Nemački mediji: Provokacija Vučića

Nemačka štampa danas se bavi i sukobom oko srpskog voza koji nije stigao na cilj, iz Beograda za Kosovsku Mitrovicu, a komentatori uglavnom ocenjuju da je temeljni spor Beograda i Prištine daleko od rešenja, prenosi Dojče vele.

U tekstu pod naslovom „Krhki Balkan“, list Frankfurter algemajne cajtung piše da su „ratničke reči koje su tokom vikenda izgovorene između Kosova i Srbije, bile pre svega pozorišna predstava“.

„Nije verovatno da će doći do nasilja između dve zemlje, ali ovaj slučaj pokazuje koliko su krhki mir i stabilnost na Balkanu. Spor oko železničke linije između Beograda i severnog Kosova gde su naseljeni Srbi, nije lakrdija, već opasan simptom krize. Da se radilo o samo jednoj običnoj saobraćajnoj vezi, stvar bi bila rešena pragmatično kao što su rešene i mnoge druge tokom proteklih godina. Ali, Srbija je napravila provokaciju ispisivanjem parole ‘Kosovo je Srbija’ po vozu, a Kosovari su spremno prihvatili loptu“, dodaje list.

Zidojče cajtung je izveštaj naslovio „Voz koji ne vozi nikuda“ po jednom od najpoznatijih nemačkih šlagera pevača Kristijana Andersa, iz 1972. godine.

„Posle prekida od 18 godina, Srbija je htela da u subotu počne železnički saobraćaj sa Kosovom, propagandnim vozom u bojama srpske zastave. Posle žestokih reakcija suseda, srpski premijer Aleksandar Vučić je ipak naredio da se voz zaustavi pred samom granicom. On je optužio Prištinu da je poslala policijske snage na granicu da bi isprovocirala sukob. Voz sa natpisom ‘Kosovo je Srbija’ na više jezika, trebalo je da vozi do Kosovske Mitrovice“, piše minhenski dnevnik.

Isti list je objavio i komentar pod naslovom „Srce sve manje i manje“ u kome piše i ovo: „Da biste iz ljudi iskamčili ono najgore, morate im dati susede. Da li neko toleriše glasnu muziku i gomile lišća, to često zavisi od toga da li je sam napravio buku i đubre ili oni dopiru iz susedne stambene jedinice. Pri pogledu preko ograde, srce se smanjuje… Koliko god ova provokacija bila jeftina i koliko god apsurdno bilo insceniranje Srbije kao mirotvorca, ovaj voz nije bio samo lakrdija. On je bio podsećanje na to da je mir u Evropi rezultat bolnih kompromisa. Saradnja Kosova i Srbije se bazira na obećanju da će oboje biti deo EU. A za aroganciju i kratkovidost, koje tu EU uništavaju iznutra, neće prvi platiti Faraži, Lepenove i Petrijeve u centru društva. Raspad će početi na obodima, tamo gde EU još uvek znači nadu“, piše Zidojče cajtung.

Berlinski Tagescajtung piše da naravno da nije bio u pitanju „slobodan prevoz osoba između dve zemlje“ već „sračunata provokacija jer se pošlo od toga da kosovska vlada neće dopustiti tako nešto“.

„Jaki čovek Srbije, Aleksandar Vučić, kojeg je Evropska unija mnogo hvalila zbog mirnodopske politike, kao da želi da pokaže da ume i drukčije. Još i pre srpskog pravoslavnog voza, u Francuskoj je uhapšen bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj, na osnovu srpskog naloga za hapšenje, u kojem ga Beograd tereti za najstrašnije ratne zločine. Već i to je u Prištini shvaćeno kao teška provokacija“, navodi list.

„Jedino logično objašnjenje srpske provokacije sa vozom jeste da Vučić hoće da izvrši pritisak na EU kako bi ona više izašla u susret Srbiji. Ali, to je i igranje vatrom sa srpskom manjinom na Kosovu i albanskom na jugu Srbije, koje bi lako moglo da se otme kontroli. Brisel bi za promenu trebalo da pravovremeno reaguje i utiče na obe strane kako bi se situacija smirila. Inače će se naknadno svi opet čuditi kako je moglo da dođe do tako teške krize“, piše Tagescajtung.

„Ova mala epizoda“, ukazuje magazin Fokus, „pokazuje koliko brzo sitnice mogu da se pretvore u ozbiljnu opasnost“.

„Ona pokazuje još nešto: principijelne pozicije u kosovskom sukobu su i dalje nepremostive. I pored višegodišnjih posredničkih napora EU, i pored milijardi za finansijsku pomoć, i pored zaštitnih snaga KFOR koje predvodi NATO, i pored velike inostrane misije Euleks, Srbija hoće da povrati Kosovo koje se 2008. godine otcepilo i sada ga priznaje više od 100 zemalja. Kompromisi koje predlaže Brisel, a ionako nisu sprovedeni u delo, grebu samo po površini problema“, dodaje Fokus.

______________________________________________