Prethodni članak
Mali ukrao, kopirao i prepisao doktorat
Ауторски текст академика Душана Теодоровића
Био сам последњих неколико година, а и остао критичар који је јавно указивао на раширену појаву плагијата на српским универзитетима, па и у „докторској дисертацији“ кандидата Синише Малог.
Мали украо, копирао и преписао докторат
Синиша Мали
Етичка комисија Факултета организационих наука је недавно, на свом састанку одржаном 19. 12. 2016. године донела одлуку да се „одбија захтев за утврђивање неакадемског понашања у случају пријаве плагијата докторске дисертације др Синише Малог као неоснован“. Сви медији у Србији су пренели информацију да докторска дисертација кандидата Синише Малог није плагијат. Ретки појединци који су упорно указивали на плагијат Синише Малог су информацијама и саопштењима пренетим, пре свега, од стране прорежимске штампе практично дисквалификовани као недобронамерни људи и лажљивци. Потреба да напишем овај текст за мене је, пре свега, питање морала и части. Људске и професорске. За разлику од „Етичке комисије“ и „Научно наставног већа“ Факултета организационих наука, ја и даље и још више тврдим да „докторска дисертација“ кандидата Синише Малог представља плагијат. Велики плагијат. Доказе, од који ћу у овом тексту да назначим само неке, може да разуме сваки просечно образовани грађанин Србије. Просто не могу ни да замислим ситуацију у којој се, уз звуке Гаудеамус игитур, у свечаној сали Капетан Мишиног здања плагијатор, какав је господин Мали, промовише у доктора техничких наука. Једним одлучним „Не“, Универзитет у Београду на челу са ректором Бумбаширевићем мора да оправда своје име, традицију и углед у свету.
Прејудицирајући коначну одлуку о томе да ли ће кандидат Мали да ставља испред свог имена толико жељено и данас у Србији пожељно „Др“, Етичка комисија ФОН-а у својим списима поданички кандидату унапред додељује докторску титулу, иако кандидат Мали још увек није промовисан у доктора техничких наука! Чланове Етичке комисије ФОН-а који су потписали извештај којим се у потпуности аболира кандидат Синиша Мали чинили су Др Милица Булајић, редовни професор, Др Младен Чуданов, ванредни професор, Срђа Бјеладиновић, асистент, Верољуб Настић, референт у Студентској служби, и Милош Крсмановић, студент. „Докторска дисертација садржи оригиналне научне доприносе који су довољни за њену позитивну оцену“, пишу у извештају и потписују Верољуб Настић, референт у Студентској служби, и Милош Крсмановић, студент! Излазећи из оквира рада етичке комисије, један референт у студентској служби и један студент су дали „експертску оцену“ о научним доприносима! Много је, чак и за Србију! Прихватање оваквих „експертских“ тврдњи, изнетих од стране службеника и студената, води нас у театар апсурда и потпуно поништава академску хијерархију и било какво бављење науком. Међутим, то само ја мислим. Чланови Научно наставног већа ФОН-а су прихватили оцену „научних доприноса“ коју су дали референт у студентској служби и студент ФОН-а. Одлука Научно наставног већа ФОН-а је трагична, понижавајућа, удворничка и кукавичка. Понижена је традиција Универзитета у Београду. Понижени су Доситеј Обрадовић, Мика Петровић Алас и Милутин Миланковић.
Академик Душан Теодоровић
„Процедуре пријаве и одбране спроведена у складу са законом“, пишу даље чланови „Етичке комисије“. То никада нико није оспорио. Оспорено је безочно отимање туђих научних резултата и приказивање као својих. Оспорена је интелектуална крађа. Чланови Комисије ФОН-а на једном месту у свом извештају стидљиво кажу да „докторска дисертација садржи одређене пропусте у начину цитирања које су занемарљивог обима“. Тиме обмањују јавност приказујући плагијат великог обима као занемарљиву грешку у цитирању. И ту смо стигли до велике неистине и свесног прећуткивања чињеница, које сваки добронамеран и просечно образовани читалац може веома лако да утврди. Истина о плагијату кандидата Синише Малог изгледа овако. Господин Стифанос Хаилемариам је на Универзитету у Гронингену одбранио докторску дисертацију 2001. године. Оригинални назив дисертације је „Цорпорате валуе цреатион, говернанце анд приватисатион реструцтуринг анд манагинг ентерприсес ин транситион Тхе Цасе оф Еритреа“. Др Стифанос Хаилемариам је данас декан на факултету за бизнис и економију на Универзитету у Асмари, Еритреја. Кандидат Синиша Мали је украо, копирао, преписао и приказао као своје делове текста, идеја, научних резултата и закључака дисертације господина Стифаноса Хаилемариама. Поседујем обе дисертације и детаљно сам их проучио. Кандидат Мали је преписао чак и редослед по коме су навођене референце! Свесно прећутавши постојање докторске дисертације Др Стифанос Хаилемариама и све оно што је из ње преписао кандидат Мали, чланови „Етичке комисије“ су постали саучесници и јатаци Синише Малог у прикривању несумњивог плагијата. Чланови „Етичке комисије“ су се на овај начин придружили Ондреј Јашку, ментору, Слађани Барјактаровић Ракочевић, професору ФОН-а, и Драгану Ђуричину, професору Економског факултета Универзитета у Београду. Да подсетим читаоце „Данаса“. То су професори који су потписали да је докторска дисертација господина Малог успешно одбрањена. Једно квиз питање за јатаке Јашка, Барјактаровић Ракочевић и Ђуричина гласи. Да ли сте били упознати са докторском дисертацијом господина Стифанос Хаилемариама у тренутку одбране „докторске дисертације“ Синише Малог? Ако сте били упознати, онда учествујете у прикривању плагијата господина Малог. Ако нисте били упознати зашто се играте професора, науке и доктората?
