Rusija odustala od Južnog toka, NIS opet srpski?

Šef ruskog Gasproma Aleksej Miler izjavio je u ponedeljak tokom posete Turskoj da je projekat gasovoda Južni tok „zatvoren“, prenosi agencija RIA Novosti.

„Gotovo, projekat je zatvoren“, rekao je Miler odgovarajući na pitanja novinara u Turskoj.

Prema njegovim rečima, povratka tom projektu neće biti.

Miler je rekao da su se Moskva i Ankara dogovorili o izgradnji morskog gasovoda kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje.

Naveo je da će 14 milijardi kubnih metara dobijati Turska, a ostala količina ići će do granice Turske i Grčke, preneo je Tas.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je ranije istog dana posle razgovora sa turskim premijerom Redžepom Tajipom Erdoganom da je izgradnja Južnog toka nemoguća zbog stava Evropske unije.

Šta god da je razlog za obustavljanje projekta, Srbija će se kao nijedan partner u projektu naći u velikoj nevolji. Naime, naša zemlja je 2008. godine napravila famozni naftno-gasni aranžman, vezani sporazum kojim smo Gaspromnjeftu prodali NIS, polovinu skladišta gasa u Banatskom dvoru, dali smo Rusima veoma povoljna prava eksploatacije nafte u Vojvodini i koncesiju u Angoli. Zauzvrat, za NIS smo dobili 400 miliona dolara, te je kompanija uzela kredit za modernizaciju rafinerija srazmerno udelu države i Gaspromnjefta. Međutim, šta ako Južnog toka ne bude?

U tom slučaju Srbija bi mogla da se pred nadležnim arbitražnim sudom pozove na neizvršenje sporazuma koji bi onda mogao da bude raskinut.

– Vreme je da Srbija pogleda istini u oči, makar u onoj meri u kojoj su to već učinili Rusi. Jasno je da je Južni tok politički, a ne ekonomski projekt od prvog dana, ali kako Evropska unija ne dopušta gradnju gasovoda koji nije upodobljen propisima Brisela, sve je teže verovati da će gasovod ikada biti izgrađen – kaže  Sijka Pištolova, stručnjak za energetiku i urednik „Enerdžiobzervera“.

Kad je reč o scenariju raskida, Pištolova navodi da bi Srbija morala Gaspromnjeftu da vrati 400 miliona od kupoprodaje NIS-a i preuzme nazad kompaniju, te da se naftno-gasni aranžman raskine.

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević  ističe da je glavni problem sa Rusima napravljen u startu, te sve posledice koje proističu padaju na teret Srbije.

– Ugovor je loše napisan. Mi smo u njega strpali i Banatski Dvor i NIS i eksploataciju i Južni tok, pa smo i to posle dopunjavali. Taj ugovor je sjajan za rusku stranu i katastrofalan za srpsku. Ipak, uprkos svemu Srbija ima dobre argumente da pokrene arbitražu u slučaju da Južnog toka ne bude ili projekat bude na neodređeno odložen – kaže Kovačević.

Ta arbitraža bi bila spor država, a ne kompanija, ističe Kovačević, jer je reč o međudržavnom sporazumu.

– Možemo da tražimo obeštećenje. Ali znate, taj sporazum su sa ruske strane pregovarali stručnjaci, a sa srpske političari, pa i nije čudo što je takav. Uostalom, naši političari i današnje i bivše vlasti su tvrdili da je reč o sporazumu koji nije samo ekonomski, već i politički, pa sumnjam da bi neko imao hrabrost da se tako suprotstavi Moskvi – dodaje Kovačević.

Ekonomski analitičar i glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk smatra da Srbija u startu ugovorom sa Rusima nije dobro zaštitila svoje interese, te da će biti vrlo teško da ih brani ako Južnog toka ne bude.
– Mi ne znamo tačno šta je dokumentima definisano, te ne bih da nagađam. Ipak, čak i da dođe do scenarija odustajanja od gradnje, može se postaviti i pitanje zbog čega se odustalo. Ako je to zbog spora Rusije i EU, onda to nije pitanje neizvršenja ugovora sa ruske ili srpske strane. To je posao za vrhunske stručnjake međunarodnog privrednog prava – kaže Ćulibrk.