Položaj i jačanje kapaciteta udruženja osoba sa invaliditetom

Udruženja osoba sa invaliditetom su nevladine organizacije, koje kao članove okupljaju lica, prema vrsti i specifičnosti oboljenja koje je prouzrokovalo invaliditet. Tako u Čačku postoje: Udruženje obolelih od multiple skleroze, mišićne distrofije (UDMO), cerebralne paralize, Udruženje paraplegičara, slepih i slabovidih, Centar za samostalni život OSI, MNRO (osoba sa smetnjama u razvoju), ima ih naravno još, da sve ne nabrajamo.

Potrebno je naglasiti da ove organizacije imaju neprocenjiv značaj za populaciju OSI u opštesocijalnom, psihološkom, obrazovnom, ekonomskom i svakom drugom smislu. Prepoznale su to naravno i republička i lokalna vlast, pa se svake godine izdvajaju sredstva iz budžeta namenjena za ova udruženja. Nećemo baratati brojkama i iznosima, jer znamo da će vlast reći da novca za više nema, pa o kolikim god iznosima da se radi, a udruženja provereno, jako puno rade, kažu da se mogu i više i kvalitetnije, ali im nedostaje i finansijskog i svakog drugog podsticaja.

Razgovarali smo sa mnogim osobama sa invaliditetom, koji su članovi udruženja i svi su naveli da je članstvo u udruženju zaista poboljšalo kvalitet njihovog života, da se u njima druže, organizuju izlete i razna sportska takmičenja u skladu sa vrstom invalidnosti. To su naravno i razne vrste radionica edukativnog karaktera, koje proširuju i dopunjuju znanja iz različitih oblasti.

Ranije su u mnogim udruženjima finansirani informatički i kursevi stranih jezika, posle kojih su se dobijali sertifikati, što je uticalo na poboljšanje kvaliteta znanja i veština članova. Sva udruženja u našem gradu uglavnom organizuju i vode lice koja imaju, slobodno možemo reći i višedecenijsko iskustvo u invalidskom pokretu, a mi ćemo vrlo odgovorno dodati da baš i nema puno zainteresovanih mladih ljudi, koji pokazuju volju da steknu iskustva koja su potrebna za rukovodjenje jednim ovakvim udruženjem.

Udruženje paraplegičara Čačka je osnovano 24.09.1999.godine u Čačku, kao samostalna humanitarna organizacija koja okuplja osobe sa povređenim kičmenim stubom – paraplegija, kvadriplegija, parapareza i kvadripareza-zbog čega za kretanje koriste isključivo invalidska kolica. Registrovano je kod SUP-a Čačak i ima status udruženja građana. Udruženje broji 50 članova.
Prostorije Udruženja, koje delimo sa Udruženjem distrofičara moravičkog okruga, dodelila je Skupština opštine Čačak.
Trenutno su u udruženju zaposlene četiri osobe, jedna na poslovima sekretara i tri člana udruženja su u stalnom radnom odnosu u preduzeću DOO PEHAR-UP za osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Vrlo dobro znamo da je to tako iz razloga što je većina ovih lica nezaposlena i smatra, da je rukovodjenje udruženjem jako zahtevan posao (što je tačno), a oni od toga ne mogu (ili mogu jako malo) poboljšati svoju finansijku situaciju. Ovo opet znači da bi naša lokalna vlast morala da se pozabavi i time, da većim izdvajanjima za udruženja, pa makar i projektalno, ako ne budžetski poboljša njihov položaj.

OSI Čačak – Akcija na gradskom trgu

Mišljenja smo da bi recimo ova udruženja OSI trebalo da imaju sekretare u radnom odnosu, da bi funkcija predsednika udruženja trebala biti plaćena – ali znamo da će mnogi koji ovo budu čitali, reći da smo zaboravili da živimo u Srbiji. Jasno nam je naravno gde živimo, ali nam je i takodje jasno da je vrlo teško očekivati da neko ko ima jako niske ili nikakve prihode, 8 do 10 sati dnevno bude angažovan u nekom udruženju, radeći najrazličitije poslove besplatno.

Udruženja se moraju i omasovljavati, posebno mladim i obrazovanim ljudima, jer će oni svoja znanja i energiju na najbolji mogući način uložiti u razvoj i napredak, kako samog udruženja čiji su članovi, tako i u poboljšanju saradnje sa drugim udruženjima. Ovo sve skupa, naravno, doprinosi ukupnom jačanju invalidskog pokreta generalno. Upravo iz razloga koje smo naveli ne sme se nikako dozvoliti da recimo javni radovi traju kraće, da plate zaposlenih budu manje, baš iz razloga što mnogi mladi ljudi dobiju posao, ali neki od njih nastave svoj angažman u udruženju i po završetku javnih radova.

Navešćemo i primer  CSŽ – Čačak, koji od osnivanja 2010. godine, radi veoma kvalitetno, organizuje javne radove, organizovao je i PA, ali i dalje nema svoj prostor za rad i okupljanje članova. Ponovili smo ovo puno puta i učinićemo to još mnogo puta, jer se ovakve stvari ne smeju dešavati. Ako neka organizacija radi kvalitetno, najmanje što kao podstrek tom radu može učiniti grad, jeste da joj dodeli prostor u kome će nastaviti da radi, a to će sigurno učiniti da taj rad bude još kvalitetniji i bolji.

Što se angažovanja članova u udruženjima tiče, ono bi sigurno bilo kvalitetnije, kada bi personalna asistencija trajala čitave godine, iz prostog razloga što bi mnoge OSI, koje imaju pravo na personalnog asistenta dolazile češće u udruženje i bile angažovanije čak i u zimskom periodu, kada je većina pripadnika ove populacije prinudjena da zbog vremenskih neprilika ostane kod kuće.

Navešćemo naravno i činjenicu da mnoge OSI, kojima invaliditet dozvoljava veću samostalnost, koje su obrazovanije i radno sposobne, čim uspeju da pronadju zaposlenje, više nemaju dovoljno vremena da se posvete angažovanju u udruženju. Zašto onda lokalna vlast u Čačku ne bi učinila nešto da neko od tih mladih osoba dobije zaposlenje u nekom od udruženja. To bi bio jedan dobar način za poboljšanje položaja, a naravno i kapaciteta udruženja. U tom slučaju se ne bi čule konstatacije da obrazovane OSI zaborave na udruženje, čim se zaposle, jer bi neke od takvih u samom udruženju i radili.

Naveli smo samo neke od načina za poboljšanje položaja i kapaciteta udruženja OSI, ali moramo još jednom naglasiti da bez mnogo veće podrške lokalne vlasti, ništa od navedenog neće moći da se realizuje.

Branimir Radovanović

Tekst realizovan u sklopu projekta “Moje pravo na rad” koji sufinansira Ministarstvo kulture i informisanja RS u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata iz  oblasti javnog informisanja osoba sa invaliditetom u 2016. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

____________________________________________________________