Za nadničenje u njivi uskoro staž i zdravstveno

Svakog dana u Srbiji poslodavci angažuju na stotine hiljada sezonskih radnika. Mnogi od njih rade u kafićima za dnevnice manje od 10 evra, dok pojedini za nadničenje u njivama ili fizikalisanje na gradilištima zarade i do 30 evra dnevno.

Novac, uglavnom, dobijaju na ruke. I nemaju plaćeno penzijsko i zdravstveno osiguranje.

To bi, međutim, uskoro moglo da se promeni. Država je rešila da se sa sivom ekonomijom izbori i tako što će zakonom regulisati radni status ovim ljudima. Ideja je da svaki poslodavac zaposlenima, uz pomoć vaučera, na dnevnom nivou uplaćuje staž i zdravstveno osiguranje. U Ministarstvu rada za Danas kažu da je radna grupa koja se bavi ovim pitanjem formirana i da bi radna verzija zakona trebalo da bude gotova do kraja decembra ove godine.

Sistem vaučera za sezonske radnike bi, smatra Ivan Radak iz Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj, maksimalno pojednostavio prijavljivanje radnika koji su potrebni na kraći period.

„Poslodavac kupovinom tzv. vaučera, a to su praktično markice koje se lepe u knjižice radnika, unapred plaća doprinose i sve obaveze koje su potrebne prema državi. Radnik dobija sigurnost, jer ne samo da im je plaćen staž i da imaju sigurnost, već im je obezbeđeno i osiguranje od povreda na radu“, napominje Radak.

U Srbiji svaki četvrti radnik radi na crno. Najgora situacija je u poljoprivredi gde od ukupnog broja zaposlenih čak 60 odsto radi bez plaćenih doprinosa, a 62 odsto od toga su sezonski radnici. Sistem vaučera u Srbiji važiće najpre samo za ovaj sektor. Tek kasnije radiće se na regulisanju radnog statusa sezonskih radnika i u drugim sektorima, između ostalih u građevinarstvu, gde četvrtina zaposlenih trenutno radi bez penzijskog i zdravstvenog osiguranja, a 50 odsto od tog broja su upravo sezonci.

U Hrvatskoj je ovaj sistem uveden pre četiri godine, i za sada se odnosi samo na sektor poljoprivrede. Do sada je kupljeno više od 150.000 radnih knjižica za sezonske radnike.

„Kod njih se ne zaključuje klasičan ugovor, već se kupi jedna knjižica koja zamenjuje ugovor, liči na radnu i košta tri kune, što je manje od pola evra. NJu bi praktično trebalo da kupi sezonski radnik, ali kada smo bili u poseti poslodavcima u Hrvatskoj, rekli su nam da oni kupuju te knjižice za radnike“, ističe Radak.

On objašnjava da se u knjižicu na početku svakog radnog dana lepi vaučer, koji izgleda otprilike kao taksena marka. Vaučer, u zavisnosti od toga koliko im je potrebno, kupuju poslodavci.

„Radnik ne može da uđe u voćnjak dok ne zalepi vaučer u knjižicu. Kupovinom vaučera poslodavac je za sezonskog radnika uplatio doprinos za penziono, doprinos za zapošljavanje i zdravstvenu zaštitu na radu. Hrvati nemaju kao mi doprinos za zdravstvo tako da taj doprinos nije obuhvaćen vaučerom. Osim toga, vaučerom nije plaćen porez“, napominje naš sagovornik iz NALED-a.

Porez poslodavac obračuna za svakog sezonskog radnika na kraju meseca i plaća ga Poreskoj upravi, a kako je relativno mali jer se ne radi o stalno zaposlenima, Poreska uprava u Hrvatskoj taj porez koji uplati poslodavac prosleđuje sezonskom radniku.

„Cena jednog vaučera za ovu godinu u Hrvatskoj bila je nešto manje od 10 evra i svake godine usklađuje se sa rastom troškova. To im je zagarantovana nadnica za dan i ne mogu da dobiju manje od toga. S druge strane, ima poslodavaca koji naprave normu tako da ako je ispune mogu da dobiju i više novca“, napominje Radak.

Osim toga, sezonski radnici imaju i tu prednost da ne gube prava da primaju naknade sa biroa ili penziju, kao što bi to bio slučaj da su stalno zaposleni. Međutim, ni u Hrvatskoj sistem nije idealno urađen i postoje neke stvari koje nisu urađene po ukusu poslodavaca.

„Poslodavcima je problem to što recimo padne kiša pa radnik ne radi svih osam sati, a ipak mora da dobije tih 10 evra. Nije dobro uređeno ni pitanje plaćanja prevoza za te radnike, tj. poslodavcima nije jasno ko to snosi pa uglavnom oni plaćaju“, kaže Radak.

Zbog manjka radne snage zapošljavaju se sezonci i sa udaljenosti veće od 50 kilometara, a problem sa nedostatkom sezonskih radnika, kako tvrdi, imaju i poslodavci u Srbiji.

„U Hrvatskoj po ovom osnovu možeš da budeš radno angažovan maksimalno 90 dana tokom godine i to je donekle problem jer ima manjka sezonaca pa su im oni koji rade potrebni na duže. Međutim, generalno su poslodavci zadovoljni ovim sistemom“, naglašava Radak.

Da država radi na rešavanju njihovog radnog statusa u Srbiji sezonski radnici, uglavnom, nisu upoznati, a mišljenja o tome da li će od toga imati neku veliku korist su podeljena.

Jedni, poput prodavca sladoleda na Slaviji, ne vide neku veliku korist od vaučera, jer imaju svoju računicu.

Miodrag V. je penzioner koji tokom leta prodaje sladoled. Kaže da radi za procenat koji mu dobro dođe da plati račune.

Međutim, na gradilištima rade uglavnom mlađi, koji nisu stekli uslov za penziju.

Oni se ne žale na dnevnice i ne razmišljaju toliko o stažu, ali bi im značilo da imaju zdravstvene knjižice.

Danas