Poražavajuće zdravstveno stanje nacije

31 % građana ima povišen krvni pritisak

Hipertenzija je prisutnija kod muškaraca (ima je 48,5 odsto starijih od 45 godina), a posebno zabrinjava što je to za 5,4 odsto više nego 2006.

U Srbiji svakog sata od različitih oblika kardiovaskularnih bolesti umre šest osoba. Zabluda je da ovo pogađa samo stariju populaciju. Na osnovu podataka Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” čak 31 odsto građana ima povišen krvni pritisak.

– Skoro svaki treći pacijent koji dođe u Hitnu medicinsku službu ima probleme koje je izazvao povišen pritisak. To mogu da budu blage vrtoglavice i mučnine, ozbiljniji bolovi u grudima, pa čak i neurološki problemi – objašnjava za “Blic” Radmila Šehić, specijalista opšte medicine u urgentnoj ambulanti Hitne medicinske službe.

6,3 % Srba je u depresiji

Ova psihička bolest dijagnostikovana je kod čak 6,3 odsto građana.

– Depresiju prate smanjenje energetskog potencijala, poremećaj sna i često se javlja zajedno sa nekim drugim oboljenjem. Kada je osoba bolesna, biva i deprimirana – objašnjava dr Šehić.

5,6 % građana ima bolest bubrega

Kod mlađih pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom javljaju se i problemi sa krvnim sudovima bubrega. Bubrežne probleme ima 5,6 odsto Srba. Mnogobrojne bolesti bubrega lekari nazivaju tihim ubicama jer često ne moraju biti praćene bilo kakvim simptomima – pacijent se dobro oseća, ali se sa napretkom bolesti javlja zamaranje, gubitak apetita, mučnina, gušenje, poremećaj sna…

12,9 % žitelja Srbije ima povišenu masnoću u krvi

Svaki drugi čovek u Srbiji izgubi bitku protiv kardiovaskularne bolesti, te smo na trećem mestu, odmah posle Rusije i Ukrajine, po stopi umiranja od bolesti srca. Povišenu masnoću u krvi ima 12,9 odsto populacije, dok su koronarna bolest srca i angina pektoris zabeleženi kod 10,2 odsto građana.

– Ovo je posledica svega što se dešava. Naši ljudi su i pušači, žive stalno u stresu. Imamo puno koronarnih bolesnika srednjeg doba, ali i mlađih. Kod starijih osoba koronarne bolesti su posledica starenja krvnih sudova. Ko prati bolest i posećuje lekara, može da izbegne tegobe. Sve ovo je direktno povezano i sa visokim pritiskom – priča dr Radmila Šehić.

19,1 %pati zbog bolesti kičme

Deformitet donje kičme i problemi sa leđima takođe predstavlja ozbiljne zdravstvene probleme od kojih pati 19,1 odsto naših stanovnika. Od artroze boluje 9,3 odsto.

– Nama dolaze pacijenti koji se žale da im trnu ruke ili noge. To se najčešće dovodi u vezu sa kičmom – kaže dr Šehić.

U prevenciji bolesti kičme važno je da se bavimo sportskim aktivnostima, da pravilno sedimo i nosimo adekvatnu obuću.

8,8 % ima neku vrstu alergije

Broj pacijenata koji pati od alergija je u znatnom porastu.

– Sve više je ljudi koji imaju alergijski odgovor na alergene iz prirode. Sada se javljaju burne reakcije na ubode insekata koji su ranije prolazili bezazlenije. Dešava se i da se pojavi infekcija. Građani su alergični i na polen, hranu… Ljudi su postali preosetljivi, a problemi sa alergijama biće sve veći u budućnosti – upozorava dr Šehić.

7,6 %ljudi boluje od dijabetesa

Broj odraslih osoba sa dijabetesom sada je je četiri puta veći nego 1980. U Srbiji ima oko 600.00 obolelih, a čak 90 odsto ima tip dva dijabetesa.

– Ako se ne otkrije na vreme dijabetes može da dovede do brojnih zdravstvenih problema, poput oštećenja nerava nogu, problema sa očnim dnom, oštećenja bubrega, suženja krvnih sudova. To može da dovede do šloga, moždanog udara ili infarkta – objašnjava za “Blic” akademik prof. dr Predrag Đorđević, predsednik Udruženja za proučavanje dijabetesa Srbije.

Smrtnost kod šloga i infarkta je pet puta veća kod onih osoba koji imaju dijabetes.

Glavni krivci

– stres

– nezdrava ishrana

– nedovoljna fizička aktivnost

– strah od doktora