Novi rok za završetak autoputa 31. oktobar
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović rekla je da je dobila uveravanja investitora i izvođača radova da će deonica autoputa Ljig-Preljina biti završena do kraja oktobra, ali da ona nije veliki optimista da će taj rok biti poštovan.
„Izvođači i investitori nas ubeđuju da će radovi biti završeni. Ja se nadam da hoće, ali ne mogu da to kažem sa sigurnošću“, rekla je Mihajlović prilikom posete toj deonici Koridora 11.
Ministarka je rekla da bi svi radovi bi bili gotovi do 25. avgusta da je sve zavisilo od azerbejdžanske kompanije Azvirt, i dodala da će Vlada na svakom narednom velikom projektu voditi računa o svakoj kompaniji koja treba da bude podizvođać.
„I pored velike želje Vlade Srbije da domaće kompanije dobijaju poslove, desi nam se da sve što je vezano za domaću komponentu – počevši od angažovanja radnika, preko materijala i opreme, stvara problem, ne samo Azvirtu, nego i državi“, kazala je ona.
Predstavnik Koridora Srbije, Dušan Doković, kazao je da su radovi na deonici Ljig-Preljina u završnoj fazi i da će sigurno biti završeni do kraja oktobra.
„Ovo je veliki projekat i ovih 40 kilomatara autoputa može da se poredi sa 120 kilometara regionalnog puta. Ostali su još radovi u tunelima, prvenstveno izvođenje elektroinstalacija, i da se postavi završni sloj asfalta na 3,6 kilometara“, objasnio je Đoković.
Prema njegovim rečima, na toj deonici radi 600 radnika, a kako kaže bilo bi moguće moguće angažovati još 100 do 200.
Koordinator firme Azvirt za Srbiju i Jugoistočnu Evropu, Murat Turkoglu, kazao je da je cilj te kompanije da radovi budu završeni do kraja oktobra.
„Zadatak je težak, ali ostvariv. Ipak, ako bude mnogo kišnih dana, može doći do kašnjenja, ali za ovako velike projekte, kašnjenje od dva meseca može se zanemariti“, rekao je predstavnik azerbejdžanske kompanije.
Deonica Koridora 11 od Ljiga do Preljine dugačka je 41 kilometar, a njena gradnja počela je pre četiri godine. Na autoputu su postavljeni zidovi za zaštitu od buke u dužini 7,5 km i regulisani su vodokovi u duzizni od 18 km. Nadvožnjaci na deonici Ljig-Preljina su ukupne površine oko 60.000 metara kvadratnih. Obavljena je eksproprijacija zemljišta na više od četiri miliona metara kvadratnih. Kako bi se Ibarska magistrala povezala sa novoizgrađenom deonicom autoputa Beograd-Južni Jadran, od Ljiga do Preljine, projektovana je kružna petlja Dići. Na trasi će biti izgrađene i dve petlje Takovo i Preljina, kao i tri odmorišta.
______________________________________________________________________
a neki penali za nepostovanje ugovora,nista,a?
čim je se u pricu uključio i sjenički genije milojko, ima posao da krene…..
„Izvođači i investitori nas ubeđuju da će radovi biti završeni. Ja se nadam da hoće, ali ne mogu da to kažem sa sigurnošću.“
Sa malo reči, gospođa ministarka je rekla mnogo i to najviše o sebi i svom ministarstvu.
Prvo, ONA je kao ministarka građevinarstva predstavnik investitora, jer građenje autoputa finansira država Srbija kreditom uzetim od Azerbejdžana. Ispade da ubeđuje samu sebe…
Drugo, njeno ministarstvo preko javnog preduzeća Koridori Srbije, treba da kontroliše rad (kvalitet i rokove) izvođača. Prema tome, u građevini nema ubeđivanja, ali ima dinamičkih planova (mrežnih, ortogonalnih i ciklograma), koji pružaju uvid u datume početka i završetka svake radne aktivnosti, kao i angažovanu mehanizaciju i radnu snagu, i to na dnevnom nivou.
A o načinu rada pohvaljenog Azvirta (asfaltiranje po kiši, građenje nasipa na travi, ugrađivanje u nasipe stena prečnika preko jednog metra, priključivanje drenaža na kišnu kanalizaciju…), vreme će dati svoj sud, kad već nadzorni organi nisu…
Вако ствари стоје.Аутопут БРАТСТВО јединство грађен је од аеродрома у Сурчину до Баточине у дужини равн сто км од неке седамдесете до седамдесет осме ако ме памћење не вара са свом оноликом Мостарском петљом па петљом На Аутокоманди мостом Газела петљом код Студентског града итд итд.И тада су били кредити страни и јавни тендери отворени за стране извођаче. Наравно странци нису имали шансе да добију посао због јаке конкуренције и наравно услова.Наравно тадашњи комунисти су били родољубиво настројени према својој ОТАЏБИНИ имали су стручњаке којима су веровали.Срећан пут за Јужни Јадран уз једно питање А ШТА ЋЕ ВАТАТЕ ТАМО.