TV serije i budućnost filma

Jugoslovenska kinoteka, Francuski institut u Srbiji i Izdavačka kuća Clio pozivaju vas na razgovor  

TV SERIJE I BUDUĆNOST FILMA

učestvuju:
Žan-Pjer Eskenazi
autor i profesor na univerzitetu Nova Sorbona
Goran Marković 
reditelj i profesor na Fakultetu dramskih umetnostimoderator:
dr Nevena Daković 
profesorka Teorije filma na Fakultetu dramskih umetnosti.

četvrtak, 23. februar, 19 časova
Jugoslovenska kinoteka, sala na drugom spratu,
Uzun Mirkova 1, Beograd

Simultani prevod je obezbeđen. Ulaz slobodan. 

Žаn-Pјеr Еskеnаzi profesor је Estetike filma na Univerzitetu Nova Sorbona – Paris 3 i profesor na École des hautes études en sciences sociales (EHESS). Autor je knjigaFilm, percepcija i pamćenje, Televizija i demokratija, Politika na francuskoj televiziji(1958-1990), Mitologija TV serija.

ТЕLЕVIZIЈSKЕ SЕRIЈЕ – Budućnоst filmа? 

knjižarska cena 1.320, cena na dan promocije 924 dinara

prеvеlа s frаncuskоg Ivа Brdаr 

Koliko medijski, toliko i društveni fenomen, televizijske serije su u poslednjih desetak godina donele velike promene na našim ekranima. Iako drugorazrednog značaja, one sve češće postaju najprivlačniji deo televizijskog programa. Televizijske serije, koje oduševlјeno prati publika svih klasa i uzrasta, postale su važan deo našeg kulturnog identiteta. Knjigа Televizijske serije – budućnost filma?teži da objasni ovaj izuzetan kulturni i umetnički fenomen ukazujući na njegovo ekonomsko i kulturno poreklo. Otkriva promene koje su izazvale u sistemu produkcije kao i u samom načinu pisanja. Kroz brojne primere, od Zvezdanih stazado Dva metra pod zemlјom,od Nemoguće misije do Seks i grada, analizirane su i tumačene nove narativne forme i nova estetika kroz koje se prikazuju složeni svetovi i otkrivaju likovi koji su direktno povezani sa našim vremenom.

Goran Marković rođen je u Beogradu. Oba njegova roditelja, Rade Marković i Olivera Marković, bili su poznati srpski glumci. Završio Petu beogradsku gimnaziju, a potom FAMU u Pragu.

Režirao pedesetak dokumentarnih i jedanaest celovečernjih filmova, napisao desetak filmskih scenarija, napisao šest pozorišnih komada, režirao tri pozorišne predstave, napisao tri knjige. Dobio više od 30 domaćih i stranih nagrada i priznanja, kako za rad na filmu, tako i za pozorišno stvaralaštvo. Najznačajnije nagrade: dve Zlatne arene u Puli, nagrada za najbolju režiju filma „Tito i ja“ u San Sebastijanu, Gran pri za „Kordon“ u Montrealu i Sterijina nagrada za najbolji savremeni tekst za „Turneju“.

Predaje režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, član je Evropske akademije za filmsku umetnost u Briselu. Kolumnista je dnevnog lista „Politika“ gde mahom piše o temama vezanim za kulturu.

2012. godine je dobio i francuski Orden oficira umetnosti i književnosti.

Nevena Daković rođena je 2. juna 1964. god. u Beogradu. Diplomirala je 1985. god. na Fakultetu dramskih umetnosti (Beograd, UU), a 1988. god. na grupi za Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu (Beograd, BU). Godine 1988. magistrirala na Filološkom fakultetu sa tezom „Problem recepcije filma: estetički i sociološki aspekt“.

Doktorirala je 1992. godine na FDU (Beograd) sa tezom Holivudska melodrama: 1940-1960 (formula žanra). Prvobitno je bila asistent, potom docent Istorije filma (Katedra za Teoriju i istoriju FDU 1991-1999), a od 2005. godine je redovni profesor Teorije filma na katedri za Teoriju i istoriju Fakuluteta dramskih umetnosti.  

________________________________________________________