Glavni zaključci Izveštaja o Srbiji za 2016.

Evropska komisija usvojila je Izveštaj o Srbiji za 2016. godinu u kome su navedene ocene rezultata koje je Srbija napravila u ostvarivanju svojih obaveza na putu ka EU. Premijer Srbije izrazio je zadovoljstvo ocenama koje je država Srbija dobila u ovom Izveštaju istakavši da je to rezultat Vlade kojom predsedava.  

Majkl Devenport predaje Izveštaj Aleksandru Vučiću                   foto: Telegraf

Evo glavnih zaključaka Izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2016. pa prosudite i sami da li ima osnova da i građani Srbije podele isto zadovoljstvo sa svojim premijerom. 

Evropska komisija – Glavni zaključci Izveštaja o Srbiji za 2016.

Politički kriterijumi

Prevremeni parlamentarni izbori, održani u aprilu zajedno sa pokrajinskim i lokalnim izborima, prošli su u mirnoj atmosferi. Potrebno je slediti preporuke međunarodnih posmatrača, uključujući one koje se tiču obezbeđivanja transparentnosti finansiranja kampanja i procesa registracije. Program nove vlade je zacrtao pristupanje Srbije Evropskoj uniji kao prioritetan cilj. Uključivanje parlamenta i zainteresovanih strana, između ostalog i civilnog društva, u proces pristupanja je dalje unapređen. Međutim, inkluzivnost, transparentnost i kvalitet donošenja zakona i efikasnog nadzora izvršne vlasti treba dodatno unaprediti i ograničiti usvajanje akata po hitnom postupku. Ustavne reforme su neophodne za usklađivanje sa standardima EU u određenim oblastima. Ima prostora za bolju saradnju između izvršne vlasti i nezavisnih regulatornih institucija.

Srbija je pokazala umerenu spremnost u oblasti reforme javne uprave. Postignut je dobar napredak usvajanjem programa reforme upravljanja javnim finansijama, strategija o e-upravi i o regulatornoj reformi i kreiranju politike, kao i novih zakona o administrativnim postupcima, platama u javnom sektoru i državnim službenicima u lokalnim i pokrajinskim organima. Srbija treba da sprovede reformske ciljeve, profesionalizuje i depolitizuje upravu i učini procedure za zapošljavanje i razrešenje transparentnijim, naročito za visoke upravljačke pozicije.

Pravosudni sistem je postigao izvestan nivo spremnosti. Napravljeni su određeni koraci ka unapređenju sistema izbora na osnovu profesionalnih kriterijuma, kao i ujednačavanju sudske prakse. Neophodno je napraviti dalje korake ka rešavanju problema političkog uticaja na pravosuđe. Kvalitet i efikasnost pravosuđa i dostupnost pravde još uvek narušavaju nejednaka raspoređenost obima posla i veliki broj nerešenih starih predmeta, kao i nepostojanje sistema besplatne pravne pomoći.

Srbija je pokazala izvestan nivo spremnosti u suzbijanju i borbi protiv korupcije. Korupcija je još uvek rasprostranjena u brojnim oblastima i predstavlja ozbiljan problem. Napori u borbi protiv korupcije tek treba da pokažu značajnije rezultate. Institucionalna struktura još uvek ne funkcioniše kao pouzdan mehanizam za odvraćanje od koruptivnih praksi. Neophodno je ostvariti učinak u efikasnim istragama, sudskom gonjenju i presudama u slučajevima korupcije, čak i na visokom nivou.

Srbija je pokazala izvestan nivo spremnosti u borbi protiv organizovanog kriminala. Postignut je izvestan napredak u usvajanju novog zakona o policiji, reorganizaciji Ministarstva unutrašnjih poslova i usvajanju prvog izveštaja o proceni pretnje od teških krivičnih dela i organizovanog kriminala (SOCTA) po metodologiji Evropola. Tek treba ostvariti kredibilne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala.

Uspostavljen je pravni i institucionalni okvir za poštovanje osnovnih prava. Treba obezbediti doslednu primenu u čitavoj zemlji, između ostalog i po pitanju zaštite manjina. Nema napretka u poboljšanju uslova za puno ostvarivanje slobode izražavanja, u čemu je Srbija postigla izvestan stepen spremnosti. Srbija je prva zemlja u procesu proširenja koja je uvela indeks rodne ravnopravnosti EU. Potrebni su dalji, održivi napori da se unapredi status pripadnika grupa koje su najviše diskriminisane (Romi, lezbijske, homoseksualne, biseksualne, transrodne i interseksualne osobe, osobe sa invaliditetom, osobe sa HIV/AIDS i druge socijalno ugrožene grupe).

