Zašto prosvetari hoće da štrajkuju

Јавност у Србији већ је навикла да школска година почиње штрајком просветних радника и о томе има подељено мишљење. И међу самим просветарима нема увек јединственог става када су у питању стање у просвети и радни и социјални статус запослених у образовању. Као и у многим другим професијама и просветни радници нису синдикално јединствени па у Србији постоји више репрезентативних просветних синдиката, што отупљује  оштрицу синдикалне борбе и даје прилику држави да често манипулише у преговорима са представницима запослених у образовању. 

Међу родитељима ученика и у јавности уопште, постоји подела на оне који имају разумевања за захтеве просветара и подржавају их и на оне који имају негативан став и нулти ниво толеранције када је штрајк у просвети у питању. Наравно, постоји и онај трећи део јавности који је потпуно индиферентан према било каквим друштвеним процесима, па и по питању положаја и статуса просветних радника у српском друштву и области просвете и образовања уопште. 

Ево шта је мотивисало руководство Уније просветних радника Србије да позову чланство и запослене у просвети на штрајк упозорења у четвртак 10. новембра. 

ПАПИР ТРПИ СВЕ, КО ЈЕ КРИВ?

После бруталног обрачуна Владе републике Србије са својим просветним радницима били смо присиљени да 24.4.2015. године потпишемо Споразум о решавању спорних питања. Влада Републике Србије, у чије име су документ потписали министри Срђан Вербић и Кори Удовички,   обавезала се да ће:

1. У току 2015. године, запосленима у основним и средњим школама и домовима ученика исплатити награду утврђену чланом 32., Посебног колективног уговора.

(Овај став није испоштован. Влада се позива на Закон о буџету,  иако је тај закон важио и када је Споразум потписан. Очигледно је да овај члан нису имали намеру никада да испоштују).

У току 2015. године, запосленима у основним и средњим школама и домовима ученика исплатити помоћ у износу до висине плате запосленог.

(Овај став је делимично испоштован. Исплаћено је срамних 7.000 динара и то тек после штрајка упозорења).

2. Држава се обавезала да ће благовремено утврдити предлог посебног закона којим ће се уредити плате запослених у јавном сектору, а који би се примењивао од 1. јануара 2016. године.

(Овај став није испоштован)

Предлогом закона из става 1. овог члана  побољшао би се материјални положај запослених у образовању.

(Овим Законом није предвиђено побољшање материјалног положаја просветних радника)

3. Влада ће настојати да у буџету повећа издвајања за образовање, у складу са Стратегијом развоја образовања у Србији до 2020. године.

(Овај члан није испоштован)

4. Министарство просвете се обавезало да ће утврдити предлог Закона о изменама и допунама Закона основама система образовања и васпитања којима ће извршити измене чланова 130 и 131. овог закона на начин договорен са репрезентативним синдикатима.

Наведени Закон ће се примењивати најкасније од 01.09.2015.године.

(Измене и допуне до дана данашњег нису усвојене)

5. Ресорно министарство се обавезује да ће представницима репрезентативних синдиката омогућити увид у реализацију и праћење буџета.

(Овај став није испоштован)

Ресорно министарство се обавезује да ће заједно са репрезентативним синдикатима, потписницима овог споразума радити на плану рационализације и предлогу да се уштеде у буџету искористе за побошљање материјалног положаја запослених у основним и средњим школама и домовима ученика.

(Овај став је делимично испоштован. На иницијативу синдиката врши се преузимање запослених и на тај начин се праве уштеде у буџету).

Оно што није било предвиђено Споразумом је повећање плата запосленим у просвети за 4%. Треба нагласити да плате нису повећане само у просветним радницима, већ и другима који су на буџету.

Међутим, помоћни радници и ненаставно особље са IV степеном стручне спреме ово повећање нису добили. Поред тога поједине локалне самоуправе одбијају да запосленима у предшколским установама увећају плату за поменути проценат.

Из свега претходно наведеног долазимо до закључка да, на жалост, од тог Споразума готово ништа није реализовано. Због тога је Унија, 13.априла 2016.године, покренула судски спор против Републике Србије. Од испуњења овог Споразума зависи да ли ћемо тужбу повући.

 У Београду,   7.11.2016.      рук. Ресора за нормативно правне послове УСПРС Звонимир Јовић

__________________________________________

СВАКО   ЗАШТО   ИМА   СВОЈЕ   ЗАТО

Зашто УСПРС тражи повећање плате од 12 %  и померање коефицијената у наредне 3 године?

Зато што ће најављеним повећањем плата од 6 до 7 % ниво зарада само номинално бити исти као пре смањења.  Да би плата реално била враћена на ниво из новембра 2014. године, потребно је повећање од 12 %, јер је инфлација, по званичним подацима,  у претходне 2 године била, укупно,  4,2 %.

Зато што чак ни са повећањем плате од 12 % ми нећемо стићи до републичког просека. У августу 2016. године републички нето просек био је  45.286,00 динара, а  у образовању, 39.924,00 динара. То значи да је просечна плата у образовању мања за 13,43 % од републичког просека. Познато је да у просветном сектору имамо највећи број високообразованих кадрова, чак 70  % од укупног броја запослених. Недопустиво је да област са  највећим  бројем високообразованих има најмање плате у јавном сектору.

Владимир Аџић

Зато што је  сваки наставник за претходне 2 године изгубио преко 90.000,00 динара,  што су 2 просечне плате у Републици Србији.

Зато што је померање коефицијената  неопходно јер Влада Србије није испунила обавезе дефинисане у Споразуму из априла 2015. године. Пошто нема изгледа да ће у скорије  време бити примењен Закон о платним разредима, једини начин је да се кроз хитне измене Уредбе о коефицијентима успостави однос плата првог, четвртог и седмог степена  1:2:3.

Зато што постепено повећање коефицијената не би било оптерећење за буџет Републике Србије, а позитивни показатељи стања у буџету и пројекције за наредне године указују на то да је овакво повећање коефицијената финансијски одрживо.

У Београду,   7.11.2016.       рук. Ресора за финансије, аналитику и чланство УСПРС  Владимир Аџић

___________________________________________

На основу члана 3., става 2., Закона о штрајку,  на седници Главног одбора Уније синдиката просветних радника Србије, од 4.11.2016. године, донета је следећа:

1. Јасна Јанковић
2. Звонимир Јовић
3. Милан Јевтић
4. Добривоје Марјановић
5. Владимир Аџић

_______________________________________________________