Jorgovanka Tabaković plagirala značajan deo doktorata

Analiza doktorske disertacije guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković pokazuje da je preko 20 odsto teksta preuzeto bez citiranja iz radova i knjiga ekonomista ili akademaca.

Guvernerka Tabaković je bez citiranja preuzela radove svog nekadašnjeg saradnika u Narodnoj banci Nikole Tasića, ekonomiste Mehmeda Murića, profesorke Lidije Barjaktarović sa Univerziteta Singidunum, Jasne Atanasijević sa Univerziteta u Novom Sadu i drugih naučnika.

U nekim slučajevima kopirani su čitavi paragrafi ili potpoglavlja, uz unošenje minimalnih izmena, poput korišćenja reči „otuda“ umesto „s toga“ na početku rečenice, dok je ostatak sadržaja identičan. Autori nisu citirani, a uglavnom nisu navođeni ni u spisku korišćene literature.

Tabaković je doktorirala 2011. godine na Fakultetu za uslužni biznis, Univerzitet Educons iz Sremske Kamenice, a teza pod naslovom „Instrumenti centralne banke – dometi i ograničenja na primeru Republike Srbije“ ima 240 strana. Mentor je bio profesor Milenko Dželetović, koji je danas predsednik Ekonomskog saveta Srpske napredne stranke (SNS).

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je kopiju doktorata dobio u junu 2016. godine, tek nakon što je Poverenik za informacije od javnog značaja Educonsu zapretio novčanom kaznom. Pre toga, više od dve godine su odbijali da dostave rad guvernerke Tabaković.

Uz pomoć profesora sa nekoliko univerziteta, doktorat je provučen kroz softver Turnitin za detektovanje plagijata. Reč je o često korišćenoj metodi za proveru studentskih radova na univerzitetima širom sveta.

Novinari CINS-a su najpre štampane kopirane stranice doktorata pretvorili u pretraživi Word dokument na ćirilici, a potom ih prebacili u latinicu. Obe verzije, latinična i ćirilična, provučene su kroz navedeni softver. Rečenice koje je softver odredio kao potencijalne plagijate posebno su proverene u izvorima koji su označeni kao originalni.

Jorgovanka Tabaković nije odgovorila na pozive CINS-a za razgovor. Autori originalnih tekstova koji su kontaktirani takođe nisu želeli da razgovaraju o ovoj temi. Milenko Dželetović nije bio u prilici da odgovori na pitanja CINS-a zbog obaveza koje trenutno ima u Telekomu Srbije, gde radi kao finansijski direktor.

Aleksandar Andrejević, rektor Univerziteta Educons kaže da su sve procedure za odbranu doktorata bile ispoštovane i da je kvalitet rada potvrdilo pet vrhunskih stručnjaka u toj oblasti. Pored pozitivne ocene tročlane komisije za odbranu doktorata, u kojoj je bio i Dželetović, Andrejević objašnjava da je godinu dana kasnije inicirao i dve dodatne nezavisne recenzije.

Andrejević takođe navodi da, za razliku od prirodnih i tehničkih nauka, u društvenim oblastima postoji veća tolerancija na poklapanje teksta, za koju su mu kolege rekle da može da iznosi i do 20%.

U akademskoj zajednici se predstavljanje tuđeg rada kao sopstvenog, bez jasnog navođenja autora i izvora, smatra nedopustivim. Prema Kodeksu profesionalne etike Univerzitetа u Beogradu „doslovno preuzimanje teksta drugog autora, odnosno kopiranje iz elektronskih ili štampanih izvora, sa srpskog ili stranog jezika, u delovima ili celosti“, bez navođenja imena autora i izvora, predstavlja plagiranje.

Resavska škola čitavih potpoglavlja
Prema nalazima Turnitin-a, oko 12 odsto teksta iz doktorata bazirano je na knjizi „Monetarno-kreditni i devizni sistem„ profesorke Lidije Barjaktarović. Reč je o udžbeniku za studente Poslovnog fakulteta Univerziteta Singidunum, objavljenom 2010. godine.

Polovina prva dva poglavlja doktorata napisana je na osnovu ove knjige, bez citiranja profesorke Barjaktarović. Njen udžbenik nije naveden ni u spisku korišćene literature. Celi pasusi prepisani su bez citiranja, uz sitne izmene u rečenici ili formatu pisanja.

Tako je Tabaković iz ovog udžbenika doslovno prepisala celokupna potpoglavlja pod nazivom „Funkcije centralne banke u tržišnoj privredi“ i „Makroekonomski ciljevi i monetarna politika centralne banke„, uz dodavanje svoja dva pasusa.
Neke fusnote iz knjige profesorke Barjaktarović su u doktoratu integralni deo teksta, na jednom mestu je rečenica od jedne pretvorena u dve, a neke koje su u originalu napisane kao podele ovde su obične rečenice.

