Heroin – najveće zlo savremenog doba

Mada svaka psihoaktivna supstanca, a naročito narkotici, ima pogubne posledice po psihofizičko zdravlje, ako bi se tražila ona najopasnija to bi svakako bio heroin. Droga koja izuzetno brzo izaziva jaku psihičku i fizičku zavisnost, zbog čega je lečenje heroinske zavisnosti izuzetno neizvesno i mukotrpno i od koje godišnje, kako se navodi u izveštaju UN, umre između pet i osam hiljada ljudi. Koliko brzo heroin izaziva zavisnost najbolje ilustruje podatak da se kod 97 odsto korisnika zavisnost, u slučaju redovne upotrebe, javlja u roku kraćem od dvadesetak dana.. Do osamdesetih godina prošlog veka broj heroinskih zavisnika u tadašnjoj SFRJ je, sudeći na osnovu policijskih i medicinskih podataka, bio zanemarljiv i uglavnom se radilo o pripadnicima bogatijih slojeva društva. Od kraja osamdesetih na ovamo, sa porastom stope kriminala, raste i broj konzumenata i zavisnika od heroina, i naravno umrlih usled predoziranja.

Heroin je derivat morfina, droge koja se proizvodi od opijumskog maka. Heroin u prirodi ne postoji izdvojen, a na tržište stiže kao beli kristalni prah. Čist heroin je bele boje kao i kokain, ali takav ne ide na tržište. Zavisno od čistoće smese odnosno od vrste i količine supstance koju su dileri dodali, boja heroina varira od svetlosmeđe do smeđecrvenkaste nijanse. Da bi se povećala količina droge na tržištu, a time i zarada, čistom heroinu se dodaju najrazličitije supstance (šećer u prahu, razni praškasti deterdženti, gips… Heroin (diacetilmorfin) je sintetički derivat morfina, a brzina i jačina njegovog delovanja posledica su njegove dobre rastvorljivosti u mastima koja mu omogućuje brži prolaz krvno-moždane barijere. Konzumira se ušmrkavanjem (brzo se apsorbuje preko sluznice nosa), pušenjem (zagrevanje heroina na aluminijumskoj foliji i udisanje njegovih para – tzv. „chasing the dragon“, „hvatanje zmaja“) ili injekcijom (intravenozno).

Za intravenozno uzimanje heroina potreban je špric, limunska kiselina za razređivanje smese, kašika ili metalni čep sa flaše i upaljač za zagrevanje smese. Narkomani se najčešće bodu u venu na ruci, ali kako sumnjičavost okoline raste, tako i narkoman nalazi sve čudnija mesta na telu kao npr. u nogu, među nožne prste, u dojku, pod jezik, u prepone, u vrat. Zavisno od količine uzete droge, efekti heroina traju od tri do šest sati. Dejstvo heroina počinje već posle pet do osam minuta kada je reč o konzumiranju ušmrkavanjem, dok u slučaju intravenskog uzimanja njegovo delovanje je gotovo trenutno i izaziva osećaj euforije. Delovanje u organizmu heroin ostvaruje preko opioidnih receptora u mozgu i ono protiče kroz tri faze. 

Prva faza (flash) je kratkog trajanja. Odlikuje se početnom snažnom euforijom, osećajem topline i blagostanja uz ubrzane otkucaje srca. Obeležava je i kutani erotizam, orgazam u trenutku aplikacije droge. Osećaj euforije može biti praćen crvenilom kože, suvim ustima i otežalim ekstremitetima, kao i mučninom, povraćanjem i svrabom. 

Posle početnih efekata, nastupa druga faza koju karakterišu pospanost, uz prijatan umor sa meditacijama. Mentalne funkcije su zamagljene efektima heroina na centralni nervni sistem, srce sporije kuca, disanje je opasno usporeno, što ponekad može dovesti i do smrti. 

Treću fazu karakteriše ulazak u san, a posle buđenja nastupa umor, odsustvo motivacije, depresivnost, teskoba, strah uz neodoljivu želju za ponovnim uzimanjem heroina. 

Nakon uzimanja heroina zenice su znatno smanjene, a kapci poluzatvoreni (kao pri iznenadnom susretu s jakim svetlom), oči mutne i vodenaste, neprestano češkanje zbog svraba, bledilo lica, tužan izgled lica, težak usporen i monoton govor, često nerazumljiv izgovor reči. Osoba “nafiksana“ heroinom ima oborenu glavu kao da se uspavljuje, neprestano pripaljuje cigarete koje ne ispuši nego ih pusti da gore. Redovna pojava je gubitak apetita, ali neverovatne želje za slatkišima, pudinzima, kremama, čak toliko da šećer jede kašikom.

Prestanak upotrebe kod zavisnika dovodi do pojave apstinencijalne krize, čije simptome zavisnici opisuju kao najsličnije teškom gripoznom stanju: malaksalost, nemir, strah, bolovi u mišićima i kostima, nesanica, proliv, povraćanje, znojenje, groznica praćena ježenjem kože, grčevi u mišićima. Dužim uzimanjem javlja se tolerancija na uneseni heroin što tera korisnika da upotrebljava sve veće doze uz koju se javlja malaksalost, uznemirenost, gubitak energije i ambicija što stimuliše uzimanje većih doza. 

Konzumiranje heroina izaziva hroničan zatvor, gubitak apetita i telesne težine, sterilnost i impotenciju. Heroinski zavisnik gubi interes za sve aktivnosti, a svu preostalu energiju usmerava na nabavku i uzimanje nove doze.

Dugotrajna upotreba heroina posledice koje ne moraju biti povezane sa drogom. Heroin je uzrok velikih socijalnih problema, koji su posledica trošenja ogromnih iznosa novca budući da su zavisnici primorani da uzimaju svoju dozu čak dva do četiri puta dnevno. Opšte posledice dugotrajne zavisnosti su emotivno, fizičko, psihičko i socijalno propadanje i gubitak interesa za bilo kakvu komunikaciju ili aktivnost osim nabavljanja droge. Osim korišćenja nečistih igala i ostalog pribora, i seksualni odnosi bez zaštite doprinose prenošenju zaraznih bolesti: hepatitisa B i C, AIDS-a, tetanusa i drugih. 

Tekst realizovan u sklopu projekta „Mladi i bolesti zavisnosti“ koji sufinansira Grad Čačak u skladu sa Konkursom za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji Grada Čačka u 2016. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

________________________________________________