Koridor 11 doprinosi razvoju čačanske privrede

Loša saobraćajna infrastruktura godinama je bila jedno od najvećih razvojnih ograničenja zapadne Srbije. I pored povoljnog geografskog položaja, raspoloživih prirodnih resursa i dostupnih kapaciteta za povećanje proizvodnje i izvoza, region nije uspeo da privuče veće investicije. 

Ulaganja, koja su ključni pokretač privrede, nisu bila dovoljna za razvoj lokalnih samouprava i opštine zapadne Srbije, osim sedišta okruga, još nisu iznad republičkog proseka – kaže u razgovoru za Danas Aleksandar Kemiveš, direktor Sektora za privredni razvoj Privredne komore Srbije.

* Koliki je, onda, značaj izgradnje Koridora 11 za taj deo Srbije?

– Izgradnja prve deonice Koridora 11 od Ljiga do Preljine višestruko je značajna, kako za građane i privredu, tako i za brži razvoj lokalnih samouprava. Realizacija infrastrukturnih projekata, bez sumnje, vodi napretku cele privrede doprinoseći ravnomernijem regionalnom razvoju zemlje. Izgradnja modernih saobraćajnica omogućava bolju povezanost, intenzivniji transport i trgovinu, smanjuje troškove i povećava produktivnosti svakodnevnog poslovanja, stvarajući uslove za veću konkurentnost. Područja sa razvijenom infrastrukturom i mrežom autoputeva, privlačnija su za strane investitore, izgradnju fabrika, otvaranje novih radnih mesta za lokalno stanovništvo, ali i kao turističke destinacije. Sve ovo podstiče veću uposlenost proizvodnih i uslužnih kapaciteta domaće privrede, što otvara dodatne mogućnosti lokalnih samouprava da realizuju različite razvojne projekte

* Čačak je nekada imao izuzetno razvijenu industriju. Da li je izgradnja Koridora 11 osnovni preduslov za ponovni industrijski i sveopšti privredni razvoj kako Čačka, tako i drugih gradova u Moravičkom okrugu?

– Od četiri lokalne samouprave, koliko ih pripada Moravičkom okrugu, samo je Čačak, prema nivou razvijenosti, iznad republičkog proseka. Gornji Milanovac je u grupi opština čiji se stepen razvijenosti kreće od 80 do 100 odsto republičkog proseka, dok su Lučani i Ivanjica, sa 60 do 80 odsto republičkog proseka, u lošijoj poziciji. Izgradnjom auto-puta Ljig – Preljina stvoreni su uslovi da i ovaj kraj privuče veću pažnju investitora, da Čačak kao centar okruga i jedan od gradova koji je prednjačio u razvoju privatnog preduzetništva, dalje napreduje i razvija industrijsku zonu. To će, kako se očekuje, ubrzati privredni rast ostalih opština ovoga kraja. Važno je da izgradnju glavne infrastrukture prati razvoj regionalne i lokalne saobraćajne mreže, jer to je preduslov za otvaranje preduzeća i razvoja preduzetništva. Trenutno je u Moravičkom okrugu aktivno 2.922 preduzeća i 7.743 preduzetnika, a najzastupljenije privredne aktivnosti su proizvodnja mašina, metalnih proizvoda i računarske opreme, prehrambena i hemijska industrija.

* Izgradnjom auto puta Beograd – Čačak skratiće se vreme vožnje između ta dva grada. Da li će to dovesti do povećanja broja turista koji žele da posete turističke, kulturne i druge znamenitosti Moravičkog okruga?

– Razvoj infrastrukture ubrzava rast turističke privrede, povećava investicije u ovom sektoru i učešće turizma u rastu BDP. Direktan doprinos turizma bruto domaćem proizvodu Srbije je oko 2,2 odsto, a procenjuje se da će, uz aktiviranje pratećih delatnosti, ukupan iznos biti oko 6,4 odsto BDP-a. Izgradnja Koridora 11 važna je pretpostavka za povećanje broja gostiju u turističkim destinacijama Moravičkog okruga, što će uticati na unapređenja kvaliteta i konkurentnosti postojećih kapaciteta i izgradnju novih. Domaćim i stranim turistima biće dostupnije turističke ponude banjskog, zdravstvenog i planinskog turizma Čačka i Ivanjice, uz nezaobilazne lepote manastira Ovčarsko-kablarske klisure. Od izgradnje prve deonice puta do Čačka koristi će imati i turistička privreda Zlatiborskog okruga jer se autoput nalazi na 70 kilometara od Zlatibora.

* Da li će izgradnja Koridora 11 pozitivno uticati i na smanjenje odliva stanovništva, naročito iz seoskih krajeva?

