Galerija predstavila ediciju Ravnoteža

Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ u Čačku predstavila je u Gornjem Milanovcu knjigu eseja o umetnosti i likovne kritike Momčila Nastasijevića „Religiozno osmišljenje umetnosti„,  koju je objavila u svojoj ediciji „Ravnoteža„.

Knjiga je predstavljena u Legatu porodice Nastasijević,  o kome brine Muzej rudničko-takovskog kraja, koji pored istrajnog proučavanja umetničke zaostavštine četiri brata Nastasijevića, pažljivo i posvećeno  čuva i porodičnu biblioteku i rukom ispisane Momčilove pesme i flautu na kojoj je svirao,  klavir, violončelo i Svetomirove partiture, porodične portrete i slike koje je naslikao Živorad, rukopise Slavomira, pisca istorijskih romana.

O  knjizi su govorili urednik „Ravnoteže“ književnik Vladan Matijevič i autor  pogovora viši bilbiotekar čačnske biblioteke „Vladisalv Petković Dis“ i pesnikinja Olivera Nedeljković.

Matijević je istakao da je Legat istaknute umetničke porordice Nastasijević, koja je  živela u Gornjem Milanovcu i Beogradu, pravo mesto da se održi prva promocija knjige eseja i likovnih kritika Momočila Nastasijevića, koja je sedma objavljena knjiga u ediciji „Ravnoteža„.

I sam književnik, Matijević je podsetio da je jedan od najvećih srpskih pesnika Momčilo Nastasijević, za života bio gotovo nepoznat široj javnosti, da je prvu pesničku zbirku „Pet lirskih krugova“ objavio o svom trošku, 1932. godine, a da su mu  tek nakon njegove smrti prijatelji  izdali sabrana dela,  pesme, priče, eseje, drame i muzičke drame.

– Nastasijević je bio svestan da veliki umetnici gotovo nikad nisu srećni sa svojim đacima; velikani svetle u velike daljine i ko se našao neposredno blizu njih, oči su mu zasenile. Ni on za života nije doživeo zasluženu afirmaciju, ali zato se danas skoro pobožno čita njegova besmrtna poezija – rekao je Matijević.

On je podsetio da je Nastasijević smatrao da što je umetničko to je nadstvarno i da bez umetnika na svetu ne bi bilo osećanja lepog.

– Nastasijević nas je opomenuo da umetnost radi umetnosti je poslednje pribežište bankrotiranih pesnika i njihovih učitelja teoretičara. On je smatrao da se nikad toliko ljudi nije bavilo pisanjem, komponovanjem slikanjem, kao u njegovo doba izmedju dva svetska rata, a  da je bilo takao malo umetnika i stvaralaca – rekao je Matijević.

Pesnikinja Olivera Nedeljković, autor pogovora za  knjigu eseja i likovnih kritika Momčila Nastasijevića, eseja pod naslovom „Umetnost radi ljudske duše„,   istakla je da je Momčilo udare podnosio stoički i dostojanstveno , iako je sve knjige morao da objavi kao vlastito izdanje, primi uvrede i podnese brojna poniženja od onih koji nisu birali načina da se dokopaju društvenog uticaja koji je bio zalog umentičkog uspeha, u sredini u kojoj nije doživeo zasluženu afirmaciju ni kao pesnik a ni kao prozaista, dok su mu dramska dela na scenu postavljana isključivo u izvodjenju amaterskih trupa.

– Pesnik nije otvoreno polemisao sa savremenicima, ostajući martirski miran i povučen iz javnog života srpske prestonice. Uprkos odsustvu iz javnosti, u njegovim esejima vremenom postaje sve prisutnija kritika vremena i društva, kao i podozrivost prema brojnim umetničkim strujanjima i pravcima koji su dominirali u međuratnom periodu – rekla je Nedeljković.

Ona je naglasila da je Nastasijević  u svojim  tekstovima istupao protiv sveopšte „jagme“ i „hitnje“, protiv materijalizma, centralizma, „ludila praktičnosti“ u utlitarnosti savremenog čoveka, protiv opšte dehumanizacije ljudskih odnosa, strahujući da će stvaranje kao prvotni ljudski dar, „kao silu otelotvorene ljubavi“, potisnuti masovna proizvodnja.

____________________________________________________________