Čačanska crkva je tri puta bila džamija

Svedok ere Nemanjića

Danas je ova crkva u veoma lošem stanju, a starešina hrama, prota Miroslav Petrov kaže da je bilo krajnje vreme za obnovu.

– U ovom trenutku najurgentnije je ojačavanje i rešavanje problema statike hrama. Hram iza sebe ima dosta vekova postojanja, s tim da je poslednjih nekoliko decenija zbog zemljotresa ugrožena stabilnost same kupole. Sledi obijanje maltera, freske sa zidova biće skinute kompletno ili delimično i biće postavljena čelična ojačanja, armaturne mreže. Nakon toga, hram će biti omalterisan, a potom okrečen u belo. Dalji radovi čekaće neko drugo vreme kada će se doneti odluka šta će se dalje raditi u unutrašnjosti – navodi Petrov.

On objašnjava da freske u Crkvi Svetog Vaznesenja imaju malu umetničku vrednost, ali da je pitanje kada i da li će biti ispisane nove, budući da je to veoma skupo. Najznačajnija relikvija crkve, ikonostas, zaštićen je od fizičkih oštećenja.

– Najznačajniji deo unutrašnjosti hrama je ikonostas, zbog specifične rezbarije. Njega je našoj crkvi poklonio episkop užički Nikifor Maksimović sredinom 19. veka. Konzerviran je pre 40 godina, ali je neophodno da se obavi još jedna zaštita novom tehnologijom, da se izrade delovi koji fale na ornamentici i da se uradi u pozlati kakav je bio pre skoro 200 godina. Za sve te radove mi sada nemamo sredstava. Četrdesetak ikona sa ikonostasa je skinuto, kao i rezbarija sa njegovog gornjeg dela, kako ih eventualno delovi maltera koji bi padali ne bi oštetili – kaže prota Petrov.

Istorija tog hrama veoma je burna i gotovo neverovatna. Nastao je kao kraljevski manastir, budući da je zadužbinar bio iz vladarske kuće, a o tome svedoči i da ima dve kule zvonika, što je u srednjovekovnoj Srbiji Nemanjića bio simbol vladarske zadužbine.

Čačanska crkva prvi put je teško oštećena posle pada srpske despotovine pod tursku vlast 1459. godine, a u 16. veku pretvorena je u džamiju. Koliko su je i Turci smatrali značajnom, svedoči i činjenica da je nazvana carskom osvajačkom džamijom.

Pravoslavni hram ponovo postaje posle austrijskog-turskog rata (1716-1718), ali samo na dve decenije, jer je Turci ponovo pretvaraju u džamiju posle novog rata (1736-1739). Ustanici tokom Prvog srpskog ustanka oslobađaju Čačak 1805. godine i crkva je ponovo vraćena pravoslavlju. Međutim, ni to nije dugo potrajalo pa je posle propasti ustanka 1813. Turci ponovo pretvaraju u džamiju.

Starija i od Studenice

Pošto je Srbija hatišerifom 1830. faktički dobila nezavisnost, džamija je napuštena, a njena obnova u crkvu počinje 1834.

– Nedovoljan broj ljudi zna da je čačanska crkva starija od Studenice. Volela bih da nakon ove rekonstrukcije konačno zasija u svom pravom sjaju. Pitanje je samo da li će ova generacija vernika dočekati ostvarenje sna, da naš hram bude freskopisan. Kako sada stoje stvari, teško – rekla nam je Čačanka Marija Simović.

Pored veoma vrednog ikonostasa, u čačanskoj crkvi Svetog Vaznesenja Gospodnjeg čuvaju se i vredne rukopisne knjige. To su Čačansko četvorojevanđelje, koje je nastalo sredinom 16. veka, te Trojičko četvorojevanđelje, napisano krajem 16. veka. Iz ove crkve potiču i dva zvona iz 15. veka, koja su otkopana u 19. veku i danas se nalaze u Narodnom muzeju u Čačku.

(Blic/V. Nikitović)