Prethodni članak
Privreda čuva milione dokumenata
PRIVREDA ČUVA MILIONE DOKUMENATA NA PAPIRU ZBOG ZAKONA IZ PROŠLOG VEKA
Jedan od magacina za ispunjavanje zakonske obaveze u DIS-u
Sve kompanije u Srbiji koje zaključuju ugovore sa klijentima i poslovnim partnerima, potpisuju fakture, otpremnice ili naloge, u obavezi su da poslovnu dokumentaciju odštampaju i čuvaju u papirnoj formi punih 10 godina, a sve zbog Zakona o kulturnim dobrima koji je na snazi od 1994, iz doba pre nego što je Internet stigao u Srbiju.
Iako je za poslednjih 20 godina elektronska komunikacija preuzela primat i usvojeni su zakoni o elektronskom potpisu i elektronskom dokumentu, stiče se utisak da je Vlada zaboravila da izmeni Zakon o kulturnim dobrima i tako privredi svake godine nanosi štetu koja se meri milionima evra.
Zakon o elektronskom dokumentu iz 2009. dozvolio je sastavljanje ugovora i drugih poslovnih akata u elektronskoj formi, ali njegovo usvajanje nije pratilo ukidanje odredbi Zakona o kulturnim dobrima koji obavezuje pravna lica da čuvaju dokumetnaciju na papiru.
Primera radi, jedan trgovinski lanac svake godine generiše oko 2,5 miliona dokumenata, a svaki od njih ima u proseku četiri lista. Kako papir košta pola evrocenta, a toner 1 evrocent dolazi se do računice da troškovi štampanja 10 miliona stranica svake godine idu i do 150.000 evra.
Na ovu brojku potrebno je dodati i troškove zakupa ili kupovine magacinskog prostora, ormana, registratora, plaćanje radnika, struje i servisa.
U regionu i Evropi, samo Srbija i Bosna i Hercegovina nemaju savremen zakon u ovoj oblasti. Privrednici apeluju i da se sa usvajanjem zakona o arhivskoj građi, kroz zakon o inspekcijskom nadzoru reguliše postupanje inspektora jer se sada dešava da inspektori uprkos postojanju ugovora u elektronskoj formi insistiraju da dokumentaciju pogledaju odštampanu na papiru.– Predlog zakona o arhivskoj građi koji je trebalo da zameni Zakon o kulturnim dobrima i ukine obavezu čuvanja papirologije, Vlada Srbije donela je u januaru 2012. i prosledila Skupštini na usvajanje. Međutim, nakon izbora predlog zakona je povučen iz procedure i nikada nije vraćen. Tekst zakona je dobar i bilo je predviđeno uvođenje elektronskog arhiva, ali sada sve stoji. Za 10 godina čuvanja dokumentacije izgubili smo 1,5 miliona evra koje smo mogli da utrošimo na zapošljavanje 230 novih radnika, isplatu 2.760 prosečnih plata, a pritom bismo uplatili više od 400.000 evra u budžet Srbije na ime poreza i doprinosa. Ovo je samo na primeru jednog preduzeća. Zamislite samo o kojim ciframa i gubicima za privredu i državu je reč na nivou čitave Srbije– kaže Goran Rakić, direktor sektora informacionih tehnologija u kompaniji DIS.
NALED će insistirati na rešavanju ovog problema i u tom cilju je uvršten u sedmo izdanje Sive knjige birokratskih procedura koju ćemo objaviti tokom decembra. Pred Ministarstvom kulture, nadležnim za izmenu zastarele odredbe iz Zakona o kulturnim dobrima, podneli smo inicijativu za promenu propisa, ali predstavnici ministarstva nisu bili spremni za sastanak jer „upravo rade na tome“. Takođe, na predlog NALED-a, Ekonomski kokus Narodne skupštine ovo pitanje je stavio na listu prioriteta i pokrenuće inicijativu za njegovo hitno rešavanje.
Izbledeli fiskalni isečci
Pored čuvanja ugovora, faktura, otpremnica i slične dokumentacije, privreda je u obavezi da 5 godina čuva fiskalne isečke. Međutim, zbog papira na kojem se štampaju, fiskalni računi blede već posle godinu dana tako da preduzeća uglavnom čuvaju belu traku.
Obzirom da se direktor policije pravda time da nikda ne koristi e-mail, šta da očekujemo!
Sve treba da se cuva na papiru,kao sto je to i oduvek radjeno, a sto se tice fiskalnih traka koje blede trebalo bi zakon dopuniti i naloziti da se svakih 10 meseci prekopira original i tako se resi problem belih traka .