Srbija je na konstruktivan način učestvovala u regionalnim inicijativama i radila na unapređenju bilateralnih odnosa u duhu pomirenja, dobrosusedskih odnosa i kreiranju klime koja će voditi ka rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja i nasleđa iz prošlosti. Potpisivanje zajedničke deklaracije sa Hrvatskom u junu o rešavanju određenih bilateralnih pitanja predstavlja pozitivan razvoj događaja. Takav pristup je od suštinske važnosti za pomirenje, mir i saradnju u regionu i treba ga dosledno primenjivati.

Po pitanju normalizacije odnosa sa Kosovom, Srbija je ostala posvećena sprovođenju sporazuma postignutih u dijalogu pod okriljem EU. Napredak je bio ograničen, između ostalog zbog izbornog procesa u Srbiji i dešavanja na unutrašnjoj sceni na Kosovu. Međutim, u avgustu 2016. došlo je ponovo do zamaha nakon što su započeti radovi na mostu u Mitrovici i u vezi sa slobodom kretanja. Neophodni su kontinuirani napori da se sprovedu već postignuti sporazumi sa Kosovom. Koraci koji se budu preduzimali treba da imaju pozitivan i konkretan efekat na svakodnevni život građana kako u Srbiji tako i na Kosovu.

Srbiju još uvek pogađa migrantska kriza. To je u značajnoj meri opteretilo njen sistem azila i migracija. Srbija je nastavila da konstruktivno pristupa i sarađuje sa susednim zemljama i članicama EU, obezbedila efikasnu registraciju izbeglica i migranata i uložila značajne napore da obezbedi smeštaj i humanitarnu pomoć, uz podršku EU i drugih. Važno je da Srbija i dalje bude angažovana. Takođe, Srbija treba da nastavi sa naporima da smanji broj neosnovanih zahteva za azil koji njeni državljani podnose u zemljama članicama EU.

Ekonomski kriterijumi

Srbija je umereno spremna za razvijanje funkcionalne tržišne ekonomije. Dobar napredak je postignut u rešavanju nekih političkih slabosti, naročito u pogledu budžetskog deficita i restrukturiranja državnih preduzeća. Ekonomske reforme su dale jasne rezultate u smislu prognoziranog privrednog rasta i smanjenje unutrašnjih i spoljnih disbalansa. S obzirom na još uvek visok državni dug, fiskalna konsolidacija treba da se nastavi. Restrukturiranje velikih javnih preduzeća još nije završeno. Kreditna aktivnost se oporavlja, ali je još uvek sporan visok nivo problematičnih kredita. Nezaposlenost je i dalje visoka, naročito među mladima. Slabosti vladavine prava sputavaju dalje širenje privatnog sektora.

Srbija je umereno spremna da se nosi sa pritiscima konkurencije i tržišnim silama unutar Unije. Javne i privatne investicije su porasle, mada nivo investicione aktivnosti nije dosegao potrebe privrede. Kvalitet, jednakost i relevantnost obrazovanja i usavršavanja ne odgovaraju društvenim potrebama. Izvestan napredak je postignut po pitanju podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu, ali se MSP suočavaju sa nizom izazova, uključujući nepredvidiv poslovni ambijent, visok nivo parafiskalnih nameta, kao i otežan i skup pristup finansijskim sredstvima.

Zakonodavstvo EU

Kada je reč o sposobnosti da preuzme obaveze koje proističu iz članstva, Srbija je nastavila da usaglašava svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama u EU u različitim oblastima. Adekvatni finansijski i ljudski resursi i čvrsti strateški okviri će biti od suštinske važnosti kako bi se održao tempo reformi. Srbija je na dobrom stepenu spremnosti u oblastima poput zakona o privrednim društvima, intelektualne svojine, nauke i istraživanja, obrazovanja i kulture i carine. Srbija treba dalje da unapredi investiciono planiranje i prioritizaciju strateški važnih i zrelih infrastrukturnih projekata u okviru svoje Jedinstvene liste prioritetnih infrastrukturnih projekata i Nacionalnog odbora za investicije, prevashodno u vezi sa energetikom i saobraćajem. Srbija je umereno spremna u oblasti javnih nabavki, statistike, monetarne politike ili finansijske kontrole. Srbija će morati da postepeno usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU u periodu do pristupanja. Prioritetno je da Srbija reši pitanja nepoštovanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, naročito zaštitnih mera u vezi sa nekim poljoprivrednim proizvodima, kontrolom državne pomoći i fiskalnom diskriminacijom.

___________________________________________________________________