Otvoreno pismo gradonačelniku Čačka

Uvaženi gospodine gradonačelniče grada Čačka Milune Todoroviću,

Obraćamo Vam se ovim otvorenim pismom i gradskoj upravi grada Čačka na čijem ste čelu, povodom raspisanog tendera za rekonstrukciju, nadgradnju i dogradnju objekta Doma vojske u Čačku sa ciljem pretvarenja istog u gradsku biblioteku i poslovni prostor.        

Iz dostupnih informacija u elektronskim medijima lično saznajem da na pitanje potencijalnog izvodjača radova na tenderu, ko uklanja nelegalni objekat na istočnoj strani parcele, odgovor sledi – izvodjač. 

Ja, Milošević Dragoljub i moja sestra doktorka Svetlana Milošević, rodjeni Čačani, vlasništvo nad kućom i pomoćnim objektom u Sindjelićevoj ulici br.20 u Čačku nasledili smo od našeg oca Radovana Miloševića za njegovog života 1995.g. Ovu kuću i pomoćni objekat (sporni – proglašen od strane uprave grada Čačka nelegalnim), naš otac, predratni trgovac, Radovan Milošević je kupio 1946.g.sa svojim ortakom, trgovcem Rosić Radojkom. Kuća i pomoćni objekat izgradjeni su 1927.g. i posedujemo svu validnu dokumentaciju.

1948.g. gradski Narodni odbor Čačka se prvi put obrušio na imovinu naše porodice. Donosi rešenje da se Radovanu Miloševiću i Rosić Radojku oduzima trgovačka radnja na Velikoj pijaci broj 7, u Čačku (sadašnji trg Čačka u centru) uz obrazloženje da su isti obavljali delatnost „protivu društvenim ciljevima trgovine i uvek gledali svoje interese, a ne opšte interese naroda i da nisu nabavljali onu robu koja je bila prvenstveno narodu potrebna već je dobavljao samo onu robu na kojoj je dobro zaradjivao bez obzira da li narod za isto ima potrebe ili ne“, u potpisu predsednik A. Ćendić, 20.maja 1948.g. Čačak.

Ortaci su izašli iz svoje radnje sa rukama u džepovima. Tu ne prestaje pohlepa ovog grada na privatnu imovinu istih porodica. Posle 12 godina, 1960.g. po drugi put se od istih vlasnika oduzima imovina. Narodni odbor opštine Čačak, u maju mesecu 1960.g. donosi rešenje da se oduzme iz poseda bivših vlasnika Milošević-Rosić zemljište-deo dvorišta porodične kuće u površini od 244 metra kvadratna po pola, i stavllja se na raspolaganje za izgradnju Doma vojske. Bivši vlasnici Milošević i Rosić nikad nisu obeštećeni za oduzetu parcelu osim za drveće posečeno, dok su komšije Lukovići dobili novčanu nadoknadu u iznosu 808.000.dinara.

Pomoćni objekat nije eksproprisan već samo delom srušen i dogradjen na neporušeni deo koji je izgradjen 1927.g. Validna postojeća dokumentacija o pomoćnom objektu kao i glavnom, postoji u katastru opštine Čačak sa stanjem od 1927.g. i 1946.g., 1948.g. 1958.g. i nadalje, a u zapisniku gradske uprave za urbanizam iz 1988.g. konstatuje se da pomoćni objekat postoji i da nije bespravno izgradjen. Jedan deo porušenog objekta dozidao je Narodni odbor opštine Čačak i to u umanjenoj kvadraturi od prethodne i nikako ne može da se podvede pod neistinu koja je izneta u listu  „Politika“ od 17. jula 2013.g. gde Vaš prethodnik Vojislav Ilić tvrdi da je objekat zidao Radovan Milošević. Sve navode dotičnog smo demontovali u „Politici“ kao netačne.  2005.g. smo poveli sudski spor kod Osnovnog suda u Čačku iz razloga što smo od 1995.g.do 2003.g. došli do saznanja da redeovni putem ne možemo da ucrtamo novi izgled objekta, da dobijemo listu nepokretnosti istog, a osporavano je čak i vlasništvo do toga da objekat i ne postoji na toj parceli.    

2004.g. smo ipak preko privatne agencije na koju smo bili upućeni ucrtali objekat u katastar, a 2008.g. RGZ na osnovu priložene dokumentacije konstatuje vlasništvo nad pomoćnim objektom na ime Milošević Dragoljub  i Milošević Svetlana po pola, što stoji u bazi podataka RGZ.                                   

