Sve više zasada oraha u Čačku. Evo i zašto

Autor: Ljiljana Stojanović, Vreme za seme

Orah je jedna od najstarijih voćnih vrsta koja postoji na Balkanskom poluostrvu. U Srbiji ima oko milion i 800 hiljada rodnih stabala oraha, a godišnje se proizvede od 23 do 24 hiljade tona tog voća. U toj proizvodnji Srbija je 12 u svetu, a peta u Evropi, kažu stručnjaci koji ocenjuju da bi rezultati mogli da budu značajno bolji.

Jedan čačanski novinar je napisao: Ko sadi orah nije siromah. To potvrđuje i poljoprivrednik Aleksandar Pavlović iz Ostre, koji godinama unazad baš u ovo vreme, kad počne sezona slava i praznika, prodaje orahe na čačanskoj zelenoj pijaci.

-Imam oko 40 stabala koja sam u najvećem broju zasadio pre deset godina, ali imam i starija stabla. Imam kalemljene ali i tzv. divlje koje je ptica donela. Bolje rađaju kalemljeni. Nema orezivanja, ni hemijske zaštite. Orah mi je uvek služio za dopunu kućnog budžeta, priča Pavlović, navodeći da je njemu najteže da „omlati“ i skine rod.

Svoju računicu u proizvodnji oraha našli su i sinovi Stoje Stefanović iz Ježevice. Oni su na dedovini, u januaru ove godine podigli intenzivni, savremeni zasad oraha. Sve kako nauka zapoveda. U gustoj sadnji, sa razmakom sedam puta sedam metara, mladi Stefanovići su na bezmalo dva hektara zasadili više od 400 sadnica oraha. Zasad je osvetljen i pokriven video nadzorom.
– Sinovi rade, imaju dugo radno vreme, i zbog toga nemaju vremena da se bave nekom poljoprivrednom proizvodnjom. Zbog toga su se odlučili za neki zasad voća pa je odluka pala na orah jer za njega treba manje orezivanja, manje vremena i rada – kaže Stoja Stefanović.

Doktor za orah čačanskog Instituta za voćarstvo, Rade Miletić, naglašava da je prevashodno primamljiva cena jezgra oraha kao i to što ova proizvodnja ne iziskuje rad i angažovanje kao kod drugih vrsta, razlog zašto se se sve više mladi okrežu orašarstvu.
– Orah je najduža investicija u poljoprivrednoj proizvodnji. Kalemljeni orah donosi plodove i u drugoj, trećoj i četvrtoj godini ali ekonomski značajne prinose donosi tek od desete ili petnaeste godine. Agroekološki uslovi u Srbiji su jako povoljni za gajenje oraha, tako da u Srbiji dana sima oko 1,8 miliona stabala sa godišnjom proizvodnjom oko 24.000 tona i sa tom proizvodnjom Srbija je 12 u svetu i peta uEvropi. U Srbiji ima još dosta mesta za plasmon jezgre dok su mogućnosti za izvoz daleko veće – navodi dr Miletić.

Cena sadnica u čačanskom Institutu je 1.800 dinara, dok je kilogram jezgra oraha na pijaci od 650 do 800 dinara. Doktor Miletić kaže da je u lošm godinama rod po stablu od pet do osam kilograma, a u dobrim prinos je do 16 kilograma po stablu.

Visoke hranljive vrednosti
Moramo napomenuti i visoke hranljive vrednosti oraha. Orah je bogat izvor ulja, proteina, vitamina, mineralnih i drugih materija neophodnih u ishrani ljudi. Naime, svi delovi oraha imaju upotrebnu vrednost, plod jezgra, ljuska i klapina, rese, pupoljci, kora, drvo, koren.