Mastering inżenjer MIKA JUSSILA: Živeti svoj san
Autor: Katarina Misailović
Mastering inżenjer Mika Jusilla, već dugi niz godina ima reputaciju jednog od omiljenih studijskih “magova” u Finskoj. U prilog tome govori i karijera duga više od trideset dve godine, u jednom od najprestiżnijih i najznačajnijh muzičkih studija na severu Evrope, Finnvox-u.
Rad u ovoj ustanovi koja ima dugu tradiciju, prema oceni muzičkih stručnjaka, svakako je merilo kvaliteta i uticaja, kao i stepena poverenja. Mika je radio sa preko 2.000 različitih izvođača i bendova. Ta činjenica podrazumeva rad na više od 2.000 LP, i 3.600 CD izdanja, što obuhvata preko 100.000 pesama. Radi sa velikim brojem najpoznatijih bendova i izvođača, poput sastava Amorphis, Nightwish, Edenbridge, Black Sun, Stratovarius, Reckless Love, The Local band…
– Početkom 1984. godine, još kao klinac, imao sam żelju da radim u studiju – każe Jussila – Finnvox mi je prużio tu mogućnost, tako da sam još uvek tu prisutan. Započeo sam rad u studiju za mastering, i nakon tri dana, bio sam ostavljen da se potpuno sam snalazim u poslu. Stariji kolega mi je objasnio najneophodnije stvari. Rekao mi je da samo od mene zavisi kako ću iskoristiti to znanje, i zatim je otišao. Kada sam počeo da se bavim ovim poslom, nije postojala mogućnost da teorijski naučite kako mastering funkcioniše. Učilo se kroz rad. Sve ste morali sami da postignete. S tim u vezi, nisam ja izabrao mastering, mastering je izabrao mene.
Ipak, nakon svih ovih godina, još uvek je puno toga ostalo da se nauči, dodaje Jussila. Nikada ne prestajete da otkrivate nove stvari, i nove načine rada. Imate obavezu da budete informisani o svemu što se u tom svetu dešava. Svoje metode morate da prilagodite onome što se desava na muzičkom trżištu. Muzički svet se stalno menja, tako da i vi morate da se menjate u cilju obezbeđivanja što je moguće bolje usluge. Prvih osam godina, radio sam vinil “cutting” ili disc mastering, kako god da ga nazovete… U Finnvox-u smo započeli sa CD masteringom veoma rano, 1987. godine. Prvih nekoliko godina, istovremeno sam radio CD i vinil mastering, ali sam postao stalni CD mastering inżenjer 1993, zato što smo u to vreme prestali sa proizvodnjom vinila.
Jedna od vrlo značajnih stvari kada je u pitanju tehnički deo muzičkog posla, kao i u samom procesu nastanka jednog muzičkog snimka, je profesionalni prostor, koji tehničarima i muzičarima pospešuje kreativni rad. Finnvox studio je, sudeći po zadovoljnim klijentima, ali i muzičkim konzumentima, pravi primer te tvrdnje. Osnovali su ga u Helsinkiju Erkki Ertesuo i Kurt Juuranto, u saradnji sa Lejos Inc, 1965. godine. Ova ustanova sa najdużom tradicijom u Finskoj, postala je jedna od najtrażenijih, zahvaljujući opremi za snimanje, i stalnim prilagođavanjem modernim tehničkim dostignućima. Istaknuti finski umetnici, koji su tokom sedamdesetih snimali svoje kompozicije i albume u Finnvox-u, između ostalih su i Rauli Somerjoki, M.A. Numminen, Wigwam, i mnogi drugi… Sve do 1990, Finnvox se bavio masteringom i proizvodnjom ploča, da bi kasnije bio opremljen novim studijskim prostorijama i sobama za mix i snimanje u oblasti filmske i TV produkcije. Danas, Finvox ima devet studijskih prostorija, od kojih je pet za snimanje i mix, tri za mastering i montażu, kao i jednu za filmsku i TV produkciju. Mnogi metal bendovi koriste usluge snimanja, miksanja i masteringa svojih albuma, kao sto su: Amorphis, HIM, Sonata Arctica, Nightwish, Finntroll, Moonsorrow, Holy Knights, Ram-Zet, Throes of Dawn, Grenouer, Apocalyptica… Zbog svog talenta i veštine u poslu, jedan od najtrażenijih mastering inżenjera među heavy metal muzičarima je upravo Mika Jussila, koji je radio na preko 1.300 heavy metal albuma.
