Promocija Srpskog narodnog kalendara u Berlinu

У Берлину где живи више од 60.000 Срба, листала се књига Српски народни календар.  

– Свака промоција је слична – каже издавач календара  Слободан  Чворовић, који је на почетку берлинске промоције подсетио ко су приређивачи текстова у овогодишњем издању Календара, затим истакао да је до сада одштампано скоро 87 хиљада примерака свих издања Календара, који су промовисани свуда по свету.

Поводом носеће фотографије на насловној страни Календара, Чворовић је присутнима на промоцији говорио и о  Вуку и његовом тешком животу без пара по свету, што је врло слично судбинама многих Срба данас који ван матице земље траже своје место под Сунцем. 

Тако је ово дружење око промоције новог издања Календара било и истовремена прича гастарбајтера. Свако је имао своју тугу, своје протраћено време у туђини, своје тешке послове. Слали су паре кући али није било довољно… родбина их је само кроз паре гледала рекла је времешна мудра Рада.

У Немачкој српска деца иду у немачка обданишта и тамо уче немачки језик. Код куће  деца, по прилици говоре  српски. Тај српски језик, у зависности од родитеља, врло је оскудан и често се своди на минималне, команде, као „устани“, „обуци се“, „пожури“ или „поједи“. За многе речи из свакодневнице узме се једноставно немачка реч са српским суфиксом. Деца тако често уче један искривљен језик.

Календар је први узео Д. и питао колико кошта. Д. за себе каже да је човек са потернице, лопов, осуђеник, лежао у затвору у Спужу 12 година. Хвали се са дружењем са Жарком Лаушевићем – каже да је Жарко био цар тамо, сви су га волели и поштовали, а он свима помагао, писао им поднеске и молбе за суд.

Д. има троје деце, са две жене… деца велика  а сумња да ли су и опште његова, али им је слао паре. Видео их је само неколико пута. Недавно дошао син и тражи 20.000 еура за ГРАС… а ни сам не зна зашта му треба… мислио је за неки кафић, али…а њему је требало за куповину ТРАВЕ. Син је, у ствари, окорели наркоман. Д. чита из Календара како се прави проја …

Бог те пита када је последњи пут држао неку књигу у рукама.

– Његову поучну али несрећну причу можда ставимо у следеће издање календара са страхом да се неки други исељеници не наљуте јер су све њихове приче једнако тешке. Када сам их сретао по свету читао сам између редова – каже Слободан Чворовић.

Остајте овдје …

Остајте овдје!… Сунце туђег неба,

Неће вас гријат ко што ово грије;

Грки су тамо залогаји хљеба

Гдје свога нема и гдје брата није..

Алекса Шантић