Saša Janković: Ne treba mi šajkača da bih bio Srbin
Saša Janković, jedan od kandidata za predsednika Srbije, uveliko je u kampanji. Ono što ga je ograničavalo na mestu zaštitnika građana, kada je samo nagovestio kandidaturu, sada mu ne smeta da o nekim stvarima govori direktnije.
Ubeđen je u pobedu, ustavna načela vidi kao okosnicu sopstvenog političkog programa, a za aktuelnog premijera i potencijalnog protivkandidata tvrdi da ne zna šta je država i da samo dalje deli i ovako izmrvljen i dezorijentisan narod, a njegovu vlast vidi kao uzurpatorsku.
- Kandidaturom za predsednika ste zagazili u realpolitiku. Kako vam izgleda ta arena?
– Ono što se danas u Srbiji zove politika u stvari je najbrutalnija borba interesa i sujeta koja je izašla iz normalnih okvira, okupirala i zatrovala sve sfere života. Zato je se ljudi uglavnom gnušaju, ostavljajući nedostojne i nesposobne koji to jedva čekaju, da nam vode zemlju u propast.
Priča da smo svi isti – najjače je i najpodlije oružje onih koji nas tlače, uz laž o njihovoj snazi i nepobedivosti. To ne može da promeni niko sa strane, oni koji čekamo smo mi. U svakom slučaju, nisam sam i nije teško kao što izgleda.
- Toplog zeca satkanog od uvreda prošli ste kao ombudsman, da li ste pripremljeni na kampanju koja će, po ovoj uvertiri, biti daleko od fer-pleja i puna niskih udaraca?
– Nikada se ne može do kraja biti pripremljen na sve što kerberi vlasti mogu da izmisle i na najprizemniji način plasiraju u javnost. Ali, svaki pošten čovek u ovoj zemlji prolazi kroz „toplog zeca“. Korupcija, nezaposlenost, otimanje od penzionera i ponižavanje radnika, teranje mladih iz zemlje, kriminalizacija po receptu devedesetih, lopovluk, tabloidi, nedodirljivost onih koji su bliski vlasti i faraonizacija vođe – nije li to sve „topli zec“? Niko toga nije pošteđen.
- Neki dan smo vas videli u autobusu. Kako je izgledalo, makar na jedan dan, zameniti službeni automobil javnim prevozom i šta su vam ljudi govorili, možete li izdvojiti neki upečatljiviji razgovor koji vam je ostao u pamćenju?
– U mom životu nema glamura, ljudi me viđaju svaki dan na ulici. Autobuse sam koristio i ranije, koristim i sada, a sa ljudima pričam stalno. Poruke sagovornika bih grubo mogao da podelim na dve vrste: srdačna podrška i dobronamerna upozorenja da sam krenuo opasnim putem. Inače, ko misli da se od velike državne plate može živeti u vili, voziti novi mercedes, plaćati telohranitelji, nositi markirana odela, taj je jako, jako naivan ili siromašan. Ovih drugih je, nažalost, sve više.
Prvo bih smenio Aleksandra Vučića sa mesta koordinatora službi bezbednosti
- Još niste predstavili politički program. Kada ćete to uraditi možete li nam reći barem okosnicu?
– Ne treba mi šajkača da bih bio Srbin, niti Bler da bih bio Evropljanin. Ali biti Srbin i Evropljanin nije dovoljno za imati državu. Okosnica mog programa sadržana je u načelima našeg Ustava. Sve vrednosti iz tih načela su pogažene, pa insistiranje na njima liči na opoziciono delovanje: vladavina prava i socijalna pravda, principi građanske demokratije, evropske vrednosti, ljudska i manjinska prava, podela vlasti, nezavisnost sudstva, sloboda medija, vlast institucija, a ne stranaka – sve to je danas pogaženo. Predsednik mora da bude oslonac za druge organe i garant građanima da u zemlji vlast ima država, a ne družina uzurpatora – to je suština mog programa. Predsednik mora da zaštiti građane od nepravednih, eksploatatorskih zakona i neravnopravnosti. Mora da spreči da ministarstva i javna preduzeća budu partijske ćelije, vojska pretorijanska garda, a policija služba za zataškavanje zločina. Tomislav Nikolić je ćutao, gledajući samo da njega niko ne dira. Predsednik ne postoji zbog sebe.
- S kim se srećete, šta vam govore ljudi na terenu?
– Razgovarao sam do sada s puno društvenih grupa – Mađarima klerikalcima, anacionalnim anarhistima, građanskim liberalima, levičarima, desničarima, srpskim tradicionalnim domaćinima, penzionerima iz provincije, razočaranim šezdesetosmašima, japijevcima, vojvođanskim autonomašima… mi smo bivši narod, fragmentiran i izmrvljen kroz poslednjih četvrt veka, koji – nekad svesno a češće podsvesno – čeka svoju ponovnu integraciju u naciju. Umorni su od toga da samo fizički žive jedni pored drugih, često u konfliktu. Vučić je nastavio proces podela koji je počeo mnogo pre njega. On nije imao izgovor ratova koji je imao Milošević. Nije imao ni slatku oblandu privrednog rasta koji je imao Koštunica, ni Tadićev još uvek vitalan državni aparat. Zato su njegovi mehanizmi danas tako ponižavajući i brutalni: želi da vlada, a zna samo da deli i svađa, ne da spaja. Hteo bi nešto, ali ne zna kako. Za to što hoće potrebna je država, ne bratija. On ne zna šta je država.