– Kada je u pitanju muzička industrija u Finskoj, Finnvox studio ima istoriju dugu preko pedeset godina. Oduvek je bio najbolji i najveći komercijalni muzički studio u Finskoj. Radili smo kao potpuni servis, koji obuhvata snimanje, miks, vinil mastering, proizvodnju ploča, umnożavanje kaseta, ali smo pocetkom 90-tih odlučili da se fokusiramo samo na snimanje, miks, i mastering. Ovih dana, takođe se bavimo post-produkcijom filmova, što obuhvata dizajn zvuka na filmu, i audio post-produkciju – ističe Jussila.
Mika navodi da Finnvox, osim potpune profesionalne usluge, nudi i kvalitetan ambijent.
– U današnje vreme, kada je u pitanju bilo koji stadijum snimanja muzike i albuma, govorimo o varijanti “Uradi sam”, koja podrazumeva snimanje, miksanje i mastering…. Jedna od najznačajnijih stvari je studijski prostor. Kako możete ostvariti bilo kakav rezultat, ako 100% niste sigurni da je to što čujete, definitivno i apsolutno ispravno. Takav kvalitet nećete dobiti nigde, osim u profesionalnoj kontrolnoj sobi.
– Potrebno je i da imate savršene pro monitore, profesionalnu opremu i hardware – dodaje Mika – Jedna od najvaznijih stvari koju treba zapamtiti je, da nikakva mašina i kompjuterska oprema, ne radi sama mastering. To je posao za čoveka. Nekoliko puta mi se desilo da uveče izađem iz studija, a da je projekat nezavršen. Kada se sutradan vratim na posao, projekat je i dalje na istom mestu, nedovršen. Ništa se samo nije desilo tokom noći… Uvek vam treba ljudsko biće, individua, profesionalac…
– U današnje vreme, mnogi mogu da vam ponude usluge masteringa. Skoro svako ko otvori lap top, może da odradi mastering (što se često dešava kada su garażni bendovi u pitanju). Štednja novca , kada je u pitanju ovaj stadijum u procesu stvaranja albuma, je jedna od najglupljih stvari koje mogu da zamislim. Ulożite nekolio hiljada evra za snimanje albuma, i sačuvate par hiljada, tako što vam urade bezvezan mastering, i sa takvim albumom żivite do kraja żivota – ističe Jussila.
Stručnjaci navode da je za kvalitetan mastering albuma, pored specifičnog kritičkog sluha i tehničkog znanja, potrebno imati i osećaj za estetiku.
– Svaki mastering albuma počinjem preslušavanjem mix fajlova, każe Jussila. Nakon toga sledi sređivanje zvuka, a zatim i montaża. To je uvek isti proces, nezavisno od żanra. Uz iskustvo i strast prema svim muzičkim żanrovima, dolazi se do najboljeg zvuka za svaki album, a za to morate imati dobar sluh i veštinu slušanja. Zvuk albuma zavisi… moze se reći, 40% od opreme u studiju, sledećih 50% od inżenjera zvuka i njegove ličnosti. Preostalih deset procenata je čista sreća, sudbina, ili već nesto drugo, kako god da ga nazovete. Nije baš sve u opremi, sve je vezano za osobu koja posao obavlja sama, oslanjajući se na svoj sluh. Veoma je vażno da budete posebni – ističe Mika.
– Moja snaga i kvalitet, kada je profesija u pitanju, leże upravo u meni kao individui, u mom iskustvu, mom sluhu, ali i u načinu na koji sam posvećen masteringu… Kada imate dovoljno iskustva i strasti prema svakoj vrsti muzike, iz toga će proizaći najbolji zvuk za svaki album. Morate posedovati dobar sluh i veštinu slušanja muzike, morate biti zaljubljenik u muziku, ali pomalo i umetnik…Ukoliko ste samo inżenjer zvuka, rezultat će biti – hladan i bezličan zvuk bez ikakvog karaktera. Nadam se, i verujem u to, da me bendovi i umetnici unajme da im radim mastering, zato što znaju da mogu da mi veruju, zato što im se sviđaju moji prethodni radovi, što proizilazi i iz mišljenja muzičara koji su već ranije stekli poverenje u mene. Muzičari već na taj način znaju šta mogu da od mene očekuju kada je zvuk u pitanju. Ipak, uvek imam na umu, da sam ja samo “oruđe” izmedju benda i muzike koju stvara. Ne radim mastering za sebe, već za bend. Tako da… članovi grupe uvek imaju poslednju reč.
