Građani uspevaju da uštede

U Srbiji je od 2001. godine štednja beležila konstantan rast. Tako je pre 15 godina na knjižicama građana bilo oko 348,3 miliona evra, dok su ukupni devizni depoziti u bankama na kraju septembra ove godine iznosili 8,9 milijardi evra. Narodna banka Srbije poručuje da štednja u dinarima raste, što ukazuje da su kamatne stope na uloge u domaćoj valuti i dalje relativno atraktivne. Ali i pored znatno većih kamata na štednju u dinarima, 91,5 odsto štediša se opredelilo za šparanje u devizama.

I pored toga što je praktično ukinuta Nedelja štednje, građani svake godine u banke polože oko 550 miliona evra. Ukupna štednja je u odnosu na prethodnu godinu veća za 7,5 odsto. Najveći rast beleži oročena štednja na period od 24 meseca, dok polaganje novca na period od tri do šest meseci beleži pad. Štediše se sve više odlučuju na štednju po viđenju i ona koja može da se u svakom trenutku položi bez obzira na period oročenja. Interesantno je da je jedan deo građana poverio bankama dinare na period duži od pet godina.

Kamate i na evre i na dinare su na istorijskom nivou i kreću se od nule do pet odsto. Kada su evri u pitanju, neke banke uopšte ne daju kamate dok druge na oročenja na 12 meseci nude 0,30 odsto.

– Građani bi trebalo da gledaju i alternativne oblike, jer nije štednja samo u banci. Tu je i kupovina polise životnog osiguranja, investicioni i penzioni fondovi… Sve to može da donese neku kamatnu stopu. U svakom slučaju se preporučuje raspoređivanje štednje na više mesta – smatraju stručnjaci.

ČUVANjE

GLAVNI motiv za štednju građana je stvaranje finansijskih rezervi, a ostali razlozi za štednju su i obezbeđivanje novca za treće doba, što je i normalno ako se uzme u obzir da je najviše štediša starosnog doba od 35 do 40 godina. U proseku svakog meseca građani Srbije ostave na stranu nešto više od 4.000 dinara.

Novosti