Milošević i Vučić jedini koji su odbili debatu
Na američkoj televizija Si-Bi-Es (CBS) 26. septembra 1960. godine emitovana je prva predsednička debata. Jedan naspram drugog seli su Džon Kenedi, šarmantni senator iz Masačusetsa i Ričard Nikson koji se već dva mandata nalazio na čelu SAD.
– Mislim da je to bila jedna od tajni njegove dugovečnosti na mestu predsednika. Znate, kada uđete u dijalog vi hteli – ne hteli pokazujete i svoje ranjive strane. Takođe, onaj na drugoj strani ima priliku da pred vama dobro argumentuje tačke po kojima vas najžešće kritikuje – objašnjava Milivojević.
On navodi da se manir javne komunikacije koji koristi premijer Vučić po pravilu ogleda u njegovom monologu i novinaru koji ne sme ništa da ga pita jer se boji, a ukoliko i čuje pitanje koje mu se potpuno ne dopada, počne da preti, da se svađa sa građanima, imaginarnim neprijateljima i optužuje sve da ga mrze.
– Novinari Vučića ne smeju da pitaju ništa ozbiljno i konkretno, čak pristaju da ih ponižava i uopšte ne reaguju na to. Uloga novinara je da pita ono što zanima javnost, a ne ono što odgovara sagovorniku – podseća Milivojević.
„Izostankom debate šalje se poruka da su ovi izbori nešto što nije važno i da ih treba samo rutinski odraditi“, kaže za Danas politički analitičar Đorđe Vukadinović. Pored toga, dodaje on, stalno se potenciraju razni rezultati istraživanja javnog mnjenja kojima se stvara utisak da je pobednik unapred poznat.
– Sve je to u funkciji smanjivanja izlaznosti, jer bi eventualni drugi krug značio i mnogo veću izlaznost – što ne odgovara kandidatu vlasti. Zbog toga, što je vrlo neobično, pred ove izbore neće biti predsedničke debate – ističe Vukadinović.
Profesor FPN-a Zoran Stojiljković nije saglasan sa prethodnom dvojicom sagovornika da bi eventualna debata predsedničkih kandidata na javnom servisu bitno uticala na izlaznost ili opredeljenje birača.
– Mišljenje građana je već formirano, tako da debata ne bi uticala ni na opredeljenje ni na izlaznost – naveo je Stojiljković.
Francuski primer
Kandidati na predsedničkim izborima u Francuskoj prekjuče su sučelili svoje stavove u televizijskoj debati, a kako su preneli mediji, Fransoa Fijon je faktički priznao pravo građanima Krima da samostalno određuju svoju sudbinu i kritikovao poziciju Zapada prema Krim, uporedivši ga sa Kosovom. Tokom debate, gledaocima se najviše dopalo izlaganje upravo Fijona.
Prema podacima lista Figaro, 37 odsto televizijskih gledalaca smatra da je kandidat republikanaca bio najubedljiviji. Drugo mesto je zauzeo lider pokreta „Napred“ Emanuel Makron, dok su treće mesto podelili liderka Nacionalnog fronta Marin le Pen i lider radikalne levice Žan Luk Melanšon.
N1 kao javni servis
Predsednički kandidat Aleksandar Vučić, prema rezultatima monitoringa Novosadske novinarske škole, dobio je za svoju predizbornu promociju najviše sekundi na oba javna servisa Srbije, dok je na Televiziji Pink govorio više od 11.000 sekundi.
Podaci o dužini izjava predsedničkih kandidata u Dnevniku 2 Radio-televizije Srbije (RTS), sakupljeni od 9. do 20. marta, pokazali su da je Vučić u toj emisiji govorio 1.438 sekundi, dok je sledeći rangirani Saša Radulović sa 198 sekundi.
Podaci iz istog perioda, koji se odnose na Dnevnik Radio-televizije Vojvodine, Vučića takodje stavljaju u vodeću poziciju sa ukupno 647 sekundi, na toj televiziji drugi je Vojislav Šešelj sa 161 sekundom za svoje predstavljanje, dok je treći Saša Janković sa 125 sekundi predizbornog programa.
Situacija se dramatično menja kod monitoringa programa televizije Pink, gde je Vučić govorio 11.747 sekundi, dok su od ostalih kandidata u programu manje od 100 sekundi dobili još i Šešelj, Janković i Miroslav Parović.
Televizija N1 pokazala je najizbalansiraniji program, ali i u ovom programu Vučić ima vodeću poziciju sa 851 sekundom, dok je odmah iza njega Janković sa 442 sekundi u dužini izjava.
„Da su televizijske sekunde isto što i glasovi na izborima, RTV bi u drugi krug poslala Vučića i Šešelja, RTS Vučića i Radulovića, a televizija N1 Vučića i Jankovića, a na televiziji Pink ne bi bilo drugog kruga, Vučić bi imao 99,17 odsto glasova„, objasnili su u Novosadskoj novinarskoj školi.
Nikako se Ričard Nikson nije mogao nalaziti 2 mandata na čelu SAD 1960. godine ! On je bio predsednik od 1969.Afera Votergejt ga je primorala da podnese ostavku u avgustu 1974.(u drugom mandatu).Nasledio ga Džerald Ford.Proverite malo podatke pre nego što napišete.
Da je bio 2 mandata, treći ne bi mogao da se kandiduje !
Sve je isto, samo njega nema!!!
Pa debatovace sa institucijom njegove drzave Draganom J Vucicevicem i slicnom elitom.
Nema ni razlike izmedju njih….