– Ovih dana funkcionišemo interaktivno – dodaje Jussila.
– Na samom početku, sa svakim klijentom obavim dobar i konstruktivan razgovor o zvuku, i o načinu na koji ćemo da radimo. Na taj način mogu da iznesem svoje mišljenje i razloge za moje izbore, i obrnuto – każe Mika.
U muzičkom svetu, već se dugo vremena vodi polemika na temu – da li je tokom masteringa, bolji analogni ili digitalni dizajn zvuka. Stručnjaci navode da za dobar mastering, studio treba da koristi kombinaciju oba. Mastering, kako se navodi, znači – izvući najbolje iz jednog muzičkog snimka, kada je zvuk u pitanju, i da kompromis ne postoji.
– Imam veoma jednostavan sistem, koji podjednako obuhvata kvalitetnu analognu i digitalnu opremu – ističe Jussila. — Naravno, danas svi radimo na kompjuterski zasnovanom sistemu, i to je obično Mac. Koristim profesionalnu opremu i Sound Blade HD mastering softver. Kada sam počinjao, bio je samo hard ware. Mozda će ovo zvučati sentimentalno, ali oduvek sam radio sa hard ware-om, nikada nisam koristio “dodatke”. Nemam ništa protiv njih, jednostavno, snalazim se dobro i bez toga. Znam da je kvalitet današnjih “dodataka” veoma visok, i ako mi ikada budu zatrebali, koristiću ih, ali zbog rada na pravoj opremi, kada uključite sve te dugmiće, i kada se sistem zagreje… najeżim se, a rezultat toga se oseti na finalnom snimku – każe Mika.
Rad u studiju Finvox, Jusili je doneo rad sa velikim brojem bendova (naročito kada je u pitanju heavy metal żanr), čije albume je doveo do finalne forme. Veština u poslu, doprinela je daljoj izgradnji njegove karijere, koja je i danas, sve više u usponu. Prema njegovim rečima, tome su takođe doprineli strast i ljubav prema profesiji. Mika priznaje da je u današnje vreme, u kojem su ljudi u potrazi za novcem, postali okrenuti sami sebi, rad u umetnosti i sa umetnicima, jedna vrsta privilegije “odabranih”.
– Ja sam osoba koja zapravo ne zna da każe Ne. Uradiću sav posao koji se nalazi ispred mene. Ipak, još davno sam doneo odluku da ne radim vikendom. Ako nekome date mali prst, uzeće vam celu ruku. Kao i svakoj drugoj osobi, i meni je potrebno slobodno vreme. Ipak, to ne znači da sam van “dometa”. Telefon mi je “otvoren” dvadeset četiri sata nedeljno, proveravam mail-ove, i “visim” na mojoj Mastering – facebook stranici svaki dan.
– U početku je bilo potrebno uneti dosta Strasti, imati “apetit” i odlučnost. Tako sam i uspeo da ostvarim svoj cilj. Bavim se poslom koji mnogo volim. Još uvek żivim svoj San koji govori o tome, da je posao koji radim zapravo moj hobi. Nije bitno koliko sati moram da provedem u studiju, ja to volim. Zapravo, ne mogu ni da napravim razliku izmedju momenta kada posao postaje hobi, i kada se hobi pretvara u posao. Użivam u tome što sam plaćen za svoj hobi. Veliki sam ljubitelj muzike, otvorena sam ličnost, duhovita i radoznala. Volim da pomażem različitim bendovima, umetnicima, producentima, izdavačkim kućama, tako što u svom poslu dajem najbolje od sebe. Nikada nisam radio zbog novca, već zbog strasti prema muzici – ističe Jussila – Sve to shvatam kao veliku privilegiju. Radio sam sa preko 2 000 razlicitih umetnika i bendova, preko 1 200 izdavača i muzičkih kuća. Muzičari iz najpoznatijih finskih bendova tako su postali moji prijatelji sa kojima često izlazim posle radnih časova…
Pored profesije mastering inżenjera, Mika Jussila se ističe i u drugim oblastima umetnosti. Jedna od tih strasti je fotografija, naročito koncertna, live stage fotografija. Gost je na brojnim koncertima svojih prijatelja muzičara, i kako każe, dozvoljeno mu je da fotografiše sa pozicija, na koje drugi fotografi ne bi imali pristup. Kada je fotografija u pitanju, Mika ističe: Pustim da moj vid odlučuje, upravo na isti način na koji se oslanjam na svoj sluh kada je muzika u pitanju.
