Obrazovanje nije potrošnja

Za razliku od vladinih zvaničnika koji u javnost plasiraju tezu da je štrajk prosvetnih radnika isključivo iniciran zahtevima da se prosveta izuzme od smanjenja plata u javnom sektoru, Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, u razgovoru za Čačanske novine objašnjava da materijalni položaj predstavlja samo jedan segment mnogo složenije situacije u kojoj se u ovom trenutku nalazi srpska prosveta.

Dragan Matijević

– Posle nekoliko sastanaka sa predstavnicima Vlade Srbije stekao sam utisak da ova vlast, kao i sve prethodne, nije u stanju da dokuči dubinu problema sa kojim se suočava srpsko obrazovanje, a samim tim i celo društvo. Materijalni položaj i naš zahtev da se prosvetni radnici izuzmu od smanjenja zarada samo je jedan segment mnogo kompleksnijeg problema koji oslikava duhovni ambijent u kome se Srbija danas nalazi, a pred kojim mnogi svesno ili nesvesno zatvaraju oči. U ovom trenutku, Srbija se nalazi pri samom dnu svetske lestvice urađene na osnovu mera za sprečavanje odliva mozgova. Na osnovu tih parametara Srbija se nalazi na 147. mestu, a iza nje su samo Burkina Faso, Burundi i Mali, što nedvosmisleno ukazuje na činjenicu da najobrazovaniji napuštaju zemlju, a država godinama ništa ne preduzima da to spreči. Profesionalno i egzistencijalno beznađe su osnovni razlozi zbog kojih se Srbija u vrlo kratom roku može naći u situaciji da ostane bez najobrazovanijeg sloja društva, jer sadašnji podaci ukazuju da svake godine 100.000 mladih i obrazovanih napusti zemlju. To što se mi borimo za materijalni položaj u suštini je borba za bolji materijalni položaj sveobuhvatne inteligencije u Srbiji, budući da je prosveta jedan od nosećih stubova na kojima počiva svako normalno društvo, objašnjava Matijević.

            *Mnogo puta do sada javno ste upozoravali da se u Srbiji aktuelna, kao i sve prethodne vlasti prema obrazovanju odnose kao prema potrošnji.

– Prema obrazovanju vlast se u Srbiji odnosi kao računovođa. NJih isključivo interesuju procenti, kolone i fiskalni deo, a ne kvalitet obrazovanja kome se u uređenim zemljama posvećuje ogromna pažnja. Dakle, da se razumemo, nije osnovni problem da li će prosvetnim radnicima neko uzeti tri-četiri hiljade, već šta posle toga. Premijeru i ministrima smo pokušali da objasnimo da deset procenata koji bi se uzeli prosvetnim radnicima čine nekih 30 miliona evra na godišnjem nivou, što je, priznaćete, smešna suma u odnosu na ono koliko na primer zaradi jedan vrhunski fudbaler. Znači zbog jedne, za ozbiljnu vlast i državu, smešne sume biće maltretirano 100.000 ljudi i njihovih porodica. Drugim rečima, na ovaj način dolazimo u opasnost da najobrazovaniji i najstručniji ljudi počnu da napuštaju prosvetu što će rezultovati urušavanjem obrazovnog sistema za čiju revitalizaciju će kasnije biti neophodne milijarde evra. To je suština problema, a ne tri-četiri hiljade dinara kako mnogi žele da predstave u javnosti.

* U Srbiji ne postoji politička stranka i političar koji obrazovanje ne navodi kao prioritet, a na drugoj strani Srbija je na začelju evropskih zemlja u kojima se najmanje ulaže u prosvetu.

– Ako vam kažem da je šest i po odsto bruto domaćeg proizvoda evropski prosek izdvajanja za prosvetu, a da u Srbiji on iznosi 3,2 onda vam je sve jasno. Ako se u vidu ima da je njihov bruto domaći proizvod dva, tri i više puta veći od našeg, proizilazi da zemlje poput, recimo, Finske u obrazovanje ulažu deset puta više od Srbije. Ali, da se razumemo, kada to kažem ne mislim na plate prosvetnih radnika, već na sveobuhvatni obrazovni ambijent. Kada u obzir uzmete činjenicu da 40 odsto škola nema mokri čvor, onda je i potpunom laiku jasno u kakvoj situaciji je obrazovni sistem u Srbiji.

*Ceo intervju možete pročitati u najnovijem broju Čačanskih novina.