Izazovi u radu sa decom izbeglicama

U susret Međunarodnom danu migranata: Okrugli sto “Izazovi u radu sa decom izbeglicama”

 Sa integracijom izbeglica treba početi odmah. Međusektorska saradnja vladinnog i nevladinog sektora je neophodna kako bi se obezbedila zaštita dece. Mnogo toga je urađeno u odnosu na prošlu godinu, kada je u pitanju zaštita dece izbeglica, ali postoje izazovi na kojima je potrebno raditi u budućnosti. Potrebno je raditi na procedurama koje će MUP-u olakšati proces registracije izbeglica, neki su od ključnih zaključaka okruglog stola “Izazovi u radu sa decom izbeglicama”, koji su SOS Dečija sela Srbija organizovala  u Beogradu.

Gerginov, Čalovska, Todorović

Svaki treći izbeglica, koji je u Grčku stigao preko mora tokom 2016., je dete, a više od 51% izbeglica u svetu čine deca mlađa od 18 godina. Na svom putu kroz Evropu deca izbeglice suočena su sa razdvajanjem od porodica, eksploatcijom, otežanim pristupom osnovnim uslugama, kao što su obrazovanje i zdravstvena nega, kršenjem osnovnih ljudskih prava i brojnim drugim izazovima.

Povodom 18. decembra, Međunarodnog dana Migranata, SOS Dečija sela organizovala su u hotelu „Crystal“ u Beogradu okrugli sto „Izazovi u radu sa decom izbeglicama“, sa ciljem okupljanja stručnjaka koji se bave podrškom deci na terenu, razmene njihovih iskustava i definisanje generalnih preporuka za unapređenje budućeg rada.

Skup je otorio Dragan Todorović, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, naglasivši ulogu države u izbegličkoj krizi i korake koje je Srbija sprovela sa ciljem pomoći izbeglicama koje prolaze kroz našu zemlju i u njoj borave, sa osebnim akcentom na podršku deci izbeglicama i maloletnicima bez pratnje.

Nakon sekretara Todorovića i osvrta na ulogu koju Ministarstvo za rad ima u izbegličkoj krizi, prisutnima se obratio Ivan Gerginov, pomoćnik Komesara za izbeglice i migracije, koji je ukazao na značaj saradnje i timskog rada državnih institucija i neveldinog sektora za efikasan odgovor na izbegličku krizu, ocenivši da su „SOS Dečija sela Srbija pouzdan partner na koga se može računati na svim lokacijama na kojima Komeserijat radi sa izbeglicama“.

Govoreći o radu privemenih prihvatnih centara za izbeglice, Gerginov je ukazao na to da je u ovim centrima trenutno smešteno oko 5300 izbeglica, od čega 2500 čine deca, od kojih su više od 500 maloletnici bez pratnje.

– Svi ljudi koji su prošli našu zemlju predstavljaće jednog dana ambasadore naše zemlje gde god da stignu – dodao je Gerginov, ukazavši na napore koje je Srbija kao država uložila u pružanje pomoći izbeglicama od početka izbegličke krize do danas.

U ime SOS Dečijih sela Srbija, učesnicima se obratila prof. Dr Nevena Čalovska, predsednica Fondacije SOS Dečija sela Srbija. „Kao prioritete na kojima je potrebno najviše raditi tokom izbegličke krize, naša organizacija je kao prioritete prepoznala da svako dete treba da ima pravo na pristup kvalitetnoj nezi, da je potrebno obezbediti zaštitu dece na međunarodnom nivou i njihov bezbedan prelazak iz jedne države u drugu i da moramo uraditi sve da sprečimo nepotrebno razdvajanje porodica”, istakla je Čalovska.

Nakon uvodnog dela, učesnici okruglog stola nastavili su rad u dve radne grupe, koje su kroz diskusiju na  teme “Pravni okviri” i “Odgovor na potrebe dece izbeglica”, kao ključne zaključke za unapređenje budućeg rada prepoznale važnost integracije, na kojoj treba raditi već od danas i zadobijanje poverenja kao ključ u radu sa decom i maloletnicima. Osim toga, kao goruća tema istaknuto je obrazovanje, kako formalno, tako i neformalno, zbog čega je neophodno naći način da se deca izbeglice uključe u školski sistem, kao i da se  u prihvatnim centrima organizuju neformalne edukativne aktivnosti za decu i mlade. Kao naučena lekcija i primer dobre prakse u dosadašnjem toku izbegličke krize prepoznata je saradnja vladinih institucija i nevladiog sektora.

SOS Dečija sela Srbija, kroz program urgentne pomoći „Solidarnost“, od avgusta 2015. pružaju pomoć i psihosocijalnu podršku deci izbeglicama sa Bliskog Istoka i iz Afrike i njihovim porodicama. Pored direktne brige o deci i porodicama, SOS Dečija sela Srbija, na različitim lokacijama, obezbedila su Sigurna mesta za decu, Kutke za majke i bebe, porodice, IT kutke, podršku “Super autobusa” i mobilnih timova, koji distribuiraju materijalnu i nematerijalnu pomoć, podršku timova za zaštitu dece, kao i podršku nadležnim državnim institucijama i lokalnim zajednicama, kroz jačanje njihovih kapaciteta za odgovor na izbegličku krizu.

Kroz saradnju sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku, Centrima za socijalni rad, Komesarijatom za izbeglice i migracije Srbije, UNICEF, UNHCR, internacionalnim i nacionalnim organizacijama civilnog društva, SOS Dečija sela Srbija nastaviće da svakodnevno pomažu najugroženiju decu i porodice izbeglica, kroz prilagođavanje aktivnosti potrebama na terenu.

__________________________________________________________________