Упоредну анализу преписаних делова „докторске дисертације“ кандидата Синише Малог и докторске дисертације господина Др. Стифанос Хаилемариама извршио је Професор Раша Карапанџа који живи и ради у Немачкој. Професор др Раша Карапанџа ми је своју детаљну анализу „докторске дисертације“ господина Малог ставио на увид, а ја је достављам редакцији Данаса. Материјал професора Карапанџе, уз личну комуникацију са професором Карапанџом био ми је од непроцењиве користи приликом писања овог текста. Поред преписивања текста из дисертације Др Хаилемариама кандидат Мали је директно преписивао делове дисертације и из рада „Нови модел приватизације у Србији“ аутора Бориса Беговића, Бошка Живковића и Бошка Мијатовића. Рад је објавио Центар за либерално демократске студије 2000. године. Посебан куриозитет у дисертацији Синише Малог представља и директно преписивање са интернетских извора, на пример са Википедије.
Своју анализу дисертације кандидата Синише Малог, праћену одговарајућом документацијом доставићу ректору Универзитета у Београду, академику Владимиру Бумбаширевићу.
Извор: 
________________________________________________________
Ja uporno pricam da ljude ne treba gledati po titulama, evo pored Malog gore je nabrojano barem jos pet dr, mr koji su mali ljudi. Imamo mi ovde u Čačku jednog novog dr koji vodi jednu opozicionu stranku koju nije uspeo da uvede u skupštinu, a koji je takodje mali. A imamo i mašinovođa, zidara, stočara, koji su veliki, u mnogim situacijama i mudriji nego ovi „mali“.
Postenom coveku dodje da place od nepravde kada procita ovakav tekst! Ali pogledajte kako je zavrsio Milosevic, pa nece ni ovima goreti do zore! Kako seju, tako ce i da zanju.
Zasto pisete o ovim plagijatorima a ne o prof. dr. Dusanu MUFTI Petrovicu uzornom sportisti i naucniku.
Da je ovo jedini slučaj plagijata, gde bi nam bio kraj, ima ih u Srbiji na stotine, a mnogi koji su pre više decenija plagirali rezultate, kada je to bilo mnogo teže za otkrivanje zbog nepostojanja interneta, sada su ili u penziji ili pred penzijom i uživaju sav ugled i finansijske beneficije kao da su naučnici svetskog ranga.
Pitao bih gospodina akademika koliko u SANU ima ljudi koji ne zaslužuju tamo da budu, a ušli su zahvaljujući lobiranju, jer se član SANU postaje GLASANJEM, a kandidat za člana SANU se postaje tako što vas određen broj ljudi PREDLOŽI!
Dakle, nema nekih preduslova u smislu broja naučnih radova u stranim časopisima i slično, pa ispada da je teže postati redovni profesor nego akademik.
Francuska Akademija nauka ima i dalje samo 40 akademika, pa mnogi poznati naučnici nisu doživeli da postanu njeni članovi, a naša SANU ima oko 200 članova! Da li se u Srbiji akademik postaje iz zasluge (retki slučajevi) ili zbog mesečne apanaže od nešto manje od 1000€ (uz sva ostala primanja koja mnogi akademici kao redovno zaposleni ili penzioneri imaju)? Pre će biti da je ovo drugo, i pitanje je samo koliko će vremena još proći dok u potpunosti ne degradiramo i tu (već dobrim delom degradiranu) instituciju.
A jedino rešenje da se nateraju univerziteti da se bore protiv ovih plagijatora je sledeći: poslati dopise svim evropskim institucijama nadležnim za nauku sa molbom da srpskim univerzitetima i Ministarstvu OBUSTAVE sva sredstva, projekte i ostala finansiranja iz fondova EU, a da se dotični univerziteti izbace sa svih lista (Šangajska i sl.) sve dok ne oduzmu naučna zvanja dokazanim plagijatorima!
Sve dok na našim fakultetima svako gleda samo svoj ćef, imaćemo sve više plagijatora, koji će, na žalost, početi da dolaze i na rukovodeće pozicije na fakultetima i univerzitetima, a onda smo ga tek ugasili i biće za bilo kakve ispravke kasno!
Kako da Vas neko shvati ozbiljno kada dajete netačne podatke. SANU ima 43 redovna člana plus dopisni i inostrani članovi,dok francuska akademija ima 258 redovnih plus dopisne i inostrane članove.
Uzmite u obzir odnos broja stanovnika Srbije i Francuske.
Ne akademski gradjanine lupetas gluposti.
Francuska akademija ima 40 clanova. Tacka.
http://www.academie-sciences.fr/en/Members/members-of-the-academie-des-sciences.html
Toliko je lako proveriti nešto…
Kako pored ovoliko pametnih, svestranih i upućenih ljudi, koji svaki drustveni problem sagledavaju iz više uglova, pronalaze uzroke i posledice svakog problema, NASU ZEMLJU VODE OVAKVI BALVANI???