Prethodni članak
Zbog bebe robijali kum i sveštenik!
Piše: Olivera Dašić, Alo
Knez Knežević iz Vrnčana kod Čačka sa neobičnim imenom dočekao je zrele godine, a umesto kneževskog trona, u svom okruženju ostao poznat kao vrstan zidar.
Rođen je 1947. godine i dobio je ime Knez, u to vreme nepopularno, pa su kum i sveštenik završili u zatvoru. Njemu je ostalo ime i zidarski alat, sa kojim započinje i završava dan.
Dok su u njegovoj generaciji, posle Drugog svetskog rata, mališani dobijali imena Slobodan, Mašinka, čak i Staljin, njegovi su se opredelili za „reakcionarno“ ime.
Knez Knežević
– Rođen sam u Bogdanici, pod Suvoborom. Krstili su me čim je prošlo 40 dana, kako se to obično radi. Moja baba Radisava, vatra žena, htela je pošto-poto da se ja zovem Knez. Mora da je mnogo volela kralja i otadžbinu, pa je htela da i kuća Kneževića ima jednog kneza – priča nam on.
Knez bez trona
Kada se predstavlja ljudima, kaže, prvo ga u neverici gledaju.
– Tako je bilo u školi, pa posle i u vojsci. Vremenom su se ljudi navikli, a ja sam uvek voleo da zbijam šale sa svojim imenom – priča Knez. Kako kaže, on je jedini knez koji šeta ulicama, radi moleraj, živi od onoga što zaradi i nema baš nikakve privilegije. Nikad u životu nije seo u kneževsku stolicu, uglavnom više voli da posle napornog rada legne u debelu ‘ladovinu, nakrivi šešir i tako malo odrema.
Po zanimanju je majstor za moleraj, po čemu je poznat u čačanskom kraju, ali malo ko zna da ime Knez nije nadimak koji je dobio od svog prezimena.
– Kum nije imao ništa protiv da mu se kumče tako zove. Nije kum, ali jesu neki drugi. Tada se pričalo da „Ozna sve dozna“, pa tako tek što primih svetu tajnu krštenja, saznaše da je dete dobilo ime koje baš i nije bilo primereno za to vreme. Nije prošlo ni 24 sata, kad popa iz Bogdanice i porodičnog kuma strpaše u zatvor. Kao, oni su krivi što sam dobio to ime. Da sam bio veći, ko zna, možda bih i ja bio u ‘apsani. Ovako, kud su me mogli tako malog – priseća se onoga što su mu pričali.
Bili su sveštenik i kum sedam dana u zatvoru. Ko zna koliko bi još ostali zbog „greha“ koji počiniše jer, priča nam Knez, vlasti su uporno insistirale da se detetu promeni ime.
– Lepo njima sveštenik objasni da to nije tako, da po crkvenom zakonu nije to baš tako lako uraditi. Doseti se on, pa im lepo objasni da bi on prvo morao dete, daleko bilo, da opoje, pa tek onda da mu promeni ime. Da li baš mora tako, ja ni sada ne znam, ali znam da su ih zbog tog objašnjenja posle sedam dana pustili i dozvolili da me pod imenom Knez upišu u matične knjige. Valjda je i njima bilo glupo da maloj bebi drže opelo, a dete živo, pa ponovo da ga krste – prepričava Knežević.
I sin imao probleme
Osim popa i kuma, i u drugoj generaciji je bilo onih koji su imali neprijatnosti zbog neobičnog imena.
– Moj stariji sin, baš zbog mog imena i zbog toga što mi je tetka udata za Nemca, nije nikako mogao da upiše Vojnu akademiju. Moji su za vreme Drugog svetskog rata bili i u jednoj i u drugoj vojsci, već kako to biva kada su ta smutna ratna vremena, ali šta se može. Ja nisam imao priliku da ratujem, pušku sam nosio samo u vojsci, a kneževski se nikad nisam osećao. Uvek sam bio majstor, radio i sa ovih 10 prstiju iškolovao dva sina – priča Knez.
Ova novinarka je napravila lepu reportazu,najgore sto mi doticnog licno poznajemo i ne ulazimo u sustinu price.Doticni je u penziji a molerajem se nikada nije bavio,jer malterisanje nije isto sto i moleraj. Da apsurd bude jos veci nije zidao ni sopstvenu kucu u G.Milanovcu gde mu zivi porodica.Tacno je da se bavi zidanjem ali su to objekti poput supa tremova uz stale,svinjaca a nazalost mestana nema ni ‘M’od majstora.Jednostavno nam nije jasno kako covek moze sam sebe toliko da hvali.Ovaj komentar nije sigurno napisan iz neke zlobe sto bi se naravno u prvi mah i pomislilo.Poenta je u tome koliko je javna rec jaka da se cesto od neistine napravi dobra prica.