- Neki ljudi vam zameraju što se oslonili na podršku DS-a, a lider LSV Čanak kaže da ste odbili da razgovarate s njim uz obrazloženje da se nije do kraja izjasnio o podršci vašoj kandidaturi. Šta je tačno istina i ako je to tačno, zašto ste se odrekli nekoliko desetina hiljada glasova koja vam je ta stranka mogla da donese?
– Najveći broj građana, kao ni ja, nisu članovi nijedne stranke. Režim želi da stavi znak jednakosti između Demokratske stranke i mene, ne bi li me tako poistovetio s nekadašnjom vlašću, koja je pravila mnoge greške. Mašu njima da bi sakrili činjenicu da oni vladaju već pet godina. Korupcija, zloupotrebe i druge greške ranije vlasti Demokratske stranke, koje sam od svih državnih organa ja najviše kritikovao, u odnosu na ovo što sada živimo je sitan lanjski sneg. Između ostalih razlika – borili su se protiv organizovanog kriminala, nisu mešali kriminalce i državu. Jako cenim podršku i pomoć demokrata, kao i svih pojedinaca, stranaka i organizacija koje su me podržale. Otvorenost za razgovor sa gospodinom Čankom postoji.
- Da li očekujete podršku od stranke Saše Radulovića?
– Očekujem podršku svih koji žele uređeno društvo, državne institucije s integritetom i raskid s onim što se zove partijska država. Mislim da Dosta je bilo pripada tom političkom korpusu, a uvažavam svačije pravo da se o izborima izjasni u vreme i na način koji smatra najboljim.
- Ko vam vodi kampanju ?
– Moji prijatelji, neki od potpisnika Apela 100, grupe stručnjaka koji veruju u viši cilj. Mnoštvo volontera. Zbog toga ne ličimo na klasičan izborni štab, sigurno da pravimo i neke greške. Niko do sada nije plaćen jedan jedini dinar, jer novca za kampanju još nemam. U našem štabu nema Klintonovih, Blerovih i Šrederovih ljudi, ni jedan jedini stranac. S pristojnim, obrazovanim, kulturnim i energičnim ljudima zajedno se borim za priliku da budem oslonac i zaštitnik Srbije kakvog naši ljudi zaslužuju, ne za moje naredno zaposlenje i njihovu korist od toga.
- Da li ste možda razgovarali sa gospodinom Vukom Jeremićem na temu da bilo koji od vas dvojice prođe u drugi krug ima podršku onog drugog?
– Svako od nas vodi svoju kampanju.
- Ako se dogodi da gospodin Jeremić prođe u drugi krug, hoćete li ga podržati?
– Verujem u svoju pobedu.
- Pođimo od pretpostavke da budete izabrani za predsednika, šta će biti vaši prvi koraci na tom mestu?
– Prvo ću smeniti Aleksandra Vućića sa mesta koordinatora svih službi bezbednosti, što je još jedno od mesta u državi koje je uzurpirao.
- Ukoliko ne budete izabrani za predsednika, da li i dalje ostajete u politici i da li planirate da tada osnujete stranku?
– Ne razmišljam o tome jer ću pobediti.
- Kako tumačite to što su predstavnici najviših državnih organa bojkotovali proslavu desetogodišnjice institucije zaštitnika građana, da li ste od nekog od njih kasnije tražili objašnjenje i šta vam je rečeno?
– Sramota kojom se ponose – da kao najviši državni funkcioneri bojkotuju važnu instituciju jer im se ne sviđa osoba koja je trenutno na njenom čelu – nije nešto što traži objašnjenje, već hitne političke i personalne promene.
Vlast nema viziju, samo potrebu da vlada
- Kad ovaj tekst bude u štampi, moguće da će Vučić obznaniti kandidata vladajuće koalicije (ili vladajuće stranke). Možete li da prognozirate ko će to biti?
– To nije bitno, ko god da bude, biće to eksponent naopakog sistema u kome sve počiva na samovolji i interesu. Taj sistem će izgubiti izbore, ko god da na njih izađe u njegovo ime. Strašno je što oni sami do danas ne znaju ko će to biti. To pokazuje da nemaju ni politiku, ni strategiju, ni viziju. Samo potrebu da vladaju.
Blic
____________________________________________________________
Не треба теби шајкача већ кече.
A tebi pametnjakoviću VVŽVPR, šta tebi treba. Hajde da malo pogađamo. Kruna ne, šajkača – ne, keče – ne. Stvarno šta tebi treba naučniče opšte prakse i teoretičaru svetske zavere protiv Srba. A da treba ti ona košulja što se kopča pozadi.
A šta nama treba?
Treba nam admin koji neće više kačiti ovo smaranje od tvojih komentara.
Треба ми народ који хоће више од наметнутог избора. Пошто ти ниси вичан томе већ гуташ само шта ти се сервира, вероватно ни сендвич не пропусташ, немој се превише оптерећивати мојим писанијем, то може да утиче на живце.
То што је твој посао да убеђујеш људе да у попуњавању листића je спас од свега није мој проблем.
Janković je najbolji kandidat, čovek koji ima petlju.
Sale prangija stari Seseljev cetnik. Pogledajte na jutjubu pesmu:“Moj je tata zlocinac iz rata“ i pogledajte coveka na slici 🙂