Alarmantna i sumorna situacija

Decenijama unazad stručnjaci ukazuju i upozoravaju na problem nekontrolisanog zagađivanja životne sredine i njegovog uticaja na zdravlje sadašnjih i budućih generacija. Mada ova upozorenja imaju popriličan odjek, kako u laičkoj javnosti, tako i u vladajućim strukturama, gotovo svakodnevno smo u prilici da se uverimo da je na ovom polju malo toga konkretno urađeno. Poput ostalih država u regionu i u Srbiji su vremenom usvojene brojne strategije zaštite životne sredine i doneti propisi koji regulišu ovu oblast, međutim, realno stanje ukazuje da su i u ovom slučaju zakoni sami sebi svrha, budući da se u praksi vrlo retko ili uopšte ne primenjuju. Kada se u vidu ima ova činjenica onda je očigledno da se problem zagađenja i zaštite sliva Zapadne Morave ne može posmatrati izdvojeno, budući da je sve ono što karakteriše opšte ekološko stanje u Srbiji uočljivo i na primeru ove reke i njenog sliva, koja bi trebala da predstavlja žilu kucavicu ovog dela Srbije

Međutim, uprkos sumornoj i alarmantnoj ekološkoj situaciji na koju ukazuju stručnjaci i koja zahteva hitno delovanje, a ne odlaganje konkretnih mera i rešenja, kod nas je još uvek široko rasprostranjeno mišljenje da je Srbija zemlja bogata čistim izvorištima i vodama, a da je državni prioritet očuvanje izvora pitke vode koju bi izvozili i na taj način ostvarili izuzetan profit. Mada ova teorija ima mnogo zagovornika, nažalost, naša stvarnost ima sasvim drugačije lice, koje malo koga može ostaviti ravnodušnim i spokojnim, a o čemu svedoče brojni ekološki akcidenti i problemi čiii svedoci smo bili tokom prve dve decenije 21. veka.

Takvi su i nebrojeni slučajevi koji se odnose na zagađenje pijaće vode od Vojvodine, gde je kvalitet voda tradicionalno loš, pa do planinskih područja poput Užica, Nove Varoši, Rudnika, Kuršumlije… o kojima je rasprostranjena fama da obiluju čistim i zdravim vodama.

Za razliku od gradova u komšiluku, izgradnjom sistema za vodosnabdevanje “Rzav”, Arilje, Požega, Lučani, Čačak i Gornji Milanovac su rešili problem zdrave pijaće vode, budući da reka Rzav slovi za jednu od najčistijih reka u Srbiji. Međutim, kada se na jednoj strani u obzir uzme činjenica da sadašnji vodozahvat jedva podmiruje potrebe ovih pet opština, a da je zagađivanje prirode sve prisutnije i u do sada netaknutim predelima, postavlja se pitanje da li će “Rzav” i njegov sliv uspeti da odole sve prisutnijem zagađenju, odnosno da li će nadležnima uspeti da zaštite ovo područje.

Naime, istraživanja koja se godinama unazad sprovode širom Srbije nedvosmisleno ukazuju da nema sela ili manjeg mesta u Srbiji gde se sa sigurnošću može reći da njihovi žitelji piju zdravu vodu. Prema podacima ovih istraživanja oko 700.000 žitelja Banata svakodnevno koristi hemijski i bakteriološki neispravnu pijaću vodu, ali situacija nije ništa bolja ni u okolini Kraljeva, Trstenika, Kruševca, Lapova, Rače… Indikativan je podatak da nizvodno od Kraljeva, na ušću Ibra u Zapadnu Moravu, postoji jedini mehanički kolektor za prečišćavanje gradske otpadne vode u ovom delu Srbije, ali da radi sa svega 10 do 20 odsto kapaciteta.

Ovi i slični poražavajući podaci ukazuju da fama o Srbiji kao zelenoj zemlji netaknute prirode, bistre izvorske vode i čistog vazduha nije utemeljena na realnoj slici, dok realna situacija preti da se, ako već nije, pretvori u ekološku noćnu moru.

Sve ovo nameće pitanje ko nam je to i čime zagadio vodu i zemlju? Da li su to naši osvedočeni neprijatelji koji neprestano rade na tome da sa lica zemlje izbrišu Srbiju i srpski narod, vanzemaljci ili neko treći?

– Niko u Srbiju nije dolazio da istovara nuklearni, hemijski, biološki ili bilo kakav drugi otpad. Nama i ne treba niko, mi sami temeljno i sa uživanjem uništavamo okolinu i prirodu. Naša tradicionalna bahatost i poslovični nemar, neukost i neobrazovanost pretvaraju Srbiju u jednu od najzagađenijih država Evrope – zaključuje Miša Brkić u tekstu “Čista voda plitak um”, objavljenom na sajtu Peščanik 2014. godine.

Tekst je realizovan u sklopu projekta “Zapadna Morava – biser prirode ili slika i prilika nebrige” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2016. godini. Stavovi izneti u pomenutom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

___________________________________________________________