Otvoreno 54. Disovo proleće
Свечаним отварањем изложбе „Калиграфски доживљај поезије лауреата Дисове награде“ у средњем холу Дома културе у Чачку, 10. марта 2017. године почело је 54. Дисово пролеће.
Публици се у име оснивача Библиотеке и покровитеља манифестације „Дисово пролеће“ на почетку обратио Милун Тодоровић, градоначелника Чачка. Он је изразио захвалност Градској библиотеци на организовању „Дисовог пролећа“ и додао да Чачак чини све да ова манифестација остане једна од најважнијих у српској култури.
– Ове године се обележава 100 година од страдања Владислава Петковића Диса, а следеће, 2018. године је 170 година од оснивања наше Градске библиотеке која носи песниково славно име. Град Чачак ће учинити све да Градска библиотека на свој 170. рођендан добије коначно кров над главом како би наставила толико дугу и квалитетну традицију – рекао је Тодоровић.
Драмски уметник из Београда, пореклом Чачанин, Љубивоје Тадић казивао је стихове Владислава Петковића Диса и Бране Петровића, а у име организатора присутне је поздравио др Богдан Трифуновић, директор манифестације „Дисово пролеће“ и Градске библиотеке у Чачку.
Трифуновић је истакао да „сељење програма Дисовог пролећа уздуж и попреко града и општине Чачак, а последњих година све учесталије и широм Србије, нису угрозили саму суштину манифестације, која својим идентитетом није само чачанска нити то може бити. У том смислу показује се веома јасно да географски простор и амбијент играју секундарну улогу у културном стваралаштву, мада би, руку на срце, организатор Дисовог пролећа волео да има сопствени простор Библиотеке, који би се незванично звао и Дисова кућа у Чачку“.
О изложби „Калиграфски доживљај поезије лауреата Дисове награде“ говорио је селектор и аутор пројекта, академски сликар Божидар Плазинић. Он је рекао да је цео пројекат изашао из поштовања према „Дисовом пролећу“, Библиотеци и другим установама културе у Чачку. Калиграфску радионицу са студентима и ученицима уметничких смерова водио је др Лазар Димитријевић, а реализовао ју је Центар за визуелно истраживање „Круг“ у оквиру годишњег програма Туристичке организације Чачка. Радови настали у Овчар Бањи су део фонда Међуопштинског историјског архива у Чачку.
Част да отвори 54. Дисове свечаности припала је Мирку Демићу, књижевнику, актуелном добитнику Награде „Меша Селимовић“ и директору Народне библиотеке у Крагујевцу. Усмеривши пажњу публике на Дисове „оспоритеље“, у првом реду Јована Скерлића, Демић је проговорио и о Душану Срезојевићу, још једном скрајнутом песнику, кога са Дисом спаја „поетичка сродност, трагична животна коб– као и незаобилазна Скерлићева неурастенија“. Закључак Мирка Демића је да је „књижевна судбина Владислава Петковића Диса у нашој поезији добар пример за претресање нетрпељивости према новим и другачијим гласовима у нашој књижевности“ и да он „треба да опомене и упозори да будемо обазриви, суптилни и добронамерни спрам свега оног што не разумемо, што се у први мах чини нетипично и онеспокојавајуће. Јер, можда је баш то први сигнал нечег новог и важног“! Демић је додао да „овакви примери из историје наше, и не само наше књижевности, могу да нас подсете како млинови векова другачије мељу од ових наших, дневних, а брашно које из те мељаве излази може бити хранљивије од брашна од којег месимо хлеб наш насушни“.
Изложба „Калиграфски доживљај поезије лауреата Дисове награде“ биће отворена за посетиоце до краја марта 2017. године. У овом простору у среду, 15. марта у 13,00 часова жири у саставу проф. др Радивоје Микић (председник), Никола Вујчић и др Јана Алексић (чланови) саопштиће одлуку ко је лауреат 54. Дисових свечаности.
_______________________________________________________________
Наши дани…
Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг’о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.
Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.
Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.
Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата;
Обесимо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.
Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.
Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на подвале и обеде,
Будућности затровасмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.
Место светле историје и гробова
Васкрсли смо све пигмеје и репове;
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова
Остала нам још прашина на хартији
К’о једина успомена на џинове;
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.
Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци;
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји, који сишу к’о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.
Помрчина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа;
Ал’ кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.
Mnogima prisutnima ovde nije mesto. Ali, to su Naši dani…
Svaka čast, polovina prisutnih je poslednje pročitala „Mačak u čizmama!“
Pre ce biti da su to odgledali al sihronizovani crtic!