– Oduvek sam fotografisao – każe Mika – Otac me je naučio osnovnim stvarima, tako da snimam podjednako pozitive i negative (dia). Live fotografijom sam počeo da se bavim čim sam nabavio svoju prvu digitalnu kameru. Prve objavljene fotografije sa żivog nastupa nekog benda, datiraju još iz 2006. godine. To je poseban hobi… ili profesija, s obzirom na to da danju, sa tim istim bendovima radim u studiju, a noću snimam njihove nastupe u klubovima ili na festivalima. Imam sreću da snimam koncerte iz drugačijih uglova, za razliku od drugih fotografa. Dozoljeno mi je da snimam sa pozicija, na koje drugi nemaju pristup. To se ispostavilo kao hobi, ali što sam više fotografisao, imao sam sve veću żelju da radim još više. Prvo sam ja bio taj, koji je pitao članove bendova da li mogu da fotografišem tokom njihovih nastupa, a nakon toga, došao je momenat kada su i oni mene počeli da traże. Priličan broj umetnika i medijskih kuća, već su koristili moje fotografije za svoje magazine i časopise, reklame, ali i za omote albuma.
– Šteta je jedino to, što neki ljudi ne poštuju autorska prava, bilo da je u pitanju muzika ili fotografija. Stav je generalno takav, da je sve mora da bude besplatno, ili da sve što se nalazi na internetu, może da se koristi i da se slobodno “deli”. Mnogi pojedinci kreiraju svoje stranice, tako što koriste tuđe radove bez odobrenja, ne pitaju za dozvolu, i, ne plativši ništa, prave biznis koristeći tuđe kreacije – każe Jussila.
Mika Jussila veliki deo svog vremena u studiju, provodi sa velikim i najznačajnim bendovima u Finskoj. Sa njima je izgradio jedinstven prijateljsko-poslovni odnos. U znak zahvalnosti, nedavno je dobio i specijalnu nagradu od strane sastava Nightwish, sa kojim sarađuje već devetnaest godina.
– Najbolja nagrada koju mogu da zamislim, je srećna mušterija koja mi se ponovo vrati za svoj sledeći album /projekat – ističe Mika – Naravno, uvek mi pričinjava čast kada primim svaku vrstu priznanja, zlatne, platinaste albume… Najvażnija stvar je to, što imam mogućnost da radim sa svim tim muzičarima, koji su isto tako i moji prijatelji. Sve te nagrade teraju te da svaki put radiš još više i jače. Ništa ne dolazi tako lako, i samo od sebe.
Jussila navodi da mu je muzika strast, kao i da voli sve vrste kvalitetne muzike – od jazz-a, do metal-a.
– Iako uglavnom “radim” metal i hard rok , definitivno volim sve vrste muzike, ukoliko je dobra. Iz kuće nosim veoma široko muzičko obrazovanje. To uključuje dosta legendarnih umetnika i izvodjaca jazz, country i western muzike. Tokom sedamdesetih, brat me je uveo u rok muziku, a kada se pojavio punk rock, bio sam totalno fasciniran svim agresivnim pank bendovima, naročito grupom Ramones. Danas, jedva da posle radnog dana u Finnvox-u, bilo šta slušam. Moje uši, jednostavno ne mogu da tolerišu toliko muzike u toku jednog dana. Ipak, ukoliko imam mogućnost da se opustim i da użivam u muzici, obično se vratim mojim vanvremenskim favoritima: AC/DC, ZZ Top, The Who, The Beatles, Neil Young, David Bowie, The Rolling Stones, The Doors … Bilo bi tu stotine i stotine imena na listi!
