Sadašnji osmaci na fakultet bez prijemnog

GENERACIJA sadašnjih osmaka, kada dođe do kraja srednje škole, polagaće veliku maturu iz tri, četiri ili pet predmeta. Srpski će biti obavezan svima, kao i matematika za učenike koji je uče duže od dva razreda. Treći predmet biraće sa liste – geografija, istorija, biologija, hemija, fizika, strani jezik i istorija. Osim tri obavezna testa, ukoliko im bude potrebno za upisivanje određenog fakulteta, moći će da polažu još jedan ili dva predmeta. Plan je da velika matura ukine prijemne ispite.

Nacrt radne verzije Program nacionalne mature radna grupa je završila i poslala ministru prosvete. Uslediće javna rasprava, pa potom finalna izrada ovog važnog dokumenta, da bi pre nove školske godine stigao na usvajanje pred Nacionalni prosvetni savet. Kada se NPS saglasi, ostaje samo još da ministar prosvete stavi svoj potpis na Program nacionalne mature.

– Generacije koje su sada u srednjoj školi završavaće i upisivaće se na fakultete prema važećim pravilima, a za učenike koji će ove godine upisati srednje škole, važiće nova pravila, tako da će Nacionalna matura biti prvi put sprovedena na kraju školske 2020/21. godine – kaže dr Radivoj Stojković, zamenik predsednika Nacionalnog prosvetog saveta i član radne grupe.

– Polagaće se opšta, stručna i umetnička matura, koje će u jednom delu biti iste. Gimnazijalci će polagati opštu maturu, koja će sadržati tri testa – iz srpskog ili maternjeg jezika, matematike i jednog opšteobrazovnog predmeta po izboru. To će biti dovoljno za upis na većinu fakulteta. Ukoliko budu želeli da upišu neki fakultet koji traži položen test iz, recimo, hemije i biologije, onda će jedan od ta dva predmeta uzimati kao treći, obavezni, a drugi će polagati kao četvrti, izborni.

Stručna matura za učenike srednjih stručnih škola takođe će imati test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, test iz matematike, ukoliko su učili matematiku duže od dve godine. Ako nisu, onda će umesto matematike polagati opšteobrazovni predmet po izboru. Treći test biće stručni i imaće teorijski i praktični deo. Umetnička matura će biti slična, samo što će umesto stručnog biti umetnički test sa praktičnim i teorijskim delom.

– Stručni testovi će se pripremati kombinovano – eksterno i u školi, a umetnički samo u školama – objašnjava Stojković.

– Ceo koncept osmišljen je da bude fleksibilan, pa je predviđeno čak da učenici mogu da biraju između dva nivoa težine zadataka – srednjeg i naprednog, zavisno od toga da li žele da studiraju i koji nivo znanja fakultet koji žele da upišu traži.

DODATNI TESTOVI?

FAKULTETI će sami propisivati koje testove treba da imaju položene njihovi budući studenti. Oni će imati pravo i da zahtevaju dodatnu proveru posebnih sklonosti i sposobnosti – kaže Stojković.
– To će se prvenstveno odnositi na umetničke fakultete, ali će i ostali, zahvaljujući autonomiji univerziteta, moći da traže dodatne provere. Verujemo da će velika matura biti veoma kvalitetan sistem provere znanja, tako da fakulteti neće uvoditi dodatne testove.

Novosti, Politika