Toma je jedan

– Oh, nou! – uzdahnuo je šeik kada mu je dragi gost nenadano uručio obe „tomovače“ sa posvetom na etiketi: „Šljivovica za šeika od Šekijevog kuma“.

– Rakija, nou! Ja ne piti rakija! Vera mi ne dozvoljava – rekao je šeik.

– Vera ti ne dozvoljava!? – zapanjio se predsednik: „Meni moja Dragica sve dozvoljava. Trebao si, bre, šeiče, Kragujevčanku da oženiš. Jako liberalne žene.“

– Evo onda cveće za gospođa Veru – uzeo je „tomovače“ nazad, a šeiku uručio ogroman buket gladiola sa crvenom mašnom oko celofana.

Predsednik je uzdahnuo: „Taj ludi, ludi svet. Šeik Bin Zajed je pun ko brod, a supruga Vera mu ne dozvoljava da pije rakiju. Bože me sačuvaj arapskih žena.“

Kakva sve protokolarna sranja čovek mora da prođe, samo da bi gledao trke Formule 1- pomislio je predsednik u blagom očajanju kada su ga direktno sa aerodroma transportovali na sastanak sa investitorima. Bio je nepripremljen, ali improvizacija je majka diplomatije, nauke o diplomama.

– Investirajte u ovo – stavio je samouvereno na sto pred investitore obe flaše „tomovače“ – i pare ćete da namlatite!

– Oh, nou – uzviknuli su investitori: „Vera nam ne dozvoljava!“ – rekli su uglas.

Predsedniku tek tad ništa nije bilo jasno: „Sve žene im se zovu Vera! A toliko lepih ženskih imena. Znači, fale im ideje za ženska imena.“ Upisao je to u tefter kao izvoznu šansu: „Napraviti spisak od 200 ženskih imena i prodati Arapima za 100 miliona evra“.

Nepripremljen je bio i na sastanku sa investitorima „Beograda na vodi“. I tu je malo improvizovao. Setio se narodne epske pesme: „Marko Kraljević i Arapin“.

– Srpski narod jedva čeka da zajedničkim snagama izgradimo tu kulu, jer se ona pominje u biznis planu pokojnog Filipa Višnjića, starom nekoliko vekova – rekao je predsednik i počeo da recituje: „Kulu gradi crni Arapine, kulu gradi od dvadeset tavana, ukraj sinjeg mora debeloga; Kad je Arap kulu načinio, udario stakla u pendžere, prestro je svilom i kadifom, pa je onda kuli govorio: „Što ćeš pusta u primorju, kulo?“ – recitovao je predsednik bordu direktora kompanije Eagle hills svoj biznis plan. Oni su shvatili da je predsednik hteo da kaže kako je dobro što će oko kule biti i šoping-molovi, jer će bez njih sve delovati prilično pusto. I nagradili ga aplauzom.

Onda su ga odveli u jednu od najvećih džamija na svetu. U džamijskoj knjizi utisaka predsednik je upisao: „Bog je jedan. Formula je jedan. Toma je jedan“.

Bio je već na izmaku snaga kada su ga iz protokola obavestili da je konačno došao red i na pravi razlog njegove posete: Formula 1 u Abu Dabiju! Trka ga, istina, nije nešto dojmila: „Ništa posebno. Brže voze na auto-putu kod Malog Požarevca kad krenem za Bajčetinu“ – rekao je šeiku, što je ovaj shvatio kao predlog da se u Srbiji, kod Malog Požarevca, izgradi staza sa trke Formule 1.

Pobednik Luis Hamilton bio je iznenađen kada se na kraju trke u njegovom boksu pojavio neki tip koji mu je oko vrata okačio Orden Karađorđeve zvezde na velikoj ogrlici i tutnuo mu u ruke dve flaše sa žućkastom tekućinom. Šapnuo mu je: „Burazeru, ovo da sipaš sledeći put u rezervoar. Da vidiš šta je brzina!“