Galama bez pokrića

Odluka ministra kulture i informisanja da delimično izmeni predlog stručne Komisije koja je razmatrala predloge projekata elektronskih medija u Srbiji, koji su učestvovali na javnom konkursu za subvenciju programskih sadržaja u javnom informisanju, poslužila je kao povod pojedinim učesnicima na konkursu da krenu u medijsku kampanju kojom žele da dokažu da se konkursno sufinansiranje javnog informisanja pretvorilo u sistem „ja tebi, ti meni“.

Gvozden Nikolić (PD GZS), stručnjak za šljive i krompir – strategija dizanje galame da se dođe do budžetskog novca

U toj nameri prednjači vlasnik čačanskog portala Glas zapadne Srbije, koji ne samo da nizom nedokazanih sumnji obasipa rad Komisije i odluku o raspodeli sredstava koju je doneo resorni ministar, nego u javnost plasira uvredljive i neistinite tvrdnje o lokalnim i regionalnim medijima, sa područja Čačka i zapadne Srbije, čiji su projekti na konkursu ocenjeni kao kvalitetni i koje je Komisija predložila Ministarstvu za sufinansiranje.

Uočljivo je da mediji koje vlasnik GZS navodi kao primere onih koji su oštećeni na konkursu ne spadaju u grupaciju medija čiji su vlasnici i urednici učestvovali u petogodišnjoj proceduri donošenja novih medijskih zakona i brojnim javnim debatama na kojima su svi koji su bili zainteresovani mogli da istaknu svoje predloge i kritike.

Takođe niko od njih nije pokazao ni malo interesovanja da oni sami ili neko od zaposlenih u njihovim redakcijama, učestvuju na brojnim obukama koje su sprovodila novinarska i medijska poslovna udruženja, kako bi redakcije bile edukovane za pisanje projekata i spremno dočekale zakonske izmene i sistem projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja u javnom informisanju, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou.

Razlog tome je, verovatno, činjenica da skoro svi vlasnici onih medija koji se danas bune nemaju ni stručnog znanja ni adekvatnog radnog iskustva u medijima, a što se pokazalo kao posledica davanja zakonske mogućnosti da kroz proces privatizacije ili osnivanja novog medija, vlasnik može biti bukvalno bilo ko.

Tako danas imamo situaciju da se javnim informisanjem u Srbiji bave i ljudi bez ikakvog adekvatnog obrazovanja i iskustva u medijima.

Poređenja radi kada neko, sa ili bez završene srednje škole, kupi kameru i krene da snima svadbe, a posle godinu-dve registruje javno glasilo i počne da se bavi javnim informisanjem, ima iste posledice kao i kada bi ta ista osoba umesto kamere kupila skalpel, a zakonodavac  joj dozvolio da registruje privatnu bolnicu i pusti je u operacionu salu. Prva varijanta je pogubna za duhovno zdravlje ljudi, a druga za zdravlje uopšte.

Više je nego jasno da sa predlozima ministru da poništi konkurs i novac koji je dodeljen medijima usmeri na finansiranje zasada šljiva i krompira, vlasnik GZS i oni koji ga podržavaju, pokazuju potpuno nepoznavanje pojma i značaja javnog informisanja. Vulgarnom banalizacijom celog  procesa javnog konkursa  i transparentnosti u trošenju novca građana Srbije, oni pokušavaju da korak napred koji je Srbija napravila na svom putu ka Evropi, vrate dva koraka nazad.

Ta dva koraka vode ka sistemu na koji su navikli, na burazersku ekonomiju gde će skriveno od javnosti praviti dilove i nagodbe sa državnim i lokalnim političkim moćnicima, a novac iz državnog ili lokalnog budžeta dobijati bez kontrole namenskog trošenja i obaveze pravdanja.

Ministartsvo kulture i informisanja je raspisalo četiri tzv. medijska konkursa u ovoj godini.

Vlasnik pomenutog portala GZS i njegov sin koji je vlasnik medijske produkcije, učestvovali su svaki sa po dva projekta, na dva od četiri konkursa koje je ministarstvo raspisalo.  Na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata na jezicima manjina i na konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja.

Na konkursu za projekte na jezicima manjina produkcija 4N Studio iz Čačka, dobila je subvenciju od 500.000 dinara.  

U toj porodičnoj manufakturi oca i sina,  ovog puta ovajdio se sin, pa tata sada nema zamerku na taj konkurs. Nema zamerku ni za to što je firma sina Dragana tek osnovana, što iza sebe nema nikakvih referenci, ni projektnih ni programskih, ni što će praviti projekat na bošnjačkom jeziku u sred Šumadije gde se bošnjački jezik govori u promilima.   

Čudno je da tata u svemu tome ne vidi sistem „ja tebi, ti meni“, kojim tako nemilice etiketira sve aktere onog drugog konkursa (i ministra, i članove Komisije i sve medije čiji su projekti ocenjeni kao kvalitetni za sufinansiranje) na kome tata i sin nisu prošli.

Dizanje galame do neba zato što njegovi projekti treba da prođu ili zato što nisu prošli, je već viđena strategija vlasnika GZS godinama unazad, a i sada je bez ikakvog pokrića kao i svaki put ranije.

Neutemeljenost tvrdnji o nameštanju rezultata konkursa očigledna je i po listi čačanskih medija koje vlasnik GZS navodi kao oštećene na ovogodišnjem konkursu. Recimo Media Portal nije ni bio učesnik ovogodišnjeg konkursa jer u vreme predaje konkursne dokumentacije nije bio upisan u registar medija.

Čudno je i solidarisanje glavne urednice Čačanskog glasa imajući u vidu da je iz samo njoj znanih razloga ovaj medij propustio rok za predaju konkursne dokumentacije na lokalnim konkursima u Čačku i Gornjem Milanovcu.

Vratimo se, na kraju, šljivama i krompiru tako dragim vlasniku GZS, koji za sebe kaže da voli da „ustane rano i omrkne na poslu“. Eto prilike da se spoje ugodno i korisno i da se svako dokaže i ostvari u onome što voli da radi.

Koliko čujemo i kod Ministarstva poljoprivrede ima nekih konkursa.

_________________________________________________________________