Prethodni članak
Ni jedan pozitivan tekst o opoziciji
Najviše pozitivnih tekstova u dnevnim novinama od aprila do juna bilo je o premijeru i lideru Srpske napredne stranke Aleksandru Vučiću, dok je o opozicionim liderima pisano u negativnom kontekstu.
Ovo se navodi u danas predstavljenoj analizi štampanih medija „Kvartalni medijametar“ Instituta za javnu politiku i Medijskog arhiva Ebart.
U istom periodu, u nedeljnicima o Vladi Srbije i Vučiću afirmativno su mogli da govore samo članovi vlade dok je Vučić predstavljen u negativnom kontekstu, i političkom ili moralnom, a vlada kao nekompetentna, navedeno je na predstavljanju rezultata istraživanja.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 2.106 tekstova s naslovnica dnevnih novina (Politika, Večernje novosti, Blic, Danas, Kurir, Alo i Informer), a analizirano je i pet nedeljnika – Vreme, NIN, Novi magazin, Nedeljnik, Newsweek i Pečat.
Najveći broj tekstova na naslovnicama dnevnih novina ima Vučić, a zatim slede Ivica Dačić i Tomislav Nikolić pri čemu je o Vučići napisano najviše pozitivnih tekstova.
Od opozicionih lidera najviše su zastupljeni Bojan Pajtić, Vojislav Šešelj i Boris Tadić.
Medijska analitičarka Danica Laban je rekla i da najveći procenat negativnih tekstova ima Pajtić, (29,95 odsto), a da zatim slede Boško Obradović i Saša Radulović.
– Celokupna opozicija ne beleži ni jedan jedini pozitivni tekst – rekla je ona.
U dnevnim novinama zabeležen je visok procenat neimenovanih izvora, a u 26,97 odsto tekstova nije moguće utvrditi poreklo informacije.
Većina tekstova je, suprotno moralnim i profesionalnim standardima, neblansirana, odnosno zasnovana je na stavu jednog sagovornika ili stavovima više njih koji nastupaju s istog stanovišta.
Najveći procenat nebalansiranih tekstova, više od 95 odsto je bilo u Kuriru i Informeru, a najmanje u Danasu, 64,43 odsto.
Navodi se i da su nedeljnici u kontinuitetu antivladini, s izuzetkom nedeljnika Pečat koji je kritičan samo prema evropskoj poltici vlasti.
__________________________________________
Наравно да пара врти где бургија неће.Ко цеди мед он лиже прсте.Партијски систем није никакав демократски систем. Партије су скупови појединаца ради остваривања личних интереса односно капитала.Наравно ко је озго он води игру .Овде нико не бере бригу о народу већ о свом личном интересу,и наравно конкуренцију на све могуће начине елиминисати.Наравно прво иде вербално а онда ако то не иде иде физичка ликвидација.Тако су радикали после ликвидације Александра Обреновића ликвидирали преко хиљаду неистомишљника у Србији.Тако су изазвали покољ у Горачићима,и наравно оптужили Обреновиће.Ликвидирали су целу фамилију са презименом Луњевица само су мештани спасили две девојчице које су одвели у друго село и под другим презименом увели у књиге рођених.Партије су смртни непријатељ народа Србије и доћи ће му главе до истребљења које већ почиње вербалним вучењем за погане језичине.