Popis porodičnih nasilnika

Prema statističkim podacima, u proteklih 10 godina u Srbiji zbog porodičnog nasilja nastradalo je najmanje 315 žena. Lane je policija za ovu vrstu nasilja podnela 5.040 krivičnih prijava, od kojih najviše u Vojvodini (oko hiljadu i po). Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je osuđeno 1.778 ljudi, od čega je 483 završilo u zatvoru, a 59 u kućnom zatvoru. Ostali su dobili uslovne osude, novčane kazne, rad u javnom interesu i oduzimanje dozvole, opomene.

Zbog ovako alarmantnih podataka, Ministarstvo pravde pokrenulo je internet kampanju „Isključi nasilje“, sa ciljem podizanja svesti o porodičnom nasilju i predstavljanju novih zakonskih mera u borbi protiv njega. Takođe, pred Vladom i poslanicima će se ove jeseni naći Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

Zakon poznaje različite vrste nasilja. Pored fizičkog, tu su i psihičko-emocionalno, socijalno, seksualno, ekonomsko, internet i korišćenje dece. U tabeli predstavljenoj u vidu kruga, koja će pratiti celu kampanju, navodi se da u nasilje spada i: ujedanje, guranje, šutiranje, davljenje, čupanje kose, premlaćivanje, pretnje oružjem, bacanje na zemlju, uvrtanje ruku, saplitanje, ignorisanje, uslovljavanje, etiketiranje i pretnja.

Novi zakon predviđa i formiranje registra nasilnika u Republičkom javnom tužilaštvu. U njoj će se naći ne samo svi procesuirani, već i oni koji su prijavljeni za neki oblik nasilništva, kao i zaštitne mere koje su im izrečene. Tako niko neće moći da obmanjuje sud da je nasilje izvršio prvi put.

Nadležne policijske uprave vodiće evidencije o prijavljenim slučajevima nasilja, i izrečenim hitnim i drugim merama zaštite. Policija će morati da evidentira podatke o učesnicima prijavljenog događaja, relevantnim okolnostima, proceni rizika, određivanju hitnih mera… I tužilaštvo će voditi evidenciju o produženju hitnih mera i zahtevu za izricanje mera zaštite od nasilja u porodici, a centar za socijalni rad će voditi evidenciju o sprovođenju individualnih programa zaštite žrtve.

Sve ove evidencije biće sakupljene u Republičkom javnom tužilaštvu u elektronskom obliku i činiće Centralnu evidenciju, kojoj će pristup imati zamenik tužioca, dok će ostali organi imati pristup prema svojoj nadležnosti.

Novi zakon obavezuje policiju da izađe na lice mesta odmah po prijavi i napravi procenu rizika. Ona će moći da uhapsi nasilnika i odredi mu pritvor 48 sati, a tužilac će u roku od 24 sata predložiti sudu mere. Na primer, da se nasilnik udalji iz stana ili da mu se zabrani prilaženje žrtvi… Sud je dužan da odluči o merama dok nasilniku ne istekne policijski pritvor.

Ako nasilnik bude pušten na slobodu uz meru zabrane i prekrši je, policija može odmah da ga uhapsi i privede kod sudije za prekršaje. Ovaj pak može da mu izrekne kaznu 60 dana zatvora.

Najviše propusta napravili policija i Ministarstvo rada

Zamenica zaštitnika građana Gordana Stevanović izjavila je danas da je zaštitnik građana uputio 59 preporuka nadležnim organima pošto je u 45 slučajeva nasilja u porodici i partnerskim odnosima utvrdio niz sistemskih propusta.

Gordana Stevanović je kazala da je najviše preporuka upućeno Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja  –  32, a potom Ministarstvu unutrašnjih poslova  –  22,  Ministarstvu zdravlja tri i Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova dve preporuke.

Ona je ocenila da je prvi i najveći institucionalni problem s nasiljem u porodici to što nadležni organi i službe u konkretnim slučajevima ne primenjuju postojeće propise zakonito i efikasno, kao i što za to nema odgovornosti.

„U našem društvu nismo stigli do odgovornosti  –  da vidimo ako je neko napravio propust u radu, zašto ga je napravio, da li mu sistem nije dao adekvatnu podršku da bi mogao da postupa ili mu je dao podršku, a on nije imao dovoljno stručnih kompetencija da uradi taj zadatak“, rekla je Gordana Stevanović.

Prema njenim rečima, sistemski propusti zahtevaju adekvatno reagovanje nadležnih ministarstava kako se ne bi ponavljali u budućnosti.

Gordana Stevanović ocenila je da je problemi i to što policija, centri za socijalni rad, zdravstvene ustanove i kada imaju saznanje o nasilju ne razmenjuju informacije, a često i relativizuju nasilje tako što ga podvode pod „porodične probleme, čarke, konflikte, ne pridaju mu značaj koji bi trebalo“.

„Dodatni problemi je i to što se nadležne službe ne baƒve genezom nasilja, a decu koja prisustvuju nasilju ne prepoznaju kao žrtve nasilja i ne preduzimaju adekvatne mere kako bi ih zaštitili. Ako, recimo centar za socijalni rad ima saznanja o nasilju, on ne obavesti policiju i druge nadležne organe… Nasilje se ne dogodi samo jednom, u velikom broju slučajeva postoji dugotrajno nasilje, ali kada nadležni daju svoje izveštaje oni na to ne ukazuju u njima“, navela je ona.

Gordana Stevanović je podsetila da zaštitnik građana od 2011. godine ukazuje na neophodnost izmene Krivičnog zakonika i uvođenje novih krivičnih dela, kao što su  –  proganjanje i seksualno uznemiravanje, ali i novih mera bezbednosti  –  udaljavanje iz porodičnog domaćinstva ili obavezni psihosocijalni tretman nasilnika.