Prethodni članak
Jedno sećanje na Sutjesku
Bioskop Sutjeska više ne postoji, a na svoj Fejsbuku, sugrađanin Goran Marković, otkrio je kako je izgledao njegov poslednji susret sa ovim, nekada kultnim mestom za većinu Čačana.
Piše: Goran Marković
Moj poslednji susret sa starim bioskopom Sutjeska u Čačku dogodio se pre sedam-osam godina baš u kancelariji direktora Čačak filma na spratu, sa terasom, koja se vidi na fotki i još uvek nije srušena (u toku je izgradnja novog objekta u kojem će biti i nov bioskop).
Pošto smo nekad redovno vodili đake na bioskopske predstave, primetili smo da se rukovodstvo Čačak filma utišalo, nema nikakvih filmova za decu mesecima. Odemo kum i ja pravo kod direktora u tu pomenutu kancelariju, nekog novog lika koji je valjda bio tada V.D. Kucnemo, otvorimo vrata i zateknemo zanimljiv prizor… Za stolom sedi taj direktor, pored njega dva nakresana prijatelja… Po stolu razmotane filmske trake, neki papiri, pogužvani posteri i njihov ručak – pečenje umotano u dnevnu novinu Politika i flaša sa rakijom. Ponudi nas, odbijemo, ponuđen ko počašćen, i krene priča…
Dugo nas je ubeđivao da nema nekih dobrih novih filmova za decu, da on ima sačuvan film Mirko i Slavko koji bi pustio deci itd. Otvorio je orman iz kog su ispadale stare trake i izgužvane fotografije filmskih scena i čega već sve nije bilo u tom haosu. Završi se isprazno taj sastanak, odosmo kum i ja natrag u školu još uvek osećajući izmešan miris pečenja i grafike na novinskom papiru. Filmove više nismo gledali, ni sa đacima, a ni privatno.
Ne znam kakav će sad biti doživljaj ići u novi bioskop, ali bar neka sećanja budu lepša.
_________________________________________________________________
Последње сећање на „Сутјеску“ је пројекција филма „Живот је чудо“ пре десетак година или више. Слика је била лоша, а сама копија филма предвиђена за француско говорно подручје, јер смо овај домаћи филм гледали са титловима! Звук ужасан, толико лош да ми је француски титл помагао да разумем шта говоре на платну, иако не знам француски. Изашли смо са пројекције после 30 минута и рекао сам да више нећу тамо гледати филмове док биоскоп не буде на нивоу очекивања и технологије нашег времена.
Биоскоп је више од прилике да се погледа неки филм, то је окупљање људи, дружење, излазак ван дома, ритуал који се у већем делу свету планира унапред како би људи улепшали и оплеменили своје слободно време. Надам се да ће нам нови биоскоп вратити оно што је изгубљено последњих деценија. Описани сусрет са в.д. директора „Сутјеске“ негативна је парадигма нашег колективног односа према општем добру, било да је у питању тротоар по коме сви ходамо или институције културе.
Muka mi je da slušam licemerne jadikovke o sudbini Čačak filma i o tome kako Čačak više nema bioskop. Hajde da stvari posmatramo racionalno. U vreme buma domaćeg filma kada je Sutjesku posećivalo po nekoliko hiljada gledalaca u sedam ili deset dana mudro rukovodstvo je zaradjeni novac arčilo na plate ili ko zna šta još, samo ne na rekonstrukciju i tehnološko unapređenje, bez obzira što je, recimo Sutjeska poslednji put renovirana početkom sedamdesetih. Mada se mnogi neće složiti sala Doma kulture je i onda i danas solidno mesto za prikazivanje filmova, ali ko te pita. Kada je nedavno prikazivan film Mirjane Karanović, uzgred budi rečeno izuzetno zapažen na destivalu u Puli, „Dobra žena“ projekciju u 20 sati je gledalo 15-20 gledalaca. Dakle iz toga proizilazi da Čačku ne treba bioskop jer nema bioskopsku publiku. Mada kada pitate mlade šta fali Čačku kao iz topa kažu bioskop. Zato nemojte više da isprazno palamudite i lamentirate na ovu temu.