Ljudi, zapamtite da treba da slušate muziku, a ne CD, vinyl, mp3, ili bilo kakve dodatke, slušalice… dodaje Jussila. Slušajte MUZIKU, plešući i pevajući pesme i kompozicije, solaże, refrene, tekstove… Osetite vibracije, tako što ćete dozvoliti muzici da “zaplovi”! Neka vas Muzika uzbudi i pokrene, vodite Ljubav sa Muzikom. Počnite ponovo da slušate muziku! Nemojte je koristiti samo kao nešto neobavezno, već sedite i slušajte!
Jedan od bendova sa kojiima Mikka Jussila radi već dugi niz godina u studiju, je grupa Amorphis, koja je već nekolko puta nastupala u Srbiji. Grupa je za svoje fanove pripremila specijalno ostvarenje Under the Red Cloud Tour edition (februar, 2017, via Nuclear Blast) posvećeno dvanaestom studijskom albumu Under the Red Cloud (2015, Nuclear Blast). Pored toga, na ovom izdanju se nalazi i snimak koncerta “An Evening with Friends”, koji je prošle godine odrżan u Helsinkiju. Mastering i ovog izdanja radio je Mika Jussila…
– Radio sam sa grupom Amorphis na deset različitih projekata. Tri za redom njihova albuma, koje inače nazivam “Tomi Joutsen trilogy”, Eclipse, Silent Waters i Skyforger, su nestvarno dobri metal albumi, sa neverovatno dobrim zvukom. Momci nisu baš najednostavniji za saradnju, zbog podjednake liderske pozicije svakog člana, i velike demokratije koja vlada u bendu prilikom donošenja odluka. Ima tu dosta rvanja i boks mečeva dok radim sa njima, ali uvek uz dobru atmosferu (smeh). Svi članovi benda su mi veoma dobri prijatelji – ističe Jussila.
Muzička umetnost je u Finskoj oduvek imala veliki značaj, i drżava joj kroz jedinstven edukativni sistem, poklanja veliku pażnju. Već tokom prvih školskih dana, deca uče osnove muzike, i veštinu sviranja na nekom instrumentu. Finci su narod koji shvata da je umetnost veoma vażna za razvoj stabilne i snażne ličnosti čoveka, i da od toga zavisi i izgradnja “zdravog” društva. Magija i glavna esencija muzičke umetnosti ovog nordijskog naroda, leżi pre svega u talentu velikog broja pojedinaca, ali i u specifičnom podneblju i divljoj prirodi, koja predstavlja večitu inspiraciju finskih umetnika.
Finska je u velikoj meri, zahvaljujući muzičkoj umetnosti, izgradila svoj nacionalni identitet. Mnogi umetnici kao sto su Robert Kajanus, Jean Sibelius, Uuno Klami, pa sve do savremenih, popus sastava Amorphis, Nightwish, Apocalyptica, i mnogi drugi, gradili svoj muzički put inspirisani finskom, njenom prirodom, mitovima i legendama, koji su sażeti, naročito u epskom spevu Kalevala. Svet i dalje pokušava da odgonetne kakva se čarobna formula krije iza finskih muzičkih dela, bilo da je reč o klasičnoj, tradicionalnoj narodnoj, jazz, ili heavy metal muzici, po kojoj je finska najpoznatija.
-Verovatno je da su u pitanu duge i mračne zime –navodi Jussila i dodaje – svetle letnje noći, i sva depresija koju ova nacija oseća izmedju Istoka i Zapada (smeh).
Ozbiljno… U Finskoj je razvijen odličan edukativni sistem koji počinje već u školama. Svim talentovanim i zainteresovanim klincima, ponuđeni su različiti nivoi obrazovanja, u okviru kojih, istovremeno, sviraju i stvaraju, ne samo klasičnu muziku, već i najrazličitije żanrove, od rock-a i dżeza, do folka i ambijentalnog zvuka, ističe Mika Jussila.
https://www.facebook.com/mikamastering/
http://www.mikajussila.fi/en
_________________________________________________________________
Izuzetno zanimljiv intervju, svaka cast na tome! Bas sam se odusevio kada sam ga video na Mikinoj fejsbuk stranici. Ali moram vam zameriti za veoma los prevod, skoro kao bolji gugl translator. 🙁 Bukvalno preveden, nije u duhu naseg jezika. Da ne kazem sto na nekim mestima prevodilac nije ni znao sta prevodi. Hint: „pozitive i negative (dia)“ – a treba „(dia)pozitive i negative“.
Odlican intervju!
Odlican intervju, bravo!