– Novi putevi, koji podstiču ulaganje i privlačenje novih investitora, sigurno utiču i na otvaranje novih radnih mesta za građane, ali i veći priliv u budžete lokalnih samouprava. Na ovaj način se otvara mogućnost za finansiranje lokalnih projekata koji će omogućiti bolji kvalitet života u tim sredinama, što će uticati na smanjenje migracija u Moravičkom okrugu. Uz povećanje investicija važna je i uloga predstavnika lokalnih samouprava da dodatnim podsticajima obezbede održiv razvoj u opštinama i rast zarada koje su trenutno na nivou 85 odsto republičkog proseka.

* Krajnji cilj izgradnje Koridora 11 je izlazak na Crnogorsko primorje. Koliko bi izgradnja tog autoputa kroz Crnu Goru značila za privredu Srbije? U kojoj meri bi to unapredilo privredne i druge veze između Srbije i Crne Gore?

– Izgradnja Koridora 11 je značajna za razvoj celokupne privrede i sigurno će povećati obim trgovinske razmene. Crna Gora je jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije i efikasniji transport robe do granice svakako će uticati na smanjenje troškova i rast srpskog izvoza, koji je za deset meseci ove godine dostigao 549,5 miliona evra i zabeležio rast od osam odsto. Veoma je važno što je, paralelno sa izgradnjom prve deonice autoputa, počela rekonstrukcija pruge Beograd – Bar imajući u vidu strateški značaj luke Bar za morski prevoz domaće robe

* Kako vidite perspektivu daljeg privrednog razvoja Srbije nakon završetka izgradnje Koridora 11?

– Kompletna izgradnja Koridora 11 je dugoročna kapitalna investicija, a uspeh kompletnog projekta zavisi i od radova na teritoriji Crne Gore. Srbija ima interes za nastavak izgradnje autoputa Beograd – Bar, od Preljine ka Crnoj Gori. Pun efekat i potencijal projekta doći će do izražaja kada se do južnog Jadrana bude stizalo samo autoputem. Kineski investitori su posebno zainteresovani da pruže pomoć Vladi Srbije u realizaciji velikih infrastrukturnih projekata i definisanju okvira za završetak autoputa koji povezuje Beograd sa lukom Bar. U Rigi se razgovaralo o nastavku izgradnje autoputa od Čačka ka granici sa Crnom Gorom, i svi akteri su zainteresovani da se taj projekat u celini realizacije.

Posao za 100 domaćih preduzeća

* Da li ste zadovoljni ulogom koju srpska preduzeća imaju u izgradnji Koridora 11?

– Na izgradnji deonice LJig – Preljina bilo je angažovano više od sto domaćih firmi. U interesu srpske privrede je da što više naših kompanija, bilo da je reč o građevinskoj operativi ili dobavljačima materijala i opreme, bude uposleno na velikim infrastrukturnim projektima. Za poslovnu zajednicu Srbije od velike je važnosti što je ugovorima koji su nedavno potpisani na Samitu šefova vlada zemalja centralne i istočne Evrope i Kine u Rigi precizirana obaveza i procenat učešća domaćih kompanija u projektima.

Deonica Požega – Preljina povećava turistički potencijal

Na Samitu lidera zemalja srednje i istočne Evrope i Kine, koji je početkom novembra održan u Rigi, glavnom gradu Letonije, predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa predstavnicima kineske kompanije CRBC o deonicama puteva za čiju izgradnju su potpisani ugovori. Nakon što je otvorena deonica LJig – Preljina, dužine 40,4 kilometara, ostaje da se uradi deonica Obrenovac – Ub i treći deo deonice Lajkovac – LJig gde postoji problem sa eksproprijacijom. Prema Vučićevim rečima za Srbiju je prioritetno da sa kineskim partnerima bude dogovorena deonica Požega – Preljina, u dužini od 31 kilometar, čijim bi se završetkom dramatično povećali turistički potencijal Zapadne Srbije.

Vučić je naglasio da su Kinezi zainteresovani i za deonicu autoputa od Požege do Boljara, na granici sa Crnom Gorom, jer je to u skladu sa njihovom strategijom izlaska na Jadransko, Baltičko i Crno more. „Od Požege do Boljara imamo 107 teških kilometara, i to je najteži deo puta u našoj zemlji. Nikome se ne isplati da gradi tu deonicu koja bi, kako je procenjeno, koštala od 1,8 do dve milijarde, ali ako se dogovorimo sa Crnom Gorom o nekoj vrsti koncesije za ceo put Beograd – Bar, onda bismo, možda, tu finansijsku konstrukciju mogli da zatvorimo“, istakao je Vučić.

Danas