Grad koji se greje na biomasu

Priboj je prva opština u Srbiji koja je u većini javnih objekata fosilna goriva zamenila biomasom. Od ovog meseca pribojske ustanove greju se na pelet. Tako je opšina dobila čistiji vazduh, a lokalni preduzetnici priliku za novi posao.

Konačno su topli radijatori u pribojskoj osnovnoj školi. Više nema dogrevanja i sedenja u jaknama kada je spoljna temperatura ispod nule. Zbog toga je sretan Pavle Stanić, učenik drugog razreda osnovne škole.

„Da, lepo nam je, toplo svima…“

– Uživate?

„Da“, kaže Pavle.

Vrtić, dom kulture, opština…

Učionice greju novi kotlovi na biomasu. Izgrađena je pored škole na mestu stare toplane, zbog koje nastavnici zimi od aerozagađenja nisu mogli da otvore prozor. Branislav Ječmenica, sekretar osnovne škole „Branko Radičević“, presretan je zbog nove kotlarnice.

„Sa dva aspekta sam srećan – i kao radnik škole, i kao roditelj čije dvoje dece ide u ovu školu. Stara kotlarnica na ugalj je bila rak-rana naše škole, uporno smo pokušavali da rešimo taj problem“, dodaje.

Osim škole, ovi kotlovi greju i sve ostale javne ustanove u starom Priboju – vrtić, dom kulture, opštinu… A gradska vlast planira prelazak na biomasu i u toplani koja greje novi deo grada, kaže tehnički direktor Toplana Priboj Zoran Ratković.

„Planira se da se u novom delu grada, ako to dozvole finansijska sredstva, nađu neki izvori finansiranja pređe na biomasu. To bi najverovatnije išlo kao drvna seča, ako ne bi to uspelo, planira se da  javni objekti i vrtići pređu kao što je to ovde, u ovom starom delu grada“, dodaje.

Šumska prostranstva oko Priboja idealna su za proizvodnju peleta.

Nemačka ulaže u efikasnost

„Upotreba biomase ima i ekonomski značaj. Sva drvna masa koja se koristi u novoj kotlarnici je sa područja ove opštine. Na taj način se podstiču domaći proizvođači“, izveštava iz Priboja Jelena Milutinović, novinarka Al Jazeera.

Lokalni prerađivači drveta prepoznaju značaj novog tržišta. Firma Zlataršped za nekoliko dana otvara pogon za proizvodnju biomase, kaže Boban Bošković.

„Ima puno potraživanja za tim gorivom i tu vidimo svoju šansu i ekonomsku šansu, a i taj deo gde rešavamo svoj drvni otpad“, dodaje.

Ekološku kotlarnicu finansirala je Opština Priboj, uz podršku nemačke organizacije za međunarodnu saradnju. Nemačka je do sada u Srbiji u energetsku efikasnost uložila 1,2 milijarde evra, kaže ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman.

„Razvoj tržišta bioenergije u Srbiji je jedan od naših važnih fokusa. Vidimo da Vlada Srbije preduzima mere na unapređenju upotrebe bioenergije i nama je zadovoljstvo što smo partner Vlade i opština u ovoj inicijativi“, dodaje.

Dimnjaci gotovo bez dima

Novim zakonom o poljoprivrednom zemljištu predviđeno je da državno zemljište bude dato u zakup bez ikakve naknade onima koji se opredele za proizovodnju biomase, kaže Dragan Glamočić, savetnik premijera Srbije za poljoprivredu.

„Znači, oni koji budu hteli da koristi državno zemljište po početnoj ceni nula, moći će da dobiju to zemljište, da iskoristimo ono što nismo koristili 50 godina“, dodaje.

Još 14 opština u Srbiji gradi nove kotlove, u kojima će bioenergija zameniti ugalj. Plan je da što više opština dobije ovakve dimnjake iz kojih se dim ni ne nazire.

Izvor: Al Jazeera