Tabletomanija – sve zastupljeniji porok

Zloupotreba raznih vrsta medikamenata, bilo da je reč samo o konzumiranju lekova ili njihovoj kombinaciji sa alkoholom, vremenom je postala rasprostranjena među mladima, ali i među pripadnicima srednjeg pa čak i poznog životnog doba. Dostupnost najrazličitijih vrsta lekova od kojih mnogi imaju psihoaktivno dejstvo doprineli su izuzetnoj raširenost tabletomanije.

Brojke pokazuju da je prodaja psihoaktivnih supstanci u Bugarskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini u nekoliko poslednjih godina zabeležila nezapamćen rast. U bugarskoj Upravi za lekove, koja radi u okviru Ministarstva zdravlja, upozoravaju da je grupa psihoaktivnih lekova druga najprodavanija, odmah posle grupe lekova za srce. Slična situacija je i u Srbiji, pa tako prema podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, lekovi koji deluju na centralni nervni sistem čine oko 15 odsto ukupnog prometa lekovima. Tako je 2008. u Srbiji prodato 7,3 miliona kutija bromazepama i preko 4,6 miliona kutija bensedina. Oba leka su sredstva za smirenje. U poređenju sa prethodnom godinom, prodaja je porasla za milion i po kutija. Količina antidepresiva prodatih u Srbiji i dalje je relativno mala, oko 300.000 kutija godišnje, ali i u tom sektoru beleži se stalni rast.

Na Balkanu nije teško nabaviti psihoaktivne lekove, naročito u Srbiji i Bosni, gde još nisu uvedeni strogi evropski propisi. Najpopularnije sredstvo za smirenje, bensendin, uz malo glume može da se kupi u bilo kojoj gradskoj apoteci izvan centra grada.

OPIJATNI ANALGETICI

U grupu opijatnih anelgetika prevashodno se svrstavaju morfijum i derivati morfijuma čiju proizvodnu bazu čini opijum, odnosno smola koja se dobija zasecanjem nezreliih čahura maka. U terapijske svrhe anelgetici se koriste samo kod vrlo jakih bolova (npr. maligna oboljenja). Postoji zakonom regulisan način pisanja i izdavanja recepata za ove lekove, a njihova prodaja bez recepata je zakonski kažnjiva. Dejstvo analgetika  ogleda se u promeni ponašanja (euforija, pospanost, apatija, smanjenja fizička aktivnost i letargija), smanjenju refleksa kašlja, miozi, osećaju svraba. Neželjene efekte predstavljaju  otežano disanje, muka, povraćanje, uporna opstipacija, svrab, utrikarija, disfozija, razvijanje tolerancije i zavisnosti. Svi ovi efekti nastaju posle upotrebe doza koje su veće od terapijskih, ali se mogu javiti i kod pravilne upotrebe. Anelgetici izazivaju izuzetno jaku psihičku i fizičku zavisnost, koaj se može javiti i prilikom pravilne, posebno dugotrajne upotrebe.

BARBITURATI

Barbiturati su lekovi iz grupe sedativa i hipnotika, derivati barbituralne kiseline. Ranije su se koristili kao lekovi protiv nesanice, dok se danas isključivo koriste za lečenje epilepsije i izazivanje kratkotrajne anestezije i izazivaju umirenje, san ili deluju kao anestezija. Barbiturati izazivaju promenljivu psihičku i fizičku zavisnost a stepen zavisnosti varira od osobe do osobe. Nekada se javlja višestruka zavisnost kod osoba koje kombinuju alkohol i ove lekove. Poseban problem je zavisnost od terapijske doze, koja se javlja kod osoba koje ih uzimaju terapijske svrhe u dozvoljenim dozama. Posle prestanka upotrebe može se javiti apstinencijalni sindrom.

Tekst realizovan u sklopu projekta „Mladi i bolesti zavisnosti“ koji sufinansira Grad Čačak u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Čačka u 2016. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

____________________________________________________