Koridor 11 aktivira „Moravu“, Turci zainteresovani

Dozvolu Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije za korišćenje trenutno imaju 22 aerodroma, objavljeno je u novom broju časopisa Biznis i finansije.

Ocenjeno je da bi razvoj malih aerodroma u Srbiji doprineo rasterećenju beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“, jačanju privrede, turizma i saobraćaja ali i razvoju celog regiona u kojem je ta vazdušna luka smeštena.

Pored beogradskog aerodroma, do sad je u potpunosti sve uslove ispunjavao samo aerodrom „Konstantin Veliki“ u Nišu, dok se većina drugih malih aerodroma koristi uglavnom za avio-taksi, ili letove za sopstvene potrebe. O razvoju malih aerodroma ubuduće bi trebalo da se stara preduzeće Aerodromi Srbije koje se bavi osposobljavanjem postojećih većih vojnih i mešovitih aerodroma za prihvat putnika i robe.

Jedan od najvažnijih poslova koji bi mali aerodromi trebalo da preuzmu od „Nikole Tesle“ je pružanje usluga lou-kost kompanijama.

Prošle godine je sa niškog aerodroma lou-kost kompanija Vizer otvorila redovne linije za Bazel i Malme, a nedavno je u Niš došao i Rajaner.

Novi važan zadatak za niški aerodrom je, kako prenosi časopis Biznis i finansije,razvoj kargo saobraćaja.

Nedavno je u Niš dopremljena specijalizovana mašina za utovar i istovar tereta iz aviona, koja može da opslužuje širokotrupne letelice što bi olakšalo investitorima u tom području da efikasnije dopremaju repromaterijal i drugu robu, koja je do sada stizala uglavnom preko beogradskog aerodroma.

Ove jeseni, kako je najavljivano, u Srbiji bi trebalo da budu aktivirana još dva aerodroma, „Ponikve“ kod Užica i „Morava“ u Lađevcima kod Kraljeva.

Aerodrom „Ponikve“ ima dozvolu za civilni saobraćaj manjih letelica, a uskoro bi trebalo da bude u punoj funkciji i tehnički osposobljen da prima i velike avione poput boinga 737-300.

Prema rečima čelnika tog aerodroma, u početku će biti organizovane linije manjih aviona.

Aerodroma „Morava“ će imati značajniju ulogu posle završetka deonice koridora 11 kod Preljine, a pojedine turske kompanije već su iskazale interes za dalji razvoj tog aerodroma.

Postoje planovi i za aerodrom u Vršcu, koji radi u sastavu Agencije za kontrolu letenja, odnosno koristi ga Vazduhoplovna akademija.

U Vazduhoplovnom savezu Srbije šansu za razvoj vide i za beogradski sportski aerodrom „Lisičiji Jarak“ gde bi se nakon izgradnje betonske piste, kao i carinske i policijske ispostave na tom aerodromu, mogao prebaciti saobraćaj lake i poslovne avijacije.

_____________________________________________________________