Vreme adolescencije najkritičniji period

Često možete čuti da roditelji na temu da deca konzumiraju duvan i alkohol, za to okrivljuju druge i ne žele da priznaju da to radi i njihovo dete. Istovetna je reakcija i kada je reč o konzumiranju narkotika. Čak i kada budu suočeni sa istinom o svom detetu, roditelji su skloni da za svoje dete traže opravdanje a da svu krivicu svaljuju na druge: na škole gde se ne vodi računa šta deca rade i ko sve ulazi u školu i donosi drogu, na školske drugove i društvo u koje je njihovo dete upalo, na okruženje u kome se njihovo dete nalazi van kuće, na medije koji propagiraju pušenje, alkoholizam i narkomaniju, na državu koja se ne bori protiv narko dilera …

Vreme prvog dodira sa narkoticima uglavnom se poklapa sa početkom adolescencije kod mladih.

Adolescencija se u savremenim koncepcijama razvoja ličnosti shvata kao specifična faza u razvoju, praćena izrazito burnim psihičkim, emocionalnim i moralnim krizama, previranjima i lutanjima. Tretira se i kao prelazni period iz detinjstva u zrelost. Uzrast se aproksimativno određuje u rasponu od 12 do 20 godina kada se kod mladih dešavaju značajne telesne i psihičke promene praćene specifičnim promenama u socijalnoj sferi života. Razlikuje se pet faza: predadolescencija, rana, srednja („prava”), kasna adolescencija i postadolescencija. Svaka izaziva određene krize, među kojima su najznačajnije: normativna, kriza (konfuzija) identiteta, kriza autoriteta, asketizam, hipohondrija i kriza seksualnosti.

Da li roditelji greše i u čemu greše kada je u pitanju zaštita njihove dece od psihoaktivnih supstanci.

Neki roditelji često prave greške iz razloga što veruju da su deca dovoljno odrasla i samostalna čim napune 16, 17, 18 godina, ne razgovaraju sa svojom decom i ne znaju šta im je važno, šta ih raduje, a šta čini nesrećnim i malodušnim, ne daju im dovoljno informacija o narkoticima, misle da će to uraditi škola i društvo ili u krajnjem slučaju oslanjaju se na sredstva informaisanja (Internet, mediji…), zauzeti su svojim poslovima pa nedovoljno vremena provode sa decom, izbegavaju suočavanje sa problemima koje imaju sa decom, stide se da priznaju da imaju probleme i da ne umeju da ih reše, nemaju jasno postavljena pravila u porodici, zameraju dobronamernoj okolini koja ih na to upozorava i na kraju ne traže pomoć stručnjaka kad im je potrebna.

Mnogi mladi žive u haotičnim porodicama gde i sami roditelji zloupotrebljavaju alkohol, droge, medikamente ili se kockaju. Često takva deca imaju loš uspeh u školi, druže se sa mladima koji su skloni devijantnom ponašanju. Mnogi se  često osećaju usamljenim, odbačenim, nedostaje im vezanost, toplina i dobra komunikacija u porodici.

U takvim situacijama posežu za psihoaktivnim supstancama, a sve iz razloga sto imaju želju da se osećaju odraslima. Biti odrastao za adolescente je vrlo poželjan cilj. To znači biti slobodan i imati moć za donošenje vlastitih odluka. Takođe imaju želju da se uklope u društvo i pripadaju grupi.  Mladi ljudi imaju potrebu da budu prihvaćeni i voljeni. Ponekad se dešava da članovi grupe kojoj žele da pripadaju puše, piju ili koriste druge psihoaktivne  supstance. Kako bi se uklopio i bio prihvaćen, adolescent počinje da se ponaša na sličan način kao i ostali članovi grupe.

Mladi takođe imaju želju za opuštanjem i bekstvom od pritisaka.  Psihoaktivne supstance mogu poslužiti kao zamena za hvatanje u koštac sa svakodnevnim problemima i neizbežnim životnim frustracijama. Ovo je važno zato što modeli za hvatanje u koštac sa realnošću, koji se razvijaju u adolescenciji, u velikoj meri određuju ponašanje odrasle osobe.

Psiholozi i pedagozi smatraju i da mladi imaju želju za pobunom i preuzimanjem rizika. Preuzimanje rizika je deo odrastanja. Da bi se osamostalio, adolescent mora da nauči mnoge socijalne veštine koje u sebi nose rizik od neuspeha. Mladi strahuju kakav će utisak ostaviti na svoje vršnjake, ali ne veruju da postoji išta na svetu oko njih što bi ih moglo fizički ugroziti. „Ništa mi se loše ne može dogoditi, ja to mogu kontrolisati“ jedna je od najčešćih zabluda adolescenata.

Karta na koju narko dileri najčešće igraju kada, žargonski rečeno, zabacuju udicu u lovu na nove mušterije je radoznalost dece tj. adolescenata. Neki adolescenti pokazuju izuzetnu radoznalost u vezi psihoaktivnih supstanci, pa svoja saznanja dopunjuju iz različitih izvora. Često su to vršnjaci koji imaju iskustva sa psihoaktivnim supstancama, koji im pružaju iskrivljene i nepotpune informacije o posledicama upotrebe psihoaktivnih supstanci. To rade tako što ističu  kratkotrajne „pozitivne“ efekte, a ignorišu ozbiljne zdravstvene i socijalne posledice do kojih dovodi korišćenje narkotika i drugih sličnih supstanci.

Pitanje koje muči roditelje koji sumnjaju da je njihovo dete počelo da koristi neku psihoaktivnu supstancu je kako da to otkriju. Kako da prepoznaju  simptome kod deteta koji im pouzdano mogu ukazati da je đavo odneo šalu.

Stručnjaci im predlažu da obrate pažnju na sledeće momente: na nagle promene ponašanja u odnosu na odlaske u školu ili na posao kao što su česti izostanci iz škole, na to da li je dete počelo da donosi lošije ocene iz škole. Prepoznatljivi znaci su i neuobičajeni ispadi u ponašanju ili napadi besa, napetost i razdražljivost deteta, veća neodgovornost prema obavezama nego ranije, zapušten izgled, nošenje naočara za sunce u neodgovarajuće vreme, nošenje odeće sa dugim rukavima čak i po toplom vremenu, česti tajanstveni telefonski razgovori, neuobičajene i česte pozajmice novca od prijatelja, roditelja i rodjaka ili kradja novca u kući. Pouzdani znaci mogu biti i krupne promene stavova i sistema vrednosti koje dete ispoljava, učestalo druženje deteta sa osobama o kojima roditelji malo znaju ili ih ne poznaju uopšte kao i pokušaji da se sakriju od roditelja razlozi čestih kratkotrajnih izlazaka iz kuće ili dolazaka nepoznatih osoba u kuću, itd.

Tekst realizovan u sklopu projekta “Mladi i psihoaktivne supstance” koji sufinansira Opština Gornji Milanovac u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Opštine Gornji Milanovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.