Stiglo proleće

Пролеће је једно од годишњих доба, које по конвенцији на северној Земљиној полулопти траје део марта, цео април, мај и део јуна, а на јужној Земљиној полулопти део септембра, цео октобар, новембар и део децембра. На дан почетка пролећа, такозвану пролећну равнодневницу, која обично пада око 20. марта, обданица и ноћ трају по 12 сати.

Постоје три раздобља пролећа: претпролеће почиње у време појављивања  тзв. весника пролећа, рано пролеће је раздобље кад се појављују цветови и листићи на дрвећу, а право пролеће је раздобље у којем листа мноштво листопадног дрвећа. Најпознатији весник пролећа је – висибаба.

У старом Риму први дан пролећа се славио као почетак једне нове године. Давно пре Римљана, келти су славили први дан пролећа као васкрснуће Сунца. Пролеће је за многе имало значење буђења, стварања и рађања нечег новог. Добар пример за то је популарна грађевина Стоунхенџ у Енглеској. Она је конструисана на јединствен начин, па се тако у зору првог дана пролећа Сунце издиже тачно изнад  менхира (правековни камени култни пилир посађен у земљу у виду неотесаног обелиска). У античкој Грчкој почетак пролећа је означавао Дионизово поновно рођење.

Пролеће нам стиже данас у 11 сати и 19 минута, а у исто време на јужној Земљиној полулопти почиње јесен.

Датуми почетка годишњих доба варирају из године у годину због несавршености календара и елиптичности Земљине орбите око Сунца.

У Србији се, још из времена Слободана Милошевића, одомаћила узречица, која ни данас не губи на актуелности: Стигло пролеће, а ја сам још у Србији.

И Компанија Google обележила је први дан пролећа занимљивом анимираном апликацијом.

_____________________________________________________