Škole i čačanski privrednici za dualno obrazovanje

Srbija i druge republike nekadašnje SFRJ sve do kraja osamdesetih u sistemu srednjoškolske stručne nastave imale su ono što se danas naziva dualnim obrazovanjem. Odlasci i učenje u specijalizovanim firmama, posebno u one sa proizvodnim procesom, bilo je obavezno. „Danas imamo praksu!“ bila je nekad uobičajena rečenica u razgovoru među đacima, a onda je polako nestala iz upotrebe zajedno sa bivšom državom.

Ministarstvo prosvete zajedno sa Privrednom komorom i školama širom Srbije organizuje ovih dana sastanke i javne rasprave kako bi što preciznije uobličili Zakon o dualnom obrazovanju. Takav sastanak danas je održan u Čačku, u prostorijama Regionalnog centra za sručno usavršavanje zaposlenih u prosveti.

Dualno obrazovanje, ili jednostavno – učenje praktičnih veština i neposredno upoznavanje sa budućim zanimanjem uporedo sa redovnom teorijskom nastavom, ponovo je stiglo na dnevni red u Ministarstvu prosvete onog trenutka kada su i privreda i država shvatili da srednjoškolci maturiraju bez ikakvog umeća, iskustva i zanata u rukama. Privrednici se nisu naročito interesovali da ih zaposle jer je za takvog radnika bilo potrebno i po nekoliko godina obuke i izmirivanja obeveza i dohodaka pre nego što on zaista nauči posao i počne da donosi rezultate. Ipak, čačanski privrednici već godinama nekako pronalaze načine da bez adekvatnog Zakona o dulanom obrazovanju uspostave saradnju sa srednjim školama i u svojim firmama organizuju praksu za đake koji, unapred obučeni, mogu na istom mestu dobiti posao odmah nakon mature.

– Tokom poslednje dve, tri godine mi smo upravo na takav način izabrali neke ljude, preko omladinskih zadruga, saradnje sa školama i školskom upravom. Ko je želeo da uči, da radi, da se trudi, našao je posao. Mi smo privatna kompanija koja ne traži i ne radi kadrovska zapošljavanja preko veza i prijateljstava, nego su nama potrebni sposobni, mladi radnici i radnice. Baš juče i prekjuče smo imali razgovore sa mladim ljudima koje bi trebalo da zaposlimo; verujte da od njih 16, koliko je prošlo, niko skoro da nema ni sat radnog iskustva – pojašnjava za Ozon pres i Telemark direktor „Uniprometa“ Zoran Bojović.

Poslastičarska radnja „Dezert“ već sedmu godinu podučava srednjoškolce iz Prehrambeno ugostiteljske škole.

– Imam decu koja su bila kod mene na praksi i koju sam zaposlila nakon završetka njihovog školovanja. Mnogi odu na više škole, ali se uvek nađu i ona deca koja vole i žele kod nas da rade i ostanu u Čačku – podseća vlasnica „Dezerta“, Zorica Selaković – Nažalost, ne mogu ja njih sve zaposliti koliko njih završi tu školu. Ja se ovim poslom bavim 27 godina, a i sama sam prošla kroz vid obrazovanja kakvo se kod nas ponovo planira –  podsetila je Selaković.

Današnji sastanak predstavnika Ministarstva prosvete sa privrednicima i direktorima škola u Čačku, prvi je u nizu sastanaka koji će, zahvaljujući Privrednoj komori, biti organizovani u svim Upravnim okruzima Srbije kako bi Zakon o dulanom obrazovanju bio što bolje pripremljen. Na osnovu prikupljenih podataka, Ministarstvo će propisati i planove upisa u srednje škole koje će biti obavezne da nastavne programe prilagode Zakonu.

– Dualni vid obrazovanja podrazumeva jedan kvalitetan vid obrazovanja tokom kojeg će učenici, naravno, dobiti i određenu finansijsku nadoknadu, a dinamika uključivanja novih firmi u sistem će se iz godine u godinu povećavati. Za sada će škole moći da šalju đake u one kompanije koje, prema našim kriterijumima, ispunjavaju uslove za to i mogu da podrže ceo proces – naglasila je rukovodilac Centra  za dualno obrazovanje Privredne komore Srbije, Ana Stojanović. Njena koleginica iz RJ PKS Kraljevo, Gorana Tanasković, podsetila je da PKS skoro skoro 15 godina insistira na saradnji privrednika i srednjih stručnih škola, ali da je Ministarstvo prosvete tek sad pokazalo dovoljno interesovanja i volje da zakonski reguliše tu oblast.

– Specifični kadrovi, deficitarna zanimanja, za kojima naša privreda pokazuje veliko interesovanje i potrebu su uglavnom zanimanja trećeg stepena – navodi Tanasković – Preduzeća koja su se izjasnila da se priključuju sistemu dualnog obrazovanja su konfekcijske firme, preduzeća za metalo-preradu kojima su potrebni zavarivači, radnici na specifičnim mašinama. Tu su još štampari, ali su takođe potrebni i mesari, pekari, poslastičari. Evo, „Dezert“ može odmah da primi celo jedno odeljenje đaka na stručnu obuku – zaključila je Tanasković.

Zbog višedecenijske neusaglašenosti stepena i vrste obrazovanja mladih ljudi sa potrebama privrede, zapošljavanja „preko veze“ i po „partijskoj liniji“, niskim prosečnim platama i nedostatku interesovanja za poslove u Srbiji, početak punog radnog angažovanja našeg čoveka je oko tridesete godine života, dok je evropski prosek negde između petnaeste i osamnaeste godine. Zakon o dualnom obrazovanju, kako smo danas saznali, biće spreman za skupštinsku raspravu do 31. marta ove godine.

Miloš Mijatović