Od 1960.g. pomoćni objekat nije registrovan sa promenama i zato podnosimo zahtev opštinskoj službi za legalizaciju. Odbijeni smo i upućeni na opštinske organe koji savetuju na isti način da svoja prava ostvarimo na sudu, što smo 2005.g. i učinili. Utužili smo opštinu Čačak i Ministarstvo odbrane, gde  zastupnik Ministrstva odbrane u odgovoru na tužbu iznosi neistine da „su u zakonitom, savesnom i zemljišno knjižnom posedu na celoj kat. parceli br.477 KO Čačak“, što znači da mi nismo vlasnici ni kuće ni dvorišta niti pomoćnog objekta. Vaš prethodnik Vojislav Ilić je za list „Politika” izjavio neistinu da je „taj pomoćni objekat sagradio njihov otac  Milošević Radovan kome je 1960.g. godine zemljište u centru Čačka eksproprisano radi gradnje Doma JNA, ali ne i šupa „pa je naložio gradskom javnom pravobraniocu da ubrza postupak koji se vodi na nekoliko koloseka“.                                                                  

Na ovu novinsku izjavu gradonačelnika Vojislava Ilića naslonila se i sudija osnovnog suda u Čačku i u presudi konstatuje: „da su tužioci preko prethodnika gradjenjem postali vlasnici pomoćnog objekta, jer je prethodnik svojim radom od svog materijala objekat ozidao, a potom mu je prethodnik prvotuženog (opština) objekat dozidao“.      

Moramo da vas upoznamo i sa činjenicom da u toku sudskog spora kod osnovnog suda u Čačku koji je trajao od 2005.g.do decembra 2014.g. opštinski javni pravobranilac grada Čačka nije u spor priložila nijedan dokument kojim bi osporila našu priloženu validnu dokumentaciju. Njeno zastupanje opštine pred sudom se svelo na retoriku da je pomoćni objekat bespravno izgradjen. Ovako osmišljen nastup pred sudom je uticao da bivši načelnik gradjevinske inspekcije grada Čačka Milisav Obradović donosi rešenje o rušenju pomoćnog objekta  u toku sudskog spora i da isto rešenje završava u sudskom predmetu, što sam pregledom sudskog predmeta lično video. Napominjemo da ćemo mi, porodica Milošević iskoristiti sva zakonska i pravna sredstva koja su nam dostupna u ovoj državi Srbiji, da odbranimo naše pravo na ličnu imovinu bez obzira ko stoji sa druge strane.                          

Ako je mnogo-mnogo je, da na jednu istu gradsku porodicu ista institucija treći put kidiše na ličnu imovinu, koju ćemo ako treba i na medjunarodnom sudu u Strazburu braniti. Vi ste kao institucija znali da je imovina Doma JNA pod sudskim sporom, neraščišćenim imovinsko pravnim odnosima sa bivšim vlasnicima, kupujete objekat pod sudskim teretom, raspisujete tender za rekonstrukciju, a naš sudski predmet je od 2005.g. i dalje u toku kod nadležnih sudova Srbije. Ovo ne treba kriti od gradjana Srbije i javnosti kao i činjenicu da nismo samo mi suvlasnici sa vama. Postoje vlasnici koji nisu obeštećeni kao i mi i oni su preduzeli zakonske mere za nadoknadu njima oduzete imovine.      

Gospodine Todoroviću ovakvim postupanjem opštinske strukture vlasti, nesmotrenošću i načinom razmišljanja doveli ste i sebe i nas u situaciju nerešenih imovinsko pravnih odnosa sa prethodnim vlasnicima Doma vojske.  Zar niko za ovih 57 godina iz opštinske strukture vlasti nije imao sluha da pokaže malo dobre volje da regulišemo ove imovinsko pravne odnose? Već ste nas usmerili na sud da tražimo svoja prava i da dokazujemo da je pomoćni objekat legalan i da ga nije gradio naš pokojni otac Radovan Milošević. Mislimo da od 1948.g. preko 1960.g.do 2017.g. vladavina prava u Srbiji ne može da zaživi i pored novih zakona  o restituciji i ozakonjenju koji se očigledno opstruišu. Kako je grad mogao da rapiše tender za rekonstrukciju objekta ako nisu rešeni imovinsko pravni odnosi? Da li će te nasilno ući u naš posed? Zašto vlast nikada nije pokušala da nađe rešenje već otima privatnu svojinu? Kako bi gospodine gradonačelniče izgledalo da neko odluči da sutra u Vaše dvorište dovede bagere i počne da ruši vaše objekte, mimo zakona i protivno Vašoj volji? 

U potpisu Milošević Dragoljub i dr.Milošević Svetlana vlasnici kuće i pomoćnog objekta u Sindjelićevoj 20 u Čačku.

____________________________________________________________