A zašto nema lepih uspomena iz Sutjeske? Koliko sam filmova tu odgledala kad sam bila tinejdžerka,tu mi je bio prvi susret sa velikm rediteljima i glumcima, sećam se gledanja Porodične zavere, poslednjeg filma Alfreda Hičkoka…pa Lovca na jelene…Zato mi je mnogo žao kad gledam srušeni bioskop, koliko god se radovala što će biti izgradjen novi. Nadam se da će novoizgradjeni nekome značiti ono što je stara, dobra Sutjeska značila meni.
Ovaj trenutni, privremeni bioskop u Domu kulture je na istom losem nivou kao i Sutjejska nekad. Tamna slika, slab zvuk, gomila dece koja vristi i gleda u telefone, koji u mraku bioskopa sijaju kao reflektori. Zato se nadam da ce konacno napraviti pravi bioskop, kakav treba da imamo i da ce uvesti pravila za publiku, koja ulazi u salu.
Hajmo iz početka, sala Doma kulturese ne da porediti sa razdrndanim, iscepanim i isečenim stolicama kakve su bile u Sutjesci. Projekciona oprema možda nije na najvišem nivou ali je takođe daleko od one kakva je bila u Sutjesci, a to što je zvuk loš, preciznije prejak nije do opreme vveć do onih koji sa njom rade, a što je nešto sa čim treba da se pozabavi rukovodstvo Doma kulture. Ali čak i da je tako kako ti kažeš, slabo je to opravdanje za to što se na projekciji jednog izuzetnog filma skupi 15-20 gledalaca. O ponašanju publike neću da komentarišem jer to spada u domen kućnog vaspitanja koje je u Srbiji generalno na niskim granama.
KADA KAZEM SUTJESKA,UVEK MI SE VRATI ONAJ LEP OSECAJ KADA SMO SVI ISLI U BIOSKOP JER SE DAJE DOBAR FILM,ONA GUZVA,CEKA SE U REDU ZA KARTE,PA ONE NESTANU,ONDA SLEDI NERVIRANJE I KUPOVINA KOD TAPKAROSA.USPUT VIDITE GOMILU POZNATIH LJUDI,ISPRICATE SE,DRUZITE.BAS MI JE ZAO STO JE RUSE,IPAK JE ONA BILA JEDNO OD NAJVAZNIJIH MESTA GDE SU IZRASTALE GENERACIJE CACANA.
Koliko sam citala ovde je napisan poslednji susret sa bioskopom pa ne bih da omasim temu kao neki koji odmah pametuju. Naravno da je bilo lepih uspomena i radujem se novom bioskopu. Moj poslednji susret je bio u ledenoj sali sa ocajnom slikom i tonom. Tada sam zaradila jacu prehladu.
Poslednje sećanje na našu Sutjesku je 1999.god i film La vita è bella,sećanje na devojku crne kose, plavih očiju,i nas rendez-vous,poslednji odlazak u bioskop. Gledanje filma, šaputanje u mraku…i isčekivanje odgovora da li želi da bude deo mog zivota…lepa secanja, lepi trzaji duse…Ovako je ja pamtim. Sedamnaest godina kasnije, u 37-oj godini,svakako podrzavam svaku novinu i urbanizaciju grada na Moravi. Sutjeska neka ostane svima u lepom secanju…ali se mora ići dalje…biće jos „Sutjeski“ i uspomena, ali to ostavimo buducim generacijama.
Симболично, рушење овог биоскопа за мене значи крај једне генерације, детињства, дружења и здравог одрастања уз култне филмове. Жао ми је што генерације које долазе неће осетити чар групних ђачких посета, тврдих седишта, хладних сала, лоше слике и још лошијег тона. Биоскоп у којем сам да бих премијерно гледао Муње 2000. побегао људима на улазу у биоскопску салу јер нисам имао лову за карту, да би ме потом лампама тражили по истој у току пројекције! Непроцењиво! Ћао здраво хвала за све!!!
Kao tinejdzer osamdesetih godina bilo je lepo ziveti u ovome gradu,Sutjeska je jedan deo tog zivota.Suvisno je objasnjavati danasnjim generacijama o tim lepi godinama,oni to tesko razumeju.
tuzna mi je ova slika srusene Sutjeske,seca me na detinjstvo, tu sam prvi put usao i osetio cari velikog platna…i ako vec 35g ne zivim u Cacku,uspomene i slike su jos uvek jako sveze….cujem da je i Prag goziveo slicnu sudbinu…
A čija je sad Sutjeska, odnosno kompleks u izgradnji?