Čačanska bolnica obeležila godišnjicu smrti Milke Đurašić

Zaposleni u čačanskoj Opštoj bolnici su polaganjem cveća na spomen bistu, 24. marta obeležili godišnjicu smrti medicinske sestre Milke Đurašić, koja je preminula od variole vere.

Po prvi put, cveće na spomen bistu u krugu bolnice položila je njena ćerka Marija i unuk, koji žive i rade u Ćupriji.

Milka Đurašić je bila prva žrtva variole vere iz redova zdravstvenih radnika i jedina žrtva u Čačku.

Zaposleni u čačanskoj Bolnici položili cveće na spomenik medicinske sestre Milke Đurašić i kratkim govorima obeležili sećanje na događaj od pre 45 godina.

– Zahvaljujem svima koji ste se kao kolege i koleginice odazvali pozivu da našoj Milki odamo poštovanje za njeno hrabro i nesebično bavljenje poslom medicinskog radnika, koja je utabala staze profesionalizma  i razvoja savremenog sestrinstva. Primer koji moramo pratiti. Njena dela su velika, a kada su dela velika reči nisu potrebne. Bilo je to opako vreme, proleće 1972, proleće variole vere. Ne zna se kako je tačno virus stigao u bivšu Jugoslaviju. Znamo da je jedan učitelj primljen u čačansku bolnicu zaražen virusom variole vere. Primljen je na kožno odeljenje, a naša hrabra koleginica preuzela je brigu o pacijentu. Pacijent je primljen 8. marta, prenoćio je samo jednu noć, a potom prosleđen na Dermatovenerološku kliniku u Beogradu. Zbog komplikacija prebačen je na Prvu hiruršku kliniku gde je brigu o njemu preuzela sestra Dušica Spasić. I jedna i druga su bile u kontaktu sa istim pacijentom, pacijentom koji je zaražen virusom variole vere a da u tom momentu niko od njih nije znao. Od šest zaraženih zdravstvenih radnika, preminule su njih dve – Milka Đurašić, jedina preminula na teritoriji Čačka, i koleginica Dušica Spasić, koje nisu znale da su bile zaražene virusom variole vere – podsetila je glavna sestra Bolnice Jelena Glišić.

Cveće je po prvi put, na bistu u krugu bolnice, položila njena ćerka i unuk.

-Naša Marija je iza sebe ostavila divnog potomka, svoju naslednicu, ćerku Mariju. Ovo pričam sa velikom emocijom jer je ona prvi put među nama, koleginica koju je nasledila svoju mamu, krenula je njenim stopama. Marija je medicinska sestra koja živi i radi u Ćupriji. Danas je među nama i njen sin,odnosno unuk naše Milke koji je zavšio medicinu i koji je nasledio i svoju majku i baku, rekla je Jelena Glišić.

Dani koji su potresli Čačak i SFRJ mogu da se vrate

Zbog velikih emocija Marija nije mogla da govori za medije, ali se tog perioda prisetila Seka Stanisavljević, koja je za vreme epidemije bila učenica Medicinske škole.

– Tog proleća kada je proglašena variola vera ja sam bila u karantinu zajedno sa svojim ostalim drugarima iz odeljenja. Sa nama je bila Marija, ćerka medicinske setre Milke Đurašić. Toga se sećam, ona je bila mala, i danas je prvi put vidim posle toliko godina. Karantin je bio u Hidrogradnjinom hotelu 15 dana, nakon čega su nas pustili kućama, s tim da su nas obilazili, jer je bilo zabranjeno udaljavanje, sve do okončanja epidemije. Bilo je panike među stanovništvom, nije se tačno u početku znalo o čemu se radi, ispričala nam je sestra sa Grudnog odeljenja Seka Stanisavljević.

Od velikih boginja, u proleće 1972. godine, u tadašnjoj Jugoslaviji, u poslednjoj epidemiji u Evropi, obolelo je zvanično 184 i umrlo 40 ljudi, 26  na Kosovu, sedam u Beogradu, pet u Novom Pazaru, jedan u Čačku i jedan u Ležimiru kod Sremske Mitrovice.  U Institutu za imunologiju i virusologiju “Torlak” pojava variole vere potvrđena je 15. marta. Već sutradan “Glas Amerike” objavio je vest, ali će ona u Titovoj Jugoslaviji čitavu narednu nedelju, sve do 22. marta, biti pod embargom. Tada počinju strah, panika i redovi za vakcinu. Od 22 miliona Jugoslovena, vakcinisano je 18 miliona! U Čačku bilo 12 obolelih, od kojih je samo medicinska sestra Đurašić preminula.