine Društva za upravljanje železničkom infrastrukturom u „Infrastrukturi Železnice Srbije”, nagomilao je dug od preko 800.000 dinara na ime rente za stan koji je u vlasništvu te firme. Ova gajba se pritom nalazi u elitnom delu Beograda, na Vračaru.
– Đorđević je zakupio stan od Železnica Srbije, sa pravom otkupa, a mesečna renta mu je oko 200 evra. Iako je i to „mršava” suma za stan koji je dobio, on ni to ne plaća već skoro tri godine. Prosto mu se moglo donedavno, jer je imao podršku rukovodstva. No kako Đorđevićeve fore očito ne prolaze kod pomoćnika generalnog direktora Gorana Radića, on je nedavno i dao nalog da se tuži zbog duga za zakup stana, a ujedno i za iseljenje iz istog – tvrdi dobro obavešten izvor „Alo!”.
Da je Đorđević napravio ovaj astronomski dug, te da je zbog toga i utužen za „Alo!” su potvrdili i u samim Železnicama. No ceo slučaj je dodatno zakomplikovan jer Železnice Srbije i firme ćerke još uvek nisu detaljno razdelile imovinu!
– Ugovor o zakupu stana u ulici Metohijskoj 9, u kojem je zakupac Perica Đorđević, deobnim bilansom pripao je „Infrastrukturi Železnice Srbije“. Međutim, postupak ustupanja i primopredaje ugovora od strane Železnica Srbije još uvek nije sproveden.
Samim tim, sva prava i obaveze u vezi sa ovim stanom nalaze se i dalje u nadležnosti Železnica Srbije. U skladu s tim, Železnice Srbije su po nalogu pomoćnika generalnog direktora, Gorana Radića, početkom ove godine pokrenule tužbu protiv Perice Đorđevića za naplatu duga od preko 800.000 dinara – naveli su u Železnicama.
Kako su dodali, taj postupak je u toku.
Ekonomista Mlađen Kovačević ocenjuje da je ovakvo ponašanje u državnim preduzećima krajnje nemoralno.
– Ogroman je problem što se u tim rukovodećim strukturama u državnim preduzećima često nalaze vrlo problematični ljudi koji pritom nemaju ni elementarni moral. Takođe, pitanje je je li taj čovek u Železnicama uopšte zaslužio da bude u tom preduzeću i toliko plaćen, te da dobije taj stan. A činjenica da ga nije ni plaćao je ogroman nemoral i koliko god je on kriv toliko su krivi i oni koji su znali za to i tolerisali ga – ističe Kovačević za „Alo!”.
Kako zaključuje, krajnje je vreme da se nešto uradi da se više ne dozvoli mogućnost zloupotrebe funkcija i položaja u državnim preduzećima.
Samo bahato!
„Alo!” je nedavno pisao o bahaćenju novcem u Železnicama Srbije, te da je rukovodstvo te državne firme samo u prvih nekoliko meseci ove godine potrošilo čak 1,7 miliona dinara, i to najviše na hranu i piće po restoranima, ali i na ostale reprezentacije i advokatske usluge. Naime, čelnici tog preduzeća su samo u prva četiri meseca ove godine spiskali 208.000 dinara za ručkove po raznim restoranima, dok su na reprezentacije potrošili 260.000 dinara, a za reprezentacije u sopstvenim objektima još dodatnih 560.000 dinara! Tako su direktori pojeli i popili ukupno 1,02 milion dinara!
Alo!
Po celoj Srbiji nijedna rampa nije ispravna.Kod nas u Nisu ima nekoliko pruznih prelaza i VEROVALI ILI NE NIKADA RAMPA NIJE SPUSTENA.Idu vozovi i ka Dimitrovgradu,Zajecaru,Skoplju,Beogradu…Prolazi pruga kroz grad.
Шта ћете кад се ти руководиоци понашају као некада шумари (а многи и данас, иако је за људе који су завршили адекватну школу то часно занимање), поставите га да чува државну шуму, а он је продаје као приватну и ко ће њега ту да контролише, кад у те шуме у некој забити залази само он све до његове пензије, а после његов наследник настави где је овај стао.
Е, тако и ови директори, сматрају да су ту постављени само да се састају по ресторанима и на ручковима доносе неке „велике одлуке“, и да су чак мало плаћени и имају мало трошкова за репрезентацију колико су способни и колико велике и значајне одлуке доносе за своје предузеТЈе!!!
Све док судство не почне да ради свој посао, а сваки запослени може да пријави злоупотребу и буде заштићен од отказа све док оптужени не буду процесуирани, неће се ништа променити.
Кад пријавите неког руководиоца, испада да га мрзите и да хоћете да га отерате у затвор, а „он вам даје плату“ (као да је његова приватна фирма), и никоме од њих не пада на памет да застане и запита се да ли је то што ради на корист предузећа?
НЕ! Него су се окружили улизицама који исто тако размишљају, и то је све једна банда коју треба неко да најури што пре. И не само у железницама, у већини државних и јавних предузећа.