Tabaković (strana 17):

Barjaktarović (strana 133):

U određenim delovima teksta se mogu pronaći i greške u pisanju reči, koje podsećaju na jednostavno kopiranje originalnog teksta, pa je na primer u jednoj rečenici ostala crtica kod reči „pret- postavka“ koja je u knjizi profesorke Barjaktarović posle crtice prešla u novi red.

Rečenicu koju je profesorka Barjaktarović upotrebila na dva mesta Tabaković je prilikom preuzimanja takođe ponovila dva puta, bez citiranja, kao uvodnu rečenicu u poglavlju 1.1. na strani 13 i u poglavlju 1.3. na strani 17.

Rečenica u doktoratu na strani 29 počinje sa: “Dakle, eskontna politika mora biti vođena u uskoj koordinaciji sa ostalim segmentima makroekonomske politike…”, dok takva ista rečenica u udžbeniku počinje sa: “Na kraju možemo zaključiti, da eskontna politika mora biti vođena u uskoj koordinaciji sa ostalim segmentima makroekonomske politike…”.

Pozajmica od bivšeg kolege iz NBS

Još jedan često korišćeni izvor jesu radovi nekadašnjeg savetnika u Narodnoj banci Srbije, Nikole Tasića, danas predavača Visoke škole za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo – PEP. CINS je pronašao četiri Tasićeva teksta koja su bez citiranja korišćena u doktoratu, od kojih je samo jedan naveden u literaturi.

Radi se o tekstovima iz 2008. i 2009. godine koje je Tasić pisao sam ili u saradnji sa drugim autorima, a koje je softver pronašao na sajtovima Narodne banke Srbije, Udruženja banaka Srbije i internet stranici ovog autora www.tasic.net koja više nije u funkciji.
U potpoglavlju o obaveznoj rezervi na strani 35 doktorata govori se o primeru Čilea. Identičan tekst nalazi se u radu „Efikasnost stope obavezne rezerve kao instrumenta monetarne politike„ čiji su autori Mirjana Palić i Nikola Tasić. Cele tri strane, odnosno 37 rečenica, su od reči do reči preuzete iz ovog teksta, uz vrlo sitne izmene, ali i iste greške u kucanju kao u originalnom radu.
Grupa autora, među kojima je Tasić, u tekstu „Kanal kamatne stope u uslovima dolarizacije: slučaj Srbije„ u uvodnom poglavlju kaže:

Na isti način Tabaković počinje potpoglavlje na strani 43 disertacije o ograničenjima dometa monetarne politike, s tim što autori u jednoj rečenici kažu: „Cilj ove analize je…“ dok u doktoratu piše: „Jedan od ciljeva ove disertacije je…“.

Osim već navedenih primera, iz ovog rada su, između ostalog, preuzeta još tri paragrafa od 12 rečenica, bez citiranja autora i navođenja rada u spisku literature.

Tabaković je u doktoratu koristila model pod nazivom vektorska autoregresija (VAR), a podaci i metodologija su bazirani na dva teksta na kojima je Tasić radio. Jedan od ova dva Tasićeva rada naveden je u korišćenoj literaturi, ali delovi teksta koji su odatle preuzeti nisu mu pripisani.

Umesto varijable – promenjiva

Jedan deo teksta u doktoratu je preuzet iz teksta pod nazivom „Prednostite i nedostatocite na konceptot na targetiranje na inflacijata” doktora Mehmeda Murića, objavljenog 2010. godine u makedonskom časopisu Ekonomija i biznis. Novinari CINS-a imali su uvid u srpsku i makedonsku verziju ovog rada.

Među drugim izvorima koje je softver Turnitin prepoznao u doktoratu Jorgovanke Tabaković navodi se i internet stranica profesorke Danice Popović (danica.popovic.ekof.bg.ac.rs), koja je redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Na sajtu Danice Popović se ranije nalazio tekst Jasne Atanasijević (tada Dimitrijević), predavača na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, koji je napisan 2007. godine. Delovi ovog rada su korišćeni u drugom poglavlju doktorata. Najviše preuzetog teksta nalazi se na stranama 38, 39 i 40, preko 20 celih rečenica.

Trenutno važeći propisi Univerizeta Educons na kome je Tabaković doktorirala predviđaju da svaki student pre odbrane mora da potpiše izjavu o autorstvu kojom garantuje da je disertacija rezultat sopstvenog rada i da nisu prekršena tuđa autorska prava niti korišćena intelektualna svojina drugih lica bez odobrenja.

U Pravilniku o doktorskim studijama Educonsa nema informacija o tome da li se kandidatu može oduzeti doktorat zbog plagiranja.

Anđela Milivojević, CINS